Sastav mleka je vrlo različit i kod jedne te iste životinje, a te razlike su još izrazitije ako se radi o životinjama različitih vrsta. Ove razlike su uslovljene nizom faktora kao što su: nasleđe, hrana, faza laktacionog perioda, razmak između pojedinih muža, klima, seksualna uzbuđenost, godišnje doba itd.

Prvih 3--5 (najčešće 4) dana posle partusa mlečna žlezda luči kolostrum (mlezivo) u kome se nalaze velike količine globulina koje se u mlečnoj žlezdi gomilaju u pred-partusnom  periodu. Ta količina globulina je znatno manja ako se životinja muzla sve do pred sam partus. Globulini ima veoma važnu ulogu u ishrani mladunčeta, jer je ustanovljeno da krv mladunčeta ne sadrži globuline, pa ih sluznica creva mladunčeta nakon partusa resorbuje u makromolekularnom stanju tj., bez probave i ragradnje do aminokiselina kako se to dešava u normalnom procesu probave ovih materija. Ustanovljeno je da ako mladunče dobije globuline u dovoljnim količinama sa mlekom (kolostrumom) u njegovom serumu brzo se uspostavlja normalna koncentracija što je, obzirom na ulogu globulina u organizmu vrlo značajno. Globulinska frakcija krvi udružena je sa njenim imunim telima koja se preko kolostruma prenose u organizam mladunčeta pružajući mu izvesnu zaštitu sve dotle dok se ne razvije vlastiti aktivni odbrambeni sistem i njegovi produkti (antitela).

Pored globulina u mleku se od belančevina nalaze još kazein i laktoalbumin. Kazein kao fosfoprotein kvantitativno je najzastupljeniji i predstavlja značajan sastojak mleka. Od ugljenih hidrata, kako je napred navedeno, u mleku se nalazi laktoza. Po mišljenju Dukesa od masnih kiselina koje učestvuju   u   izgradnji   mlečne  masti   najzastupljenije   su oleinska, palmitinska i stearinska, a ima u manjim količinama još lecitina i holesterina. Pored navedenog, u mleku se nalaze i mineralne materije, od kojih ima najviše kalcijumovog fosfata, a zatim kalijumovih soli. U malim količinama ustanovljeni su magenizijum- i natrijum-hlorid, a u tragovima se nalazi gvožđe i neki drugi metali.

U mleku se nalaze obično i svi vitamini neophodni mladunčetu za normalan rast i razvoj. Međutim, pokazalo se da količina izvesnih vitamina varira u zavisnosti od ishrane životinje: npr. krave koje se tokom zimskih meseci hrane suvom hranom imaju u svom telu manje količine vitamina A, nego krave koje pored suvog obroka dobijaju i sočnu hranu.

Bez nekog intenzivnijeg razmišljanja, već osnovni podaci o sastavu mleka govore nam o enormnom metabolitičkom opterećenju organizama, koje prouzrokuje laktacija. Istina, pored procentualnog sastava moramo imati na umu i dnevnu količinu mleka da bi dobili što jasniji profil izlučene količine metaboličkog supstrata u toku jednog dana, a zatim i u toku jednog laktacionog perioda.

 

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO  TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box