Svriljski_soj_pramenkePramenka je pojam koji označava primitivnu ovcu, slabih fizioloških svojstava, koja je nastala u oskudnim  uslovima ishrane i nege, a na koje se kroz duži niz godina dobro adaptirala. Vrlo je otporna i izdržljiva. 

Pramenka nekada je bila raširena po  čitavoj Evropi. Intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje, primitivna pramenka je potosnuta produktivnijim rasama, tako da se u većem procentu održala samo na jugu Evrope i to posebno na Balkanskom poluostrvu. 

U Srbiji se pramenka gaji na vrlo ekstenzivan način. U toku letnjeg perioda sve vreme provodi na planinskim pašnjacima, koji su najčešće oskudni u Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje prinosu najvrednijih hranljivih materija, zbog siromaštva u pogledu botaničkog sastava paše. Zimi se drže u objektima, nastrešicama i nehigijenskim štalama, gde najčešće gladuju. Mnogi odgajivači ove rase ovaca, u potrazi za hranom, u jesen odlaze sa svojim stadima sa planina u ravničarske regione udaljene i po nekoliko stotina kilometara jer na  ovim područjima u toku zime ovce najčešće nisu u mogućnosti da zadovolje ni osnovne potrebe u hranljivim materijama. 

U našoj  zemlji postoji  više sojeva pramenke, koji se međusobno razlikuju po veličini, prinosu, kvalitetu i boji vune. Zajedničke eksterijerne odlike svih sojeva pramenke su: duga i uska glava, ovce su šute, ređe rogate, ovnovi su po pravilu rogati. 

Vrat je srednje dužine, ili dugačak, ali dosta uzan i slabo muskulozan. Trup je srednje dužine i po pravilu nešto duži od visine grebena. Širine su slabo, pa i nedovoljno izražene. Grudni koš je srednje dug, dubok, ali uzan i pljosnat.  Rebra su pljosnata i pružaju se koso unazad. Širina leđa i sapi je slabo izražena.  

Noge su snažne sa jakim kostima, koje su povezane  čvrstim zglobnim vezama. Pramenka ima čvrste papke koji  su izdržljivi na duga pešačenja i terene. 

Svi sojevi pramenke su kasnostasne životinje, koje polno sazrevaju sa 16-18 meseci, a porast završavaju u starosti od 3-4 godine.  

Pramenka je ovca kombinovanih proizvodnih svojstava (meso-mleko-vuna). Proizvodnja ovčijeg i jagnjećeg mesa pramenke je dosta skromna, u zavisnosti od sojeva i nivoa ishrane, odnosno stepena utovljenosti životinja. Živa mera  ovaca kreće se između  25 i 55, a ovnova između 35 i 80 kg. Od istih faktora zavisi i randman mesa, koji se kreće od 40-50 %. 

Proizvodnja mleka pramenke je relativno mala, a znatno varira između sojeva (od  40-100 litara i više u laktaciji od 6 meseci) i usled uticaja ishrane. 

Težina runa u proseku iznosi 1,4 kg. Randman vune se kreće od 55-70 %. Runo pramenke je sastavljeno, kao što i samo ime kaže, od pramenova koji su otvoreni0, dugački, grubi, šiljasti ili levkasti kod rudih pramenki. Vuna je mešana i sastoji se iz osjastih vlakana i puha. U zavisnosti od zastupljenosti osjastih vlakana i puha razlikuju se sojevi pramenke sa grubom i sojevi sa rudom vunom. Pramenka je slabo obrasla vunom po trbuhu i donjem delu vrata, a noge, glava i uši su joj obrasli dlakom. 

Boja runa je najčešće bela, mada kod nekih sojeva pramenke runo može biti mrko pa čak i crno, dok ih je veoma mali broj sa šarenim runom. Dlaka koja pokriva lice i noge može biti različite boje, bele, crne, pravilno ili nepravilno šarena, žuto-bela, crno-bela,  zatim žuta i prskana (bela sa crnim, žuta sa belim i slično). 

Plodnost pramenke je relativno dobra. Od 100 ojagnjenih ovaca dobija se 100-110 jagnjadi. Porođajna težina ovih jagnjadi je između 2 i 4 kg, što zavisi od soja i nivoa ishrane majki. Jagnjad su otporna, a mortalitet je nizak. 

U našoj zemlji postoji veliki broj sojeva pramenke koji su nastali u različitim klimatskim i ishrambenim uslovima. Imena su dobivali, obično, prema području postanka, planini i slično. Najpoznatiji sojevi pramenke su: sjenički, svrljiški, krivovirski, šarplaninski, ovčepoljski, kosovski, metohijski, pivski i drugi. Svi sojevi pramenke mogu se podeliti u dve grupe i to sojeve sa rudom i  sojeve sa grubom vunom.

 

Sojevi pramenke sa rudom vunom
U grupu pramenki sa rudom vunom spadaju sledeći sojevi:
  • sjenički,
  • svrljiški i
  • šarplaninski

Telo ovih životinja obraslo je nešto finijom (rudom) vuno nego ugruborunih pramenki.

Runo im čini prelaz od otvorenog do poluotvorenog. Sastavljeno je odpramenova levkastog oblika.

Pramenovi ovaca rude pramenke su kraći, a runo pretežno sastavljeno od prelaznih vlakana. Zbog veće gustine vune i finijeg vlakna, prinos i kvalitet vune ovih sojeva pramenke je bolji nego u gruborunih.

 

Sojevi pramenke sa grubom vunom 

U ovu grupu spadaju svi sojevi pramenke čije runo sačinjavaju gruba i osjasta, a veoma mali procenat finih i prelaznih vlakana. Runo je otvoreno, a pramenovi su dugački i šiljasti. 

Zbog lošeg kvaliteta vlakna, vuna ovih ovaca nije interesantna za potrebe tekstilne industrije, nego služi kao sirovina u domaćoj radinosti, za izradu najgrubljih tkanina. 

Najpoznatiji sojevi pramenke sa grubom vunom su:  

  • pirotski,  
  • krivovirski,   
  • bardoka,  
  • karakačanski,  
  • pivski i drugi.

 

Literatura:

Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006. 

 

 

 

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box