Dobar priplodni materijal se može najpre proizvesti u krupnim priplodnim kozarskim farmama, s većim brojem koza, iako to ne isključuje mogućnost korišćenja kvalitetnih priplodnih grla  i sa kozarskih farmi ostalih individualnih odgajivača. Za proizvodnju priplodnog materijala oba pola mogu da posluže: reprodukcioni centri, priplodne individualne kozarske farme i progeno–testna stanica.

1. Reprodukcioni centar ima zadatak da proizvodi muški i ženski priplodni materijal za potrebe priplodnih kozarskih farmi društvenih i individualnih gazdinstava, kao i za odgoj čistorasne sanske i alpske rase, ustaljene domaće koze i selekcionisanih domaćih meleza. Reprodukcioni centar mora da ispuni osnovne elemente neophodne za neometano ostvarenje cilja, da ima najmanje 300 priplodnih koza određene rasne kombinacije, da se sav odgajivački i selekcijski rad obavlja po precizno utvrđenom programu i da se planu o zdravstvenoj zaštiti koza posveti što veća pažnja.Kod nas, zasad, nepostoji reprodukcioni centar za koze, ali je formiranje takvog centra neophodno.


2. Priplodne kozarske farme bi imale veliki značaj za ubrzanje unapređenja kozarske proizvodnje uopšte, a posebno na individualnim gazdinstvima. Njihovo zasnivanje treba podsticati svuda gde za to postoji interes i gde se potpuno i na vreme mogu obezbediti odgovarajući uslovi i poštovanje pravila koja nameće intenzivirano odgajivanje. Pri zasnivanju novih farmi domaćih koza i zameni postojećih treba poštovati sledeće principe:

  •  
    • da godišnja mlečnost koza koje će služiti za formiranje novih farmi ili za zamenu koza u postojećim stadima ne bude ispod 250 l za sadašnje meleze i ispod 350l za potomstvo dobijeno predviđenim oplemenjivanjem;
    • da se zenska jarad ne uključuju u prvi pripust pre nego dostignu 33–35 kg (a to je sa 7–8 meseci starosti) i da potiču od majki minimalne godišnje mlečnosti od 300 l i
    • da jarčevi moraju poticati od umatičenih predaka i od majki koje, prema proizvodnji mleka, spadaju u elitu, a izuzetno u I klasu.

3. Priplodne individualne kozarske farme mogu imati vrlo značajno mesto u unapređenju kozarstva. Ove farme bi se priplodnim materijalom oba pola  snabdevale iz priplodnih krupnih farmi ili reprodukcionih centara, ako je to moguće. Preostaje odabiranje postojećih domaćih meleza u individualnoj proizvodnji, pa i odabiranje izuzetno dobrih balkanskih koza nižih područja.


4. Progeno–testna stanica omogućava najprecizniji metod dobijanja muških priplodnjaka s poznatim naslednim osobinama. Do izgra-dnje posebne specijalizovane stanice, ispitivanje i odgoj priplodnih jaraca treba poveriti centrima za veštačko osemenjavanje.

Od najboljih jaraca potomaka sanske i alpske rase koza i uzima se po 25 ženskih potomaka sa 1–3 meseca, koji bi se gajili i za  njih bi se pratili svi potrebni podaci.

Reprodukcioni centri, a posebno progeno–testna stanica, zahtevaju veće troškove, te je za njih neophodno dopunsko finansiranje od strane zajednice.

 

 

Literatura:

Gutić Milenko, Snežana Bošković-Bogosavljević, Vladimir Kurćubić, Milun Petrović · Leka Mandić, Vladimir Dosković - KOZARSTVO TEHNIKA I TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA; Čačak 2006.

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box