Bolesti pasa i mačaka

U člancima koji se nalaze na našem sajtu opisana su neka oboljenja kože (površinske i duboke piodermije) kod kojih su bakterije iz roda Staphylococcus česti uzročnici tih oboljenja. Poznato je da su psi naročito podložni bakterijskim infekcijama kože, a među njima su stafilokokne infekcije kože (stafilodermije) najčešće zbog čega će ovde biti i posebno opisane. Kod dobermana kao rase je posebno prisutna genetska predispozicija tj. urođeni nedostatak imuniteta na stafilokokne toksine.
Stafilokokne piodermije su gnojna zapaljenja kože uzrokovane bakterijama iz roda Staphylococus spp. Kod pasa stafilokokne piodermije uzrokuju tri vrste koagulaza pozitivnih stafilokoka i to Staphylococus intermedius u 90% slučajeva dok Staphylococus aureus i Staphylococus hyicus imaju manju ulogu u nastanku piodermija. Kožu pasa kolonizuju razne vrste patogenih, uslovno patogenih i saprofitnih mikroorganizama, a stafilokoke čine najveći deo fiziološke mikroflore kože pasa. To znači da je za nastanak stafilokoknih infekcija kože potrebno dejstvo određenih nepovoljnih faktora kao što su kao što su imunosupresija, alergijska stanja kože, ozlede kože usled dejstva parazita ili trauma, folikularna hiperkeratoza (kalus i komedoni), nehigijena, nepravilna ishrana i dr. Pri tome nisu retke mešovite infekcije s drugim bakterijama i gljivicama npr. sa bakterijom Pseudomonas aeruginosa ili sa gljivicom Malassezia pachydermatis. Stafilokoke se prenose direktnim kontaktom sa zdravim (kliconoše) ili bolesnim životinjama i indirektno preko kontaminiranih predmeta. Stafilokoke se često prenesu prilikom parenja, a na štence se prenose još za vreme intrauterinog razvoja.
Za dijagnostiku stafilodermija i drugih bakterijskih infekcija kože koristimo se raznim metodama. Najpre se životinja fizički pregleda, a zatim se pristupa specijalnim laboratorijskim pretragama kao što su mikroskopski pregled skarifikata (strugotina kože), citološka pretraga, biopsija kože, izolacija bakterija na podlozi i imunološke metode. Veoma je važno utvrditi primarne i sekundarne uzroke kao i predisponirajuće faktore koji su doveli do oboljenja.

Piodermije pasa izazvane stafilokokama podeljene su u 3 grupe. Ovde ćemo ih samo nabrojati jer su već opisane na našem sajtu:

1. Piodermije površina (akutni vlažni dermatitis i piodermija kožnih nabora)
2. Superficijalne (plitke) piodermije (impetigo, superficijalni bakterijski folikulitis i mukokutana piodermija)
3. Duboke piodermije (duboki folikulitis, furunkuloza i celulitis, piotraumatski folikulitis , lokalizovana i generalizovana duboka piodermija i dr.)

Stafilokoke mogu da izazovu infekcije kože primarno ili sekundarno nakon nekih primarnih oboljenja kože (ektoparaziti, svrab, trauma, alergije itd). Najčešće uzrokuju lokalne infekcije na koži ali iz lokalnog žarišta u zavisnosti od otpornosti organizma i virulencije uzročnika stafilokoke mogu da se putem krvi Ili limfe raznesu po organizmu i izazovu sepsu, upalu zglobova, osteomijelitis, gnojni meningitis, upalu pluća, endokarditis,tonzilitis, sinusitis, konjuktivitis, endometritise kod ženki i ređe infekcije digestivnog trakta. Kod štenaca stafilokoke mogu izazvati smrt u prvim danima života zbog toksina stafilokoka koji se nalaze u mleku kuja
Iz ovih razloga je veoma bitno na vreme početi terapiju lokalnih infekcija izazvanih stafilokokama kako ne bi došlo do generalizacije infekcije i sistemskih oboljenja. Infekcije koje se ne prepoznaju na vreme i ne utvrdi se njihov uzročnik ili primarni uzrok leče se dugotrajno i često su neuspešne.

 

Lečenje stafilokoknih infekcija kože:

 

Kod površinskih piodermija terapija se ne sprovodi sistemskom aplikacijom antibiotika osim u težim ili komplikovanim slučajevima. Dovoljno je ukloniti faktore koji su omogućili nastanak infekcije i primeniti odgovarajuće antiseptike za kožu. Kod plitkih piodermija koje češće prolaze bez većih komplikacija ipak je indikovano antibiotsko lečenje naročito u uslovima kada nisu uklonjeni predisponirajući faktori koji bi mogli dovesti do recidiva ili širenja procesa u dublje slojeve kože. Duboke piodermije se ređe sreću, a za terapiju su veoma zahtevne i nezahvalne. Uz uobičajeno opšte antibiotsko lečenje ono se može kombinovati  sa lokalnim, a moguća je takođe primena odgovarajuće stafilokokne autovakcine.Kod jako izraženih upala kortikosteroidi kratkog dejstva doprinose lečenju. Za razliku od piodermija kod ljudi koje često uzrokuju vrlo rezistentni sojevi vrste Staphylococus aureus, sojevi najšešćeg uzročnika piodermija u pasa, bakterije S. intermedius, obično su osjetljivi na antibiotike i antimikrobne hemoterapeutike. Za druge dve vrste stafilokoka kod pasa (ređe se javljaju) to se ne može tačno utvrditi, a rezistentni sojevi često deluju sa drugim bakterijama (mešovita infekcija). Iz tog razloga je potrebno davati antibiotike baktericidnog dejstva u većim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda. Terapija antibioticima kod plitkih piodermija treba da traje još sedam dana nakon prestanka simptoma, a kod dubokih još 14 dana. To je potrebno zbog nemogućnosti prodiranja antibiotika na mesto infekcije i zbog sposobnosti preživljavanja stafilokoka u fagocitima. Iz tog razloga treba primenjivati  antibiotike koji imaju bolju intracelularnu rapodelu. i pored svih preduzetih terapijskih postupaka postoji mogućnost neuspeha terapije. Siguran uspeh ne osigurava ni upotreba autovakcina (bakterina) izrađenih od sojeva vrste S. intermedius iako se i one povremeno primjenjuju. U takvim prilikama smo obično primorani upotrebiti neke terapijske postupke koji se ređe primenjuju iako ni oni ne osiguravaju uspeh. Reč je o tzv. pulsnoj terapiji ili dugotrajnom lečenju pri kojem se primenjuju male doze antimikrobnih lekova. Uz primenu imunostimulacije stafilokoknim lizatom vrste Staphylococus aureus u nekim su prilikama postignuti dobri rezultati lečenja.

 

Izbor antibiotika kod stafilokoknih infekcija

Najbolje je da se u svakom pojedinačnom slučaju obavi bakteriološka pretraga (izolacija bakterija na podlogama) i da se utvrdi osetljivost izdvojenih bakterija na određeni antibiotik. Pošto često nismo u mogućnosti da obavimo ovakve pretrage, prvi izbor antibiotika protiv stafilokoka su cefaleksin i amoksicilin sa klavulanskom kiselinom.
Pored njih dobro su se pokazali i ormetoprim-sulfadimetoksin, trimetoprim-sulfonamid, enrofloksacin, eritromicin, linkomicin, oksacilin i klindamicin.
Znatno slabiji rezultati u lečenju piodermija postižu se sa benzil-penicilinom, ampicilinom, tetraciklinima, nepotenciranim sulfonamidima i amoksicilinom bez klavulanske kiseline.
Kompanija Pfizer Animal Health objavila je početkom jula da je Američka asocijacija za hranu i lekove (FDA) odobrila novi lek Convinia (cefovecin sodium), prvi i jedini antibiotik za pse i mačke za upotrebu u samo jednoj injekcionoj dozi. Novi lek obezbedjuje do 14 dana antibiotskog tretmana u jednoj dozi za najčešća oboljenja kože kod pasa i mačaka. S obzirom da infekcije kože zahtevaju lečenje koje traje najčešće od 14 do 21 dan, ovaj lek iz grupe cefalosporina predstavlja lek izbora u ovim slučajevima, naročito ako se uzme u obzir da efektivno deluje protiv bakterija Staphylococcus intermedius i Streptococcus canis (grupa G) koje sve češće postaju rezistentne na savremene lekove.
Lečenje neadekvatnim antibioticima (tretiranje bilo kojim antibiotikom po iskustvu i bez prethodno urađenog antibiograma) često pogoršava problem - bakterije razviju otporniji soj, a pas još više naruši ionako slabu sposobnost da se sam izbori sa infekcijom.

 

Stafilokokni anatoksin

 

Veoma dobre rezultate u lečenju i prevenciji stafilokoknih oboljenja pasa postigli su
u Naučnoveterinarskom centru Ignjatov u Rusiji. Njihov proizvod ASP (anatoksin stafilokokni polivalentni), razvijen specijalno za lečenje i prevenciju stafilokokoze pasa, može se primeniti istovremeno i kao terapija i za preventivnu imunizaciju pasa (kao vakcina). Preparat deluje drugačije od antibiotika, tako što podstiče povećanje prirodnog imuniteta pasa na toksine stafilokoka umesto da ih ubija. Na ovaj način, posle primene leka pas je takođe zaštićen od potencijalne sledeće infekcije. Za lečenje već obolelog psa se primenjuje doziranje po datoj šemi u obliku inekcija u toku 15 dana. Za zaštitu (prevenciju) se daje jednokratno kao vakcina, dva puta godišnje, takodje i kujama u 20-tom i 40-tom danu skotnosti. Preporučuje se zaštita plemenitih mužjaka koji se koriste u priplodu.

 

Piše: dr vet.med. Miroslav Radić

Izvori: 

 

 

http://av-av.5forum.net/zdravlje-psa-f29/bolesti-koze-t143.htm

http://www.pet-centar.hr/content/view/2703/70/

http://vetportal.info/index.php?option=com_content&task=view&id=25&Itemid=2

http://zlatnooko.0forum.biz/zdravlje-i-njega-f5/bolesti-izazvane-stafilokokama-t100.htm

 

 

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box