Napajanje je posebno značajan problem. Najbolje je da u boksevima postoje automatske pojilice, da bi životinje mogle da piju kad god požele. Ukoliko nema pojilica konje treba napajati svežom čistom vodom bar tri puta dnevno, ili najmanje onoliko puta koliko imaju obroka. Napred je već rečeno da se često praktikuje da se konji poje između kabastog i koncentrovanog dela obroka. Pojedini konjari smatraju da se napajanjem neposredno nakon konzumiranja koncentrovanog dela obroka mogu izazvati ozbiljne digestivne smetnje sa količnim bolovima (bubrenje zrnevlja sa posledičnim proširenjem želuca i otežanim pražnjenjem ili ubrzana pasaža koncentrovanog dela obroka kroz tanko crevo zajedno sa vodom), mada to nije potvrđeno.

Potrebe u vodi zavise od uzrasta životinje, vrste hrane, spoljašnje temperature, vrste rada itd. Generalno se smatra da bi na jedan kilogram suve hrane trebalo uneti dva i po do tri litra vode, u svakom slučaju, ne manje od 50 do 60 ml/kg telesne mase koliko iznose uzdržne potrebe zdravih konja. Mlade životinje zahtevaju nešto više vode od starijih. Ishrana suvom hranom, razume se, traži više vode, za razliku od konja na paši koji sa sočnom zelenom hranom unose i znatne količine vode. Tokom velikih fizičkih opterećenja, posebno u letnjim mesecima kada su spoljašnje temperature visoke, zbog intenzivnog znojenja i većih gubitaka tečnosti potrebe u vodi se drastično povećavaju. Zbog toga bi napajanje iz automatskih hranilica bilo bolje rešenje od napajanja iz kofa (neki praktikuju da kantu punu vode ostave konju i između obroka).

Tabela. Dnevne potrebe konja u vodi za piće.

 

KATEGORIJA KONJA

POTREBE ZA VODOM (L/100 kg tel. mase)

Ždrebad

7-10

Odrasla grla

 

Uzdržne potrebe

5

Lakši rad

7

Težak rad

7

Kobile u laktaciji

8

Potrebe za vodom po kilogramu hrane

Koncentrat

3,5

Suva kabasta hrana

3,0

 

 

Automatskim pojilicama se, naravno, ne mogu rešiti svi problemi. Povećani gubici tečnosti putem znojenja nisu tako jednostavni jer se osim vode na taj način gube i drugi sastojci, u prvom redu elektroliti koji se ne mogu nadomestiti običnom vodom za piće. U takvim situacijama se moraju dodavati elektroliti (natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, hloridi), bilo u obliku rehidrantnih soli koje se mogu sipati u vodu za piće, staviti u hranu ili dati direktno u usta, bilo intravenski, u slučaju težih dehidracija.

Ishrani i napajanju konja se, dakle, mora pokloniti dužna pažnja. Uz neophodnost obezbeđenja svih potrebnih hranljivih materija i vode i poštovanje odnosa između kabastog i koncentrovanog dela obroka, nije loše zapamtiti sledeće:

(1) konje treba hraniti svakog dana približno u isto vreme (ako je to moguće), obrocima iste veličine, u skladu sa ustaljenim ritmom hranjenja i tako stvorenim navikama konja;

(2) dnevne potrebe je poželjno podeliti u više obroka (što više to bolje), nikako manje od dva puta dnevno;

(3) konje koji imaju veće potrebe za hranom (radni konji, kobile u laktaciji i mladi konji koji rastu) i dobijaju ukupno hrane u količini većoj od dva i po odsto telesne mase dnevno, treba hraniti najmanje tri puta dnevno;

(4) u intenzivnom treningu zrnastu hranu je poželjno dati četiri do pet sati pre rada i ne hraniti ih bar jedan sat posle napornog rada;

(5) davanjem više manjih obroka dnevno, posebno kada je u pitanju koncentrovana hrana, može se dosta uštedeti zbog efikasnijeg iskorišćavanja hrane;

(6) svaki prelazak sa jedne na drugu vrstu hraniva mora biti postepen;

(7) konji moraju biti redovno čišćeni od crevnih parazita (bar jednom u tri meseca) i imati stalan pristup ciglama soli, ili im treba davati odgovarajuće smeše mineralnih materija.

 

Literatura: Prof. dr Dragiša Trailović, Prof. dr Tihomir Petrujkić, Prof. dr Marijana Vučinić, Asist. mr Ružica Trailović, Dr Zoran Katrinka, SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI KONJA

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box