burska kozaBurska koza (Bur) je rasa domaće koze. Prvi put se pojavila početkom 20. veka u Južnoj Africi. Njeno ime potiče od holandske reči (hol.Boer), što znači "farmer". Nastala je ukrštanjem evropskih i afričkih rasa koza. Kod stvaranja ove rase korišćena je dugogodišnja selekcija na kvalitetu mesa, zbog čega u rase koza koje odlikuje velika mesnatost. Ove otporne, plodne koze skromnih zahteva su još u devetnaestom veku privukle pažnju stočara. Bile su mesnatije od svih do tada poznatih, pa su želeli da ih oplemene i stvore soj pogodan za farmsko gajenje. Ukrštane su s angorama i još nekim evropskim i indijskim rasama, koje su u to vreme unesene u Afriku.

Izuzetno je zahvalna rasa. U poređenju sa alpskim kozama, duplo su teže, dosta su masivne, razvijenih mišića i snažne konstitucije. Imaju rogove i mogu da budu različitih boja. Najtraženiji primerci su s crvenom dlakom na glavi i belim trupom. Koze su teške 90-100, jarčevi 110-135 kilograma. Odlika rase je ranostasnost, odnosno mužjaci postaju polno zreli već sa šest meseci, a ženke nešto kasnije. Zbog duže sezone parenja, koze se jare tri puta u toku dve godine, zbog čega su takođe cenjene među odgajivačima. Na svet donose prosečno dva jareta. Majke imaju dosta mleka i dobar roditeljski instinkt, pa se zaluči 1,6 mladih po kozi. Prosečan dnevni prirast je 150-170 grama, čak i 200, kada su jarići najnapredniji. Meso je izvanrednog kvaliteta, ukusno i s malim procentom loja. Burske koze imaju visoku otpornost na bolesti i mogu da se prilagode i toplim i suvim predelima.

Danas se uzgajaju u svim delovima sveta, proizvodnja u SAD je centralizovana na zapadu Teksasa. Prvi primerci ove rase su tamo došli iz stada sa Novog Zelanda, a tek kasnije su direktno uvezeni iz Južne Afrike. Kod nas, u Srbiji ova rasa je stigla tek početkom 2009. godine.

 

 

 

 

 

 

Literatura:

http://sr.wikipedia.org

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box