Ova vrsta tova sprovodi se za vreme sisanja jagnjadi u periodu od 90 do 120 dana i predstavlja najintenzivniju vrstu tova u ovčarskoj proizvodnji.

Završava se kada jagnjad dostignu masu tela od 25-30kg (randman mesa oko 55%). U toj starosti i sa tom masom tela jagnjad predstavljaju veoma kvalitetnu robu za tržište.

Tehnološka koncepcija tova jagnjadi na sisi (u dojnom periodu) sastoji se u tome da se iskoristi biološka sposobnost jagnjadi u periodu 3-4 meseca uzrasta, kada se intenzivno stvara muskulatura, da postignu najveći prirast. S obzirom da se prvih 2-3 meseca luče najveće količine mleka, to se na ovaj način mleko može najbolje unovčiti preko prirasta jagnjadi za stvaranje kvalitetnog mesa. Mleko kao izvanredna belančevinasta hrana, utiče na povećani prirast jagnjadi u tovu. Ono služi kao osnovna hrana u tovu jagnjadi za vreme dojnog perioda, uz prihranjivanje koncentratima i kvalitetnim senom. Sisanje i prihranjivanje se vrši po volji.

Priprema za proizvodnju kvalitetne jagnjetine tovom jagnjadi u dojnom periodu, počinje još za vreme izbora životinja za parenje. Biraju se ranostasne rase, pri čemu se obraća pažnja na krupnoću ženskih grla, jer krupnoća fetusa u intrauterinom razvoju više zavisi od materinske osnove nego očeve. Za parenje ovaca biraju se ovnovi sa genetički superiornim osobinama. Bremenite ovce se posebno hrane i neguju da bi se postigla veća masa tela jagnjadi kod rođenja, naročito kod blizanaca. Dobro gajene ovce u toku bremenitosti stvore određene rezerve za povećano lučenje mleka, tako da jagnjad imaju dovoljne količine mleka posebno u prve 3 nedelje, kada gotovo isključivo koriste za hranu majčino mleko.

Da bi se obezbedile, pored energetskih potreba za održavanje životnih funkcija i hranijive materije potrebne za intenzivni porast, jagnjad počinju da se prihranjuju već sa 10 dana po rođenju. Da bi se jagnjad naučila da jedu koncentrovanu hranu i seno, sa prihranjivanjem se ne smije kasniti, jer dolazi do zastoja u njihovom porastu, do smanjenja dnevnog prirasta, pa čak i slabljenja životne sposobnosti jagnjadi.

Mleko kao hrana je veoma bogato u svim hranljivlm materijama, koje se lako iskorišćavaju, tako da jagnjad hranjena većim količinama mleka postižu veći i ekonomičniji prirast, zato se ovce u dojnom periodu moraju dobro hraniti. Poznato je da ovce koje gaje blizance luče za 20-30% više mleka od ovaca koje gaje jedince. Radi toga, moraju da se hrane povećanim obrokom koncentrata (za 100%).

Količina potrebnih hranjivih materija za jedinicu prirasta, raste sa starošću grla, tako da majčino mleko vrlo brzo postaje nedovoljno za ishranu jagnjadi, a naročito blizanaca u tovu. Stoga se njihovom prihranjivanju obraća posebna pažnja, da bi se što ranije navikla na korišćenje dodatne hrane.

Prihranjivanje jagnjadi u tovu za vreme dojnog perioda vrši se kon-centratima i senom. Najčešće se upotrebljavaju sledeći koncentrati: kukuruz, ovas, ječam, mekinje i uljane sačme. Žitarice se daju u prekrupljenom stanju. Koristi se najuspešnije smeša sastavljena od više hraniva. Međutim, vrlo često se koristi u ovom tovu samo kukuruzna prekrupa, kao jedino konoentratno hranivo, jer se smatra da sve potrebe u belančevinama jagnjadi mogu zadovoljiti mlekom. Tako povećanjem količine prekrupe kukuruza i kvalitetnog sena lucerke, tov jagnjadi u dojnom periodu se izvodi na, najjednostavniji način. Od kabastih hraniva najbolje je seno lucerke ili deteline, koje se može davati u normalnom obliku ili pripremljeno kao seckano i kao mleveno seno, odnosno brašno lucerke. U zemljama i na gazdinstvima, na kojima se vrši organizovanje tova jagnjadi u dojnom periodu, spremaju se kompletne smeše od sitno prekrupljenih koncentrata i usitnjene lucerke, kao i posebno pripremljeni paketi od zelene lucerke.

Jagnjadima u tovu, za vreme dojnog perioda, daju se mineralna hra-niva u vidu kompletnih mineralnih smeša, koje sadrže osim kuhinjske soli, Ca, P, Mg, Co, S i druge u količini 1-2% ili se daje so 0,5% i stočna kreda 1% kao deo smeše. Takođe koristi se i koštano brašno. Mineralna hraniva se daju u smeši koncentrata.

Vitamini, u prvom redu A i D koji veoma mnogo utiču na intenzitet prirasta jagnjadi u tovu, nadoknađuju se iz mleka i kvalitetnog sena.

Jagnjad se drže zajedno sa ovcama za vreme tova u čistim, svetlim, dovoljno toplim prostranim objektima. Temperatura prostorije treba da iznosi oko 18°C, a površina poda 1,50 m2 za ovcu sa jednim jagnjetom, odnosno 1,75 m2 ako ovca gaji blizance.

Seno se polaže u specijalno napravljena jasla, a koncentrat se daje po volji u posebnim hranilicama. Obično se izgrađuju odvojeni boksovi i pregrade gde se stavlja hrana za jagnjad, tako da ovce ne mogu da uđu, već samo jagnjad mogu da koriste pripremljenu hranu.

Jagnjad počinju sa 10 dana da konzumiraju 10-20 grama koncentrata dnevno i gotovo istu količinu sena. Kasnije se ta količina povećava, tako da u trećem mesecu, pri ishrani po volji, jagnjad pojedu 400-500 grama koncentrata dnevno i skoro istu količinu sena. Međutim, ovde treba imati u vidu da odnos konzumirane količine koncentrata zavisi od sastava i hranljive vrednosti koncentrata i sena. Dnevne potrebe u koncentratu se određuju prema količini koncentrata, koju jagnjad mogu da pojedu obročno za 20 minuta u 3 do 4 navrata ili za jedan dan, tj. 24 časa.

Sastav obroka za ovce i jagnjad za vreme tova u dojnom periodu može biti veoma raznovrstan u zavisnosti od raspoloživih hraniva koja se mogu nabaviti.

Negde se tov jagnjadi u dojnom periodu kombinuje sa mlekom i pašom.

Jagnjenje se podešava tako da se za tov jagnjadi mogu koristiti najkvalitetniji pašnjaci uz pregonsko korišćenje. Jagnjad dobijaju prethodno manje količine sena, da bi se time sprečio nadun, koji se javlja pri napasanju na bujnim i rosnim pašnjacima. Ukupna masa tela jagnjadi ostvarena u tovu za vreme dojnog perioda od 90 dana, iznosi po ovci cigaja rase koja je ojagnjila jedinca 18,57 kg mesa i krzna, a po ovci koja je ojagnjila blizance 31,78 kg mesa i krzna. Na taj način upotrebom navedenog obroka, obim proizvodnje mesa i krzna po ovci, koja je ojagnjila blizance bio je 171% tj. znatno veći, nego ovce koja je gajila jedince.

Muška jagnjad ojagnjena kao jedinčad ostvaruju u tovnom periodu za oko 5% veću masu od ženskih jedinaca.

Tov jedinaca u dojnom periodu može se kombinovati sa mlekom i pa-šom gde postoje meliorisani pašnjaci sa kvalitetnim biljnim asocijacijama, odnosno biljkama visoko kvalitetnog botaničkog sastava. Pošto je ova varijanta tova jagnjadi u dojnom periodu jevtinija nego varijanta sa upotrebom koncentrata, to se jagnjenje podešava, tako da jagnjad stasaju do početka vegetacije da bi mogla da koriste pašu u vegetacionom periodu. Korišćenje meliorisanih pašnjaka za tov jagnjadi vrši se po pregonskom sistemu. Pre isterivanja na pašnjak, jagnjadima se obavezno polaže manja količina sena, da bi se time sprečio eventualni nadun.

Bolje razvijena jagnjad posle zalučenja uspešnije koriste pašu nego ona iz zimskog jagnjenja, što smanjuje troškove proizvodnje jagnjećeg mesa.

 

 

Literatura:

Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box