Bolesti pasa i mačaka

Krpelji su  ektoparaziti koji parazitiraju na toplokrvnim životinjama i  ređe na ljudima. Kada se nađu na životinji ili na čoveku krpelji sišu krv i  hrane se krvlju kako bi se odvijao njihov razvoj i  razmnožavanje. Svojim prisustvom na koži iritiraju domaćina, mogu da dovedu do alergijskih reakcija i  da uzrokuju krpeljsku paralizu (tick paralizu) i  anemiju. Najveća opasnost od krpelja je ta što su oni vektori u prenosu nekih bakterijskih, virusnih i  protozoalnih oboljenja.
Staništa krpelja su najčešće šume, visoke trave, grmovi, šiblje  i  ostali predeli pokriveni žbunastom vegetacijom. Njihov radius kretanja je mali, kreću se u širinu samo nekoliko metara u potrazi za hranom. Krpelji ne traže aktivno svog domaćina nego domaćin pokupi krpelja prolaskom kroz travu, šiblje i  druga staništa krpelja. Krpelji se popnu na vrh trave i  čekaju svog domaćina. Kada se domaćin približi krpelju , krpelj se hvata za telo domaćina i  pronalazi pogodnoi mesto na domaćinu za sisanje krvi. Kada se prikače na domaćina krpelji pomoću specifičnog usnog aparata-rilice probadaju kožu i  sišu krv. Ubod krpelja je bezbolan jer krpelji luče anestetičke materije pa je iz tog razloga teško osetiti kad se krpelj “ prikači “ za kožu.
Prilikom sisanja krvi krpelji uzimaju samo hranljive sastojke, a ostatak ne izbacuju putem probave nego povrate sadržaj natrag u domaćina. Sadržaj koji se povrati natrag u domaćina može da sadrži uzročnike zaraznih bolesti zbog čega je bitno da se krpelj odstrani pre nego što povrati sadržaj. Takođe i  slina krpelja može da sadrži uzročnike zaraznih bolesti. Krpelji su najaktivniji u proleće i  u jesen dok su za vreme hladnih dana neaktivni. Iz tog razloga šetnje ljubimaca i  izlazak u prirodu u rano proleće i  jesen predstavlja najveći rizik. Kod pasa se krpelji najčešće nalaze u predelu glave i  vrata. Najlakše ih je primetiti kada se nasisaju krvi jer tada povećavaju svoju veličinu.
Kod mačaka se mnogo ređe javljaju krpelji nego kod pasa.

 

Štetna dejstva krpelja kod pasa i  mačaka

 

Prilikom uboda krpelja na mestu uboda nastaje oštećenje kože koje može predstavljati ulazno mesto infekcije . Pljuvačne žlezde krpelja kao i  slina krpelja mogu da sadrže uzročnike zaraznih bolesti. Nakon sisanja krvi krpelji povrate sadržaj koji može sadržati uzročnike zaraznih bolesti i  na taj način krpelji predstavljaju vektore mnogih oboljenja.
Najčešće oboljenje koje krpelji prenose na pse je babezioza, zatim Lajmska bolest (borelioza), erlihioza i  dr. Krpeljska paraliza i  anemija usled prisustva krpelja na psima i  mačkama se ne javlja iz razloga što većina vlasnika životinja primete krpelje na životinji, a da bi nastali ovi poremećaji potrebno je da veći broj krpelja boravi na životinji.

 

Uklanjanje krpelja sa kože

 

Prilikom uklanjanja krpelj se nikako ne sme fizički povrediti, kidati, paliti, niti iritirati različitim sredstvima: uljem, benzinom, alkoholom... Svi ovi postupci još više favorizuju lučenje salive krpelja, a sa njom i  ulazak uzročnika i  nastanak infekcije, dok se kidanjem krpelja spirohete direktno unose u ubodeno mesto. Iz tog razloga uklanjanje krpelja sa kože psa ili čoveka treba da izvrši veterinar ili lekar. Krpelja treba odstraniti pincetom, hvatanjem rilice (usni aparat) sto bliže koži, a posle odstranjivanja mesto uboda dezinfikovati. Odstranjene krpelje treba spaliti, a nikako se ne smeju gnječiti jer mogu sadržati uzročnike bolesti koji mogu preći na ljude. Krpelje je potrebno u što kraćem roku odstraniti sa životinje jer se na taj način izbegava prenos zarazne bolesti.
Ako je u pitanju veći broj krpelja na životinji, životinje se mogu kupati u rastvorima, emulzijama ili suspenzijama akaricidnih sredstava. Ako ne postoje uslovi za kupanje životinja životinje se mogu kvasiti ili prskati akaricidnim sredstvima u obliku spreja.. Kod pasa i  mačaka se mogu koristiti ogrlice koje u sebi sadrže sredstva koja odbijaju krpelje,buve i  vaši. Dejstvo ogrlica na krpelje je oko 10 nedelja.

 

Prevencija

 

Prilikom šetnje ljubimaca potrebno je izbegavati područja gde ima krpelja ( visoka trava, šiblje, grmovi ) pogotovo u proleće i  leto. Ako se nakon šetnje na životinji zapazi krpelj potrebno ga je izvaditi. Ako nakon vađenja krpelja na koži nastanu bilo kakve promene ili ako životinja ima poremećaj zdravstvenog stanja potrebno je zatražiti pomoć veterinara.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

 

 

 

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box