Zalučena jagnjad koja se ne gaje za priplod, tove se i prodaju kao roba za meso. Po organizaciji tov zalučene jagnjadi vrši se:

a)  u zatvorenom i ograničenom prostoru pri čemu se upotrebljava
koncentrat i seno,

b)  na paši uz prihranjivanje i

c) na paši s tim što se kraj tova završava samo ishranom koncentratom.
Jagnjad se tove posle zalučenja, da bi postigla u starosti sa 6 do 8 meseci

masu tela 35-45 kg i randman od 45-50%. U pogledu intenziteta, tov može biti brži ako se upotrebe veće količine koncentrata i sporiji uz manje prihranjivanje koncentratom. Upotreba većih količina koncentratne hrane izaziva veće izdatke, tako da je ova vrsta tova skuplja od tova jagnjadi i šilježadi na paši.

Ishrana jagnjadi koncentratom u ograničenom prostoru vrši se na taj način, što se smeša koncentrata daje u vidu prekrupe 2 ili 3 puta dnevno. Hrana se daje uvek u isto vreme, u podjednakim vremenskim razmacima. Posle svakog hranjenja koncentratom daje se seno. Da bi se uštedela radna snaga, za ishranu jagnjadi upotrebljavaju se automatske hranilice. Međutim, onda se 1 kg prirasta postiže sa većim utroškom hrane. Osim toga, usled prevelikog uzimanja koncentrovane hrane probavni trakt jagnjadi oboli, zato se u hranilice stavlja kompletna smeša tj. zajedno sa koncentratom i 40-60% mlevenim senom.

Pri tovljenju punim obrokom koncentrata jagnjad pojedu dnevno 1,3-1,6 kg zrna i 0,75-1 kg sena pri kraju tova.

Za tov jagajadi upotrebljavaju, se različiti odnosi koncentrata i sena.

Koja hraniva će se upotrijebiti zavisi od uslova na samom gazdinstvu. Najbolje je da se hrana za tov jagnjadi i šilježadi normira. Kao primer mogu da posluže sledeći normativi:

 

Norme ishrane koje obezbeđuju dnevni prirast od 200-220 grama:

 

  Živa vaga

       u kg

       H.J.

       u kg

    Protein

       u gr

  Kuhinjska

    so u gr

   Kalcijum

       u gr

    Fosfor

      u gr

    Karotin

       u gr

12
18
25
32
39
46
0.12
0.32
0.75
1.00
1.20
1.40
10
40
100
150
140
130
-
3-5
3-5
3-5
3-5
5-8
-
1.4
3.0
4.0
5.0
5.2
-
0.9
2.0
2.5
3.0
3.2
-
4
5
7
8
9

 

 

Normativi ishrane za umereni tov jagnjadi koji obezbjeđuju120-150g dnevnog prirasta:

 

Živa vaga

      u kg

H.J.

      u kg

Protein

       u gr

Kuhinjska

    so u gr

Kalcijum

       u gr

Fosfor

       u gr

Karotin

       u gr

20
30
40
50
0.70-0.90
1.00-1.15
1.30-1.50
1.45-1.70
75-100
95-120
100-125
115-130
5-8
5-8
5-8
5-8
3.6-4.5
4.8-5.6
5.0-6.0
5.0-6.0
1.9-2.2
2.4-2.8
2.7-3.5
2.7-3.5
4-6
5-7
6-8
7-9


Posebno mesto u tovu odlučene jagnjadi i šilježadi zauzimaju protein-ska, hraniva, jer od njihovog učešća u obroku zavisi intenzitet prirasta. Veoma je raširen tov zalučene jagnjadi na paši u doba vegetacije. Kvalitetna i dovoljna paša može poslužiti i kao jedina hrana u tovu. Ako je trava mlada i bujna, jagnjadima se daje obavezno manja količina kabaste hrane (kvalitetno seno) radi sprečavanja poremećaja u probavnom traktu, usled kojih dolazi do proliva, što osetno smanjuje prirast i ukupnu masu grla.

Jagnjad na paši se prihranjuju zavisno od kvaliteta paše. Ako je paša slabija daju se veće količine koncentrata i obrnuto, upotreba koncentrata se postepeno povećava, tako da se krajem tova daje najviše koncentrata.

 Prelaz na pašu kao i sa paše na suvu hranu, vrši se postepeno i pažlji-vo, jer kao što je već napomenuto, dolazi do naduna, naročito onda kada se koriste mlade leguminoze. Muška jagnjad pre tova se kastriraju, jer su onda mirnija, bolje koriste hranu i postižu veći prirast.

Tov zalučene jagnjadi na pašnjaku koristi se veoma mnogo u planinskim

predelima, gde ima kvalitetnih pašnjaka, ukoliko se jagnjad ranije ne prodaju. Ako se tov sprovodi na pašnjacima slabog botaničkog sastava, gde preovladava, na primer, Nardetum stricte (tipac), tvrda trava sa većim procentom celuloze, onda se ne može očekivati dobar prirast. Uspeh ovakvog tova dalje zavisi od mase tela jagnjadi pri zalučenju, ujednačenosti, rasnog sastava, tipa rođenja i pola jagnjadi. Jagnjad zalučena sa većom masom tela bolje napreduju, jedinčad nešto brže rastu od blizanaca, a muška jagnjad brže od ženske jagnjadi.

U hladnim predelima i za vreme kišovitih i hladnih leta ovakvi tovovi dosta slabo uspevaju, jer jagnjad ne mogu postići masu tela koju dostižu u normalnim temperaturnim uslovima.

Često dolazi i do većeg procenta uginuća životinja, što poskupljuje troškove proizvodnje.

 

 

Literatura:

Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box