Odrasle ovce i ovnovi pregledaju se svake godine za vreme striže, kada se po pravilu sastavlja plan pripusta ovaca, i tom prilikom se sva starija i mlada grla koja nisu pokazala zadovoljavajuće rezultate u proizvodnji, izdvajaju i tove.

Formiraju se stada (buljuci), koja se teraju na planinske pašnjake, gde se drže čitavog leta sve do oktobra meseca, odnosno dokle ima bogate paše, a onda se doteruju u klanicu i odmah prodaju za klanje, ili se drže u blizini klanice, na oskudnoj paši, uz prihranjivanje koncentratom.

Zelena trava na pašnjacima je najbolja hrana za ovce, jer suva materija mladih trava po svarljivom proteinu i hranljivosti u celini bliska je sa koncentratom i značajno ih prevazilazi u pogledu biološke vrednosti belančevina i sadržaju vitamina. Suva materija mladih trava sadrži: 20-25% proteina, 4-5% masti, 30-35% bezazotnih ekstraktivnih materija, 9-11% mineralnih materija i 10-15% celuloze. Trava predstavlja bogat izvor karotina (100-150 mg na 1 kg). U zelenoj travi se nalaze i estrogene materije, što utiče na plodnost ovaca. Pri iskorišćavanju pašnjak se deli na pregone (8-12 jednakih delova). Širina pregona za jednu ovcu je 0,5 m, za šilježe 0,4 m,a za jagnjad 0,3 m, razume se da to zavisi od travne mase po lm2.

U toku leta ovcama na pašnjacima, jedanput ili dva puta nedeljno daje se so zajedno sa koncentratom. Obično se za ovu svrhu koriste mekinje. Na taj način ovce bolje iskorišćavaju planinsku pašu i postižu veću težinu u tovu.

Ovce u tovu zahtevaju manju pažnju u pogledu ishrane i nege nego jagnjad u tovu. Osim toga, ovce u tovu i znatno manje uginjavaju.

Tov odraslih ovaca na paši je rentabilan, ako je paša dobra i ako su vremenski uslovi pogodni. Ukoliko je paša slabija, ovce se u jesen dotovljavaju koncentratom i nus proizvodima prehrambene industrije i po-ljoprivrednih gazdinstava, pri čemu se vodi računa o ekonomskim efektima.

Ovce mogu da se tove i kabastom hranom: senom, silažom, svežim re-zancima šećerne repe, džibrom itd. Koncentrat se daje u malim količinama. Daje se zajedno sa prekrupom kukuruza ili mekinja, isto kao u tovu ovaca na paši.

Najbolje je da se hrana za odrasle ovce u tovu normira.

 

Za tov odraslih ovaca preporučuju se sledeće norme:

 

  Živa vaga

      u kg

       H.J.

      u kg

    Protein

       u gr

  Kuhinjska

    so u gr

   Kalcijum

       u gr

     Fosfor

       u gr

    Karotin

      u gr

40
50
60
70
80
1.25-1.50
1.35-1.75
1.55-2.05
1.75-2.75
2.00-2.70
90-110
105-130
110-140
120-160
140-190
12
15
18
20
20
3.7-4.5
4.5-5.3
5.3-6.0
6.0-7.0
6.7-7.8
2.2-2.7
2.5-3.0
2.8-3.3
3.1-3.6
3.3-3.9
6-10
6-10
6-10
6-10
6-10

 

Utovljene ovce i ovnovi postižu veću masu za 5—10 kg, tako da po-boljšavaju randman i kvalitet mesa i predstavljaju veću vrednost na tržištu. Međutim, tov ovaca u cdnosu na tov jagnjadi je znatno skuplji, izuzev kada se izvodi na dobrim pašnjacima i kada se ovce hrane jevtinom voluminoznom hranom. Grla koja su završila porast u tovu, utrošenu hranu transformišu, uglavnom, u loj, a mlada grla koja rastu, u mišiće. Otuda je kod jagnjadi potrebno manje hrane za 1 kg prirasta nego kod odraslih ovaca.

 

 

Literatura:

Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box