Bernski planinski pas Alternativno ime Bernski planinski pas Berner Sennenhund Bouvier Bernois Zemlja porekla  Švajcarska Klasifikacija FCI: Grupa 2 Sekcija 3 #45 AKC: Radni KC(UK): Radni UKC: Psi čuvari

Bernski planinski pas, je višenamenska rasa farmerskog psa koji potiče iz kantona Bern u Švajcarskoj.

Istorija

Vrlo stara pasmina, pominje se da je u rimskoj vojsci korišćen kao borbeni pas koji je unosio nemir u neprijateljskim redovima. Vekovima je uzgajan u predelu oko Berna u podnožju švajcarskih Alpa, tačnije oko Burgdorfa. Korišćen je kao pas čuvar, gonič stoke i pas za vuču. Po zaseoku i kafani Durrbachler dobio je i prvobitno ime - Durrbachler Prve izložbe, odnosno bolje reći smotre, napravljene su 1902, 1904. i 1907. Novembra meseca 1907, godine nekoliko odgajivača iz Burgdorfa sakupilo je svoje pse i pod budnim okom profesora Alberta Heima počeo je kontrolisani uzgoj ove pasmine. Tada je i osnovan Schweizerische Durrbachklub. 10. aprila 1910. godine tu je održana izložba na kojoj je bilo 107 pasa. Rasa je standardizovana, kao po boji tako i po karakteru. Agresivni i plašljivi psi su izbacivani iz priploda tako da je dobijen pas izuzetno stabilnog karaktera.
Danas se bernski planinski pas najviše koristi kao porodični pas, pas čuvar, pas za vuču, pas spasilac iz ruševina i lavina.
 

Izgled

Veliki, trobojni pas, “Berner”, kako ga obično zovu, je visok od 58-70 cm u grebenu, (standard uglavnom ne definiše težinu, ali uobičajeno su teški od 65 – 120 funti). Rasa se odmah prepoznaje po svojim karakterističnim trobojnim šarama: telo, vrat, noge, glava I uši su potpuno crni,; obrazi, čarape, i ?donji delovi prstiju?  (ili duhove oči) su boje rđe ili žutomrki, prsti na nogama, grudi, njuška, vrh repa I oznaka između očiju su beli. Ovaj raspored šara je strog I samo blago varira u količini bele boje. Primerak sa savršenim oznakama daje nam osećaj da ima beli “Švajcarski krst” na grudima gledano spreda kad je u sedećem položaju. Oči su izrazito tamno braon I bademastog oblika. Mužjaci Bernskog planinskog psa su normalno veći od ženki, ali oba pola su ekstremno jaka.

Održavanje

Dlaka Bernskog planinskog psa je spolja blago oštra , ali uopšte nije grube teksture. Poddlaka je prilično gusta, Dlaka je veoma otporna na prljavštinu I vreme. Dobro četkanje jednom nedeljno

ili svake druge nedelje je dovoljno da  je zadrži u finom stanju, osim u fazi linjanja I odbacivanja poddlake., onda je obavezno dnevno češljanje sve dok se ne završi linjanje. Bernski planinski psi se linjaju jednom godišnje.

Temperament

Bernski planinski psi su u srcu psi za napolje, iako se dobro ponašaju u kući, njima je potrebna aktivnost I vežba, ali nisu jako izdržljivi. Mogu se kretati neverovatnom eksplozivnom brzinom za svoju veličinu  kada su motivisani. Ako su zdravi (ako nemaju problema sa kukovima, laktovima ili drugim zglobovima) uživaju u pešačenju I obično se drže blizu svojih ljudi.

Temperament je jaka odlika kod Bernskog planinskog psa. Oni su srdačni, lojalni, verni, stabilni I nteligentni. Većina bernskih su veoma druželjubivi prema ljudima I drugim psima. Obično se dobro slažu sa drugim kućnim ljubimcima kao što su mačke, konji itd. Veoma su podložni dresuri koju sprovodi vlasnik, ukoliko je strpljiv I uporan u dresuri. Bernskim treba vremena da razmisle o stvarima. Oni ne reaguju dobro na grubo postupanje, ali imaju volju da ugode I da dobro rade za pohvalu ili nagradu. Rasa je stabilnog temperamenta, strpljiva I puna ljubavi.

Bernski planinski psi su hiroviti, puni ljubavi, žude za ljubavlju I pažnjom. Vole da se naslanjaju na ljude, ili da sednju na njihova stopala.

Miran temperament ih čini pogodnim za vuču malih kolica ili kola, za poslove koje su oni prvobitno obavljali u Švajcarskoj. Sa pravilnim treningom, oni uživaju da voze decu u kolicima ili da učestvuju u paradi. Klub Bernskih planinskih pasa Amerike organizuje utakmice u vuči za sve rase, psi mogu osvojiti titule – NDD (Pas za vuču –početnik) I DD (pas za vuču).

Zdravlje

Smrtnost

Zdravstveni pregledi Bernskih planinskih pasa u Danskoj, Britaniji I SAD-u I Kanadi  pokazuju da ova rasa ima veoma kratak životni vek u poređenju  sa rasama slične veličine I rasnim psima uopšteno. Prosečan životni vek Bernskog planinksog psa je 7 godina u SAD-u , Kanadi I Danskoj, I 8 godina u Britaniji. U poređenju sa dosta drugih rasa slične veličine čiji je prosečan životni vek 10 – 11 godina.  Od 394 Bernska planinksa psa preminula u 2004.  najduži vek je bio 15,5 godina.

Rak je vodeći uzročnik smrti kod pasa uopšteno gledano, ali kod Bernskih je viši stepen smrtonosnog raka nego kod drugih rasa.. U istraživanjima  u SAD-u/Kanadi I u Britaniji, skoro polovina Bernskih je umrla od raka, što iznosi oko 27% svih pasa.

Bernski takođe imaju neouobičajeno visoku smrtnost zbog muskularno-skeletnih uzroka. Artritis, displazija kukova,  I prekidi krucijalnih ligamenata, koji su prijavljeni kao uzrok smrti kod 6% Bernskih po istraživanjima u Britaniji. Da bi napravili poređenje, muskularno-skeletna oboljenja su prijavljenja kod manje od 2% drugih rasnih pasa.

Starost Bernskog planinskog psa	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11
Starost čovjeka	14	22	31	40	49	58	67	76	85	94	100

Autor:
Aleksandra Gajinović
www.azbelltas.com


Standard rase
FCI-Standard No. 45

Naziv rase: Bernski planinski pas

Zemlja porekla i zemlja koja propisuje standard: Švajcarska

Datum poslednje revizije trenutno važećeg standarda: 12/03/1993

Upotrebna namena psa: nekada pas čuvar i pas za vuču mlekarskih kolica u Bernskom kantonu, danas svestran pas i idealan ljubimac porodice.

Klasifikacija po FCI: II grupa – Pinčeri i šnauceri, molosi i švajcarski pastirski psi, sekcija 3: švajcarski pastirski psi – bez polaganja ispita u radu.
Kratak istorijat
Bernski planinski pas se držao na imanjima i služio kao pas čuvar i pas za vuču, zatim za teranje stoke u prealpskom regionu i centralnoj oblasti okoline Berna. Originalno ime rase je bilo Dürrbächler po seocetu Dürrbäch u okolini Riggisberga gde je ovaj pas bio cenjen od davnina. 1902, 1904 i 1907 pojavljuju se pojedini primerci ovih pasa na izložbama. 1907. nekoliko odgajivača iz Burgoffa odlučuje da organizuje uzgoj ovih pasa u čistoj krvi osnivajući švajcarski Dürrbäch klub definišući karakteristike buduće rase bernski planinski pas. 

Opšti izgled:
Trobojni dugodlaki radni pas nešto iznad srednjeg rasta, snažne građe ali okretan i veoma dobro izbalansiran u svakom pogledu.

Važne proporcije:
Visina do grebena : dužina tela = 9 : 10
Kompaktan pre nego dugačak.

Ponašanje – temperament:
Samopouzdan, predusretljiv, budan, neustrašiv u svim situacijama svakodnevnog života, dobre naravi i posvećen porodici u kojoj živi, siguran u sebe i prijateljski nastrojen prema strancima, srednje temperamentan i veoma poslušan.

Glava:
Snažna, lobanja gledana spreda i iz profila blago zaobljenih ivica, stop dobro definisan ali ne previše izražen, čeona brazda blago izražena.

Nos: Crne boje.
Njuška: jaka, srednje dužine, nosnik prav.
Usne: ne previše razvijene, dobro priležuće uz vilice, crno pigmentisane.
Usta: jaka, sa kompletnim zubalom i makazastim ugrizom.
Oči: tamno smeđe, bademastog oblika, sa dobro priležućim kapcima.
Uši: trouglastog oblika, blago zaobljene na vrhovima, visoko usađene, srednje veličine, u mirovanju padaju ravno uz ivicu glave.

Vrat: jak, mišićav, srednje dužine.

Telo: kompaktno i jedro. 
Leđa: Snažna, čvrsta i ravna.
Slabine: široke i jake.
Sapi: blago zaobljene.
Grudi: široke i jake, duboke – dopiru do laktova, predprsje veoma razvijeno, grudni koš ovalnog poprečnog preseka.
Stomak: nije usukan.
Rep: čupav, dopire najmanje do skočnog zgloba, u mirovanju spušte pravo nadole, u pokretu nošen u nivou leđne linije ili blago iznad.

Ekstremiteti
Prednje noge: pre šire postavljene, prave i paralelne.
Plećke: duge, snažne i dobro priležuće, formiraju ne previše otvoren ugao sa nadlakticom, priljubljene uz grudni koš i mišićave.
Došaplja: gotovo vertikalna, ili vrlo blago kosa, snažna.
Šape: male, okrugle, sa dobro zbijenim prstima, dobro zasvođene.

Zadnje noge: gledano odnazad prave, ne previše primaknute, pete niti izbačene napolje niti primaknute, peti prsti moraju biti odstranjeni.
Butine: široke i mišićave, blago uglovane.
Došaplja: snažna i dobro uglovana.

Kretanje: ispravno i skladno pokriva veliku površinu podloge u svakom pokretu, slobodan korak dopire duboko napred sa dobrim potiskom zadnjih ekstremiteta, u pokretu gledano spreda ili otpozadi prednje i zadnje noge kreću se paralelno.

Krzno
Dlaka: dugačka, glatka i blago talasasta.
Boja: crna sa smeđim oznakama na obrazima, iznad očiju, svim ekstremitetima i na grudima, i sa sledećim rasporedom belina: lisom na njušci sa obe strane koja se uzdiže po nosniku do čela i ne sme prelaziti smeđe tačke iznad očiju, a na njušci ne sme vidno prelaziti uglove usana. Široka, velika i ne prekinuta belina na grlu i grudima.
Poželjno: bele šape i beo vrh repa.
Tolerišu se: mala belina na gornjoj strani vrata i mala belina u analnom predelu.

Veličina
Mužjaci: 64 - 70 cm do grebena, idealno 66 - 68 cm. 
Ženke: 58 - 66 cm do grebena, idealno 60 - 63 cm. 

Mane kod opšteg izgleda:
*Svako odstupanje od gore navedenog standarda treba smatrati manom i penalizovati u skladu sa intenzitetom odstupanja.
Lak kostur.
Podgriz ili predgriz.
Odsustvo zuba, osim 1 ili 2 PM1 (prvi premolar), M3 (treći molar) se ne uzima u obzir.
Entropija ili ektropija.
Mlitava leđa, nadgrađenost, strme sapi.
Uvijen, smotan rep.
Upečatljivo kovrdžavo krzno.

Mane kod boje i oznaka:
*Odsustvo belina na glavi.
Lisa previše široka i vidno prelazi zadnji ugao usana.
Velika belina na gornjoj strani vrata.
Beli okovratnik.
Bele oznake na prednjim nogama koje vidno prelaze iznad došaplja (bele čizmice).

Izražena asimetričnost belina na glavi i grlu-grudima.
Crne tačke ili mrlje u belini na grudima.
Prljave beline (jako pigmentisana koža ispod belina).
Primese braon ili riđe boje u crnom delu krzna.
Slab temperament, plašljivost, agresivnost.

Diskvalifikacione mane:
Rascepljen nos.
Buljave oči.
Kratka dlaka, duplo krzno.
Četvrta boja u krznu.
Osnovna boja različita od crne.
Napomena: mužjaci moraju imati dva testisa potpuno razvijena i spuštena u skrotum.