Poslednjih godina,a mozda je to vec cela decenija,posetioci izlozbi na zapadu imaju priliku da posmatraju zanimljive pse - bele ovcare.

Prvo ime mu nisu odredili ni oni koji se ovom rasom znatno vise i duze bave.mada se poslednji naziv-beli ovcar ili beli nemacki ovcar danas najcesce koristi.Dugo godina ovi psi su se pojavljivali pod imenom americko-kanadski beli ovcar.
Kako ovo,poslednje ime kazuje sasvim je jasno da su Amerikanci 'rodonacelnici'savremenog oblika ovog psa,ali on,sasvim je to je jasno,nije nastao na njihovom kontinentu.On je,kao i njegov drugacije obojen nemacki ovcar iz Nemacke.Kako je nastao?
Svi koji se bave nemackim ovcarima, a i oni koji su povrsnije citali nastanak rase nemackog ovcara,znaju da je pas Horand von Grafrath rodonacelnik 'krvnih linija'nemackog ovcara.Moglo bi se reci da je to bilo "umetnicko ime"posto se taj muzjak po rodjenju zvao Hektor Linksrhein.Kao Horand von Grafrath upisan u rodovnu knjigu SV pod rednim brojem SZ 1.
Engleski sudija Georg Horowitz je jos daleke 1923. podrobnije objasnio put nastanka Horanda.On je zapisao da su 1882. na izlozbi u Hanoveru bila izlozena dva alzaska ovcara (i danas se u nekim knjigama nemacki ovcari nazivaju alzaskim).Jedan je bio Greiff,ostenjen 1879. i imao je belu boju dlake.Rodonacelnik nemackih ovcara,Horand von Grafrath, potice upravo od Grajfa(Greiff).Odgajivac Horanda bio je Friedrich Sparwasser iz Frankfurta.
Ovo sasvim jasno kazuje da je rodonacelnik savremenog nemackog ovcara u svojim genima imao i gen za belu boju dlake.Mnogi njegovi unuci bili su bele boje.
Kada je komisija za standard 1890.napravila prvi standard za nemackog ovcara bela boja nije bila mana!Ovom prilikom treba napomenuti da je 16.12.1891. u Berlinu osnovan savez za uzgoj nemackog ovara i spiceva,a to je osam godina pre nego sto je osnovan poznati SV.
Da su beli nemacki ovcari bili poznati kazuje i cinjenica da ih je 1900. austrijski Kraljevski dvor upotrebljavao kao pratioce lipicanera.Uz to fotografije ovih pasa nalaze se i u knjizi "Der Deutsche Schaeferhund in Wort und Bild" koju je napisao tvorac nemackog ovcara Max von Stephanitz.Fotografije ovih belih ovcara su i u osmom izdanju ove knjige,strana 939.,objavljene 1932.
Vremenom ovi psi su u Evropi polako otisli u "arhivu ",ali su kinolozi u Americi otkrili ovu rasu i intenzivno poceli sa njenom popularizacijom i uzgojem.Dali su i novo ime,americko-kanadski ovcar.Verovatno ce ovi psi,uskoro,biti zvanicno priznati(prica se da ce Svajcarska podneti zvanican zahtev za priznavanje).MOJA REC(OVI PSI SU PRIZNATI KAO SVAJCARSKI BELI PAS ILI OVCAR,TEKST KOJI SADA PISEM NASTAO JE 2001.GODINE,TAKO DA SE NEMOJTE BUNITI OKO NEPODUDARANJA PODATAKA I VREMENA JER VAM PISEM O PROSLOSTI RASE A NAHNADNO CU O RASI I KARAKTERISTIKAMA,hvala)
Razvojni put u Americi poceo je, moze se reci 1917.kada je Americki kinoloski savez registrovao odgajivacnicu Ann Tracy Kennel ciji je vlasnik bio Ann Tracy Skofield.
Veliku popularnost postigli su posle Bozica 1950.kada su americka i britanska televizija prikazale film o njima,a od 1968.zvanicno se izlazu na izlozbama u Americi.U Ontariu je 1973.osnovan klub koji je organizovao odgajivace i pozvao sve zainteresovane u Kanadi da im se pridruze.a njih nije bilo malo.
Beli nemacki ovcar 'vratio se kuci' 1980.kada je Martin Faustmann uvezao belog ovcara iz Amerike.Na izlozbi u Franfurtu 1981. posetioci su mogli da vide 'vaskrslog' belog nemackog ovcara.
Moze se reci da su u Evropi Svajcarci ulozili najvise truda u popularizaciju ove rase.Njihovi literaturni izvori kazuju da je muzjak Lobo ostenjen 5.3.1966. u Americi,uvezen u Svajcarsku i bio je prvi pas ove rase upisan u rodovnu knjigu u Svajcarskoj.

 

STANDARD PASMINE

Originalni naziv pasmine: Berger blanc suisse 
Zemlja porekla: ŠVAJCARSKA 
Grupa: 1 
FCI No. 347 

Glavne odlike:
Psi koji zapanjuju svojom moćnom i uzvišenom građom. Odlične muskulature, srednje veličine, podignutih ušiju, elegantne konture, srednje jakog ali elegantnog kostura, harmoničnog opšteg izgleda. Dlaka im može biti kratka ili srednje duga. Lagano spuštene leđne linije i slobodan u pokretu. 

Bitne proporcije: 
Psi umereno dugih pravougaonih kontura: dužina tela (mereno od sredine lopatica do najudaljenije točke na stražnjici psa) u odnosu na visinu tijela (mereno od grebena) iznosi 12:10. Znači da su to psi duži nego viši. 

Boja: 
Boja koja se smatra idealnom je bela do nekih blago kremastih nijansi. 

Dlaka: 
Dozvoljena je dužina dlake od kratke do srednje duge. Izuzetno duga dlaka nije prihvaćena. Psa prekriva dvostruki pokrov dlake; gusta poddlaka prekrivena čvrstom ravnom zaštitnom dlakom; lice i prednja strana nogu prekriveni su kratkom dlakom, dok su vrat i stražnja strana nogu prekriveni dužom dlakom. Lagano talasasta i kruta dlaka je dozvoljena. 

Koža: 
Nosna pečurka i usne crne boje, dobro pigmentisani, bez nabora. 

Hod:
Odvija se ritmičkim redosedom pokreta, opušteno i slobodno. U laganom i nesmetanom kasu. 

Udovi: 
Jaki, mišićavi, umereno koščati. 

Visina: 
Visina do grebena među lopaticama - mužjaci 60 - 66 cm, a ženke 55 - 61 cm. 

Težina: 
Mužjaci: 30 - 40 kg, a ženke: 25 - 35 kg. 

Glava: 
Jaka, suva i lepo zaobljena, u dobroj proporciji s telom. Gledano odozgora i sa strane klinastog oblika. Gornja linije glave je paralelna s gornjom linijom njuške. 

Lobanja:
Tek blago zaobljena, s naznačenom središnjom brazdom 

Čeoni stop:
Blago naznačen, ali jasno primetan. 

Nos:
Srednje je veličine, poželjno je da bude crno pigmentisan; svetlije pigmentisan nos je prihvaćen. 

Usne: 
Suve, dobro priležu uz vilicu, što crnijeg pigmenta. 

Njuška: 
Snažna i umereno dugačka u odnosu prema lobanji; nosni greben i donja linija njuške su ravni, blago zaobljeni prema nosu. 

Zubi: 
Snažna i potpuna čeljust, makazastog zagriza. Dvadeset zuba ima u gornjoj i dvadeset i dva u donjoj vilici. Dozvoljeno je da nedostaje jedan pretkutnjak. 

Oči: 
Srednje veličine, bademastog oblika, dobro ukomponovane i blago zaobljene. Tamnosmeđe do crne boje, rubovi oko očiju moraju biti crni. 

Uši: 
Moraju biti nošene uzdignuto, čvrste, postavljene visoko, paralelno okrenute prema napred, izduženog oblika, a na vrhovima pomalo zaobljenog trouglastog oblika. 

Vrat: 
Srednje dug, dobre muskulature, u skladnom odnosu sa telom, bez podbratka, jak i snažan. 

Telo: 
Jako, mišićavo, srednje dugo. Greben mora biti jasno izražen; leđna linija - ujednačena, bez ulegnuća, blago spuštena, čvrsta; prsa - izražena, jaka i upečatljiva, niti spljoštenog niti ovalnog oblika, dosežu do laktova; trbuh - širok, jak, nikada hrtolikog oblika. 

Rep: 
Bogat dlakom, sabljastog oblika, zašiljen prema vrhu, prilično nisko postavljen, doseže minimalno do skočnog zgloba, visi ili ravno prema dolje ili se blago savija u zadnjoj trećini, pri kretanju nošen prema gore, ali nikad iznad linije leđa. 

 

Greške:
Svako odstupanje od idealnog opisanog u prethodnom standardu smatra se greškom. Ozbiljnost greške direktno utiče na kvalitet psa. 

Manje greške:
• Žućkasta ili kremasta boja na vrhovima ušiju, leđima i gornjoj strani repa
• Delimični gubitak pigmenta na nosu, usnama i očnim rubovima 

Ozbiljne greške: 
• Telo prekratke građe i preširokog izgleda 
• Nezametna razlika između mužjaka i ženke, ženke prekrupne ili presitni mužjaci 
• Nedostatak više od jednog zuba, treći kutnjak nije u to uračunat 
• Obešene uši, postavljene previše razmaknuto ili preblizu jedno drugom, okruglastog oblika 
• Izrazito spuštena leđna linija 
• Uzdignut rep, nošen iznad linije leđa, uvrnut 
• Mekana, svilenkasta, vunasta, kovrdzava dlaka bez poddlake 
• Izrazito žućkasta ili kremasta boja na vrhovima ušiju, leđima ili gornjoj strani repa 
• Obrnuti predgriz: donja vilica ispred gornje 

Diskvalifikacijske greške: 
• Plasljiv ili agresivan pas 
• Jedno ili oba plava oka 
• Razokost 
• Predugačka ili prekratka njuška 
• Iskrivljena njuška 
• Potpuni gubitak pigmenta nosa, usana i/ili očnih oboda 
• Potpuni gubitak pigmenata kože i jastučića na šapama 
• Albino 
Važna napomena:
Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa u potpunosti spuštena u skrotum.

 

Izvor