Hrana za pse može da se priprema svaki dan od hraniva sa kojima raspolažemo, ali se u poslednje vreme u ishrani pasa sve češće koriste fabrički proizvedena hraniva koja sadrže sve hranljive materije potrebne za rast i  zdravlje psa sa pravilno izbalansiranim hranljivim materijama. Ukoliko se vlasnici ljubimaca opredele za ishranu domaćom hranom, potrebno je da obrate pažnju  o izboru namirnica, kvalitetu, zdravstvenoj ispravnosti namirnica, načinu pripreme namirnica i  veličini porcije. Ishrana ne mora biti raznovrsna ali je potrebno da sadrži sve one hranljive materije koje su neophodne za život.

(vidi uopšteno o ishrani).

Izbor hraniva:

Hrana koja se priprema psima može biti od domaćih namirnica ili hrana sa domaćom osnovom i  industrijskom dopunom. Ono što je najbitnije jeste da se zadovolje potrebe za hranljivim materijama u grupi namirnica. Obrok koji se priprema treba da sadrži proteine (meso, riba, obrano mleko ili sirevi), ugljene hidrate (žitarice,hleb), masti (životinjska mast ili ulje), balastne materije za bolju probavu (mekinje, zeleno povrće), dopuna vitamina i  minerala.

Priprema hrane:

Hrana može da se daje sirova ili termički obrađena. Termički obrađena hrana je manjeg kvaliteta ali nekada jednostavno moramo termički da je obradimo. Pri kuvanju veći procenat vitamina iz hrane propada, proteini se menjaju, a neki minerali se gube u otpadnoj vodi ili peni. Pečenjem se takođe menjaju proteini. Najkvalitetnija je sirova hrana ali ona u sebi nosi određene rizike. U sirovom mesu, a naročito iznutricama mogu se naći razvojni oblici parazita koje će pas uneti u organizam. Hrana koja duže vremena stoji izvan frižidera hemijski se razgrađuje i  predstavlja podlogu za razvoj opasnih mikroorganizama koji izazivaju bolesti ili stvaraju toksine. Sirovo meso, posebno piletina je potencijalni nosilac patogenih bakterija ili drugih infektivnih organizama, posebno salmonele.Kuvanjem se uništavaju paraziti i  bakterije iz hrane. Opasnosti od parazita i  mikroorganizama su mnogo veće nego gubici kvaliteta pri kuvanju što treba uzeti u obzir. Ukoliko meso i  iznutrice potiču od zdravih životinja (što je teško vizuelno uočiti) daju se u sirovom stanju ili se dinstaju (ne pržiti) dok se klanični konfiskati obavezno kuvaju. Žitarice se takođe kuvaju jer su jedino na taj način probavljive. Neke sastojke hrane, pas u potpunosti može iskoristiti samo kuvane. Npr. sirovi krompir je za pse potpuno neprobavljiv (skrob), a pogotovo pasulj i  grašak koji nekuvani sadrže čak i  štetne stvari Ulje se ne kuva nego se dodaje u podgrejanu hranu. Sveže meso može da se pomeša sa skuvanim žitaricama i  povrćem.
Najbolje je da se hrana daje sveže pripremljena  mada može da se pripremi i  za nekoliko dana unapred ako se drži u frižideru. Ukoliko psima dodajemo gotovu, kupljenu hranu (suvu-koncetrovanu ili u konzervama) ne treba je kuvati nego se dodaje u podgrejanu hranu. Vitaminske i  mineralne dodatke takođe dodajemo u podgrejanu hranu ili ih dajemo direktno.

Pravljenje i  količina porcije:

Za pravljenje porcije koja će zadovoljiti potrebe pasa neophodno je znati potrebe pasa za energijom, proteinima, vitaminima , mineralima i  znati sastav namirnica i  njenu energetsku vrednost izraženu u kalorijama. Potrebe pasa za ovim materijama nisu iste kod svih pasa. Naime, štenci, gravidne kuje, kuje u laktaciji, psi u porastu, radni psi imaju različite potrebe u energiji, proteinima i  drugim hranljivim materijama. Bez obzira na to da li je hrana sirova ili kuvana, čovek sam teško može pripremiti zdravo izbalansiran obrok. Kod ovakvog načina pripremanja hrane uvek postoji opasnost od neuhranjenosti, od nedostataka hranjivih i  mineralnih materija i  vitamina. Vlasnicima koji koriste domaću hranu, kupuju sveže proizvode i  sami pripremaju hranu predlaže im se jednostavno pravilo za postizanje pravilne ravnoteže u obroku koji treba da sadrži:

  1. Meso: 4 dela

  2. Pirinač: 3 dela

  3. Zeleno povrće: 2.4 dela

  4. Ulje: 0.2 dela

  5. Suvi kvasac: 0.2 dela

  6. Dopuna minerala: 0.2 dela

Tako kilogram domaće porcije sa 2000 kcal sadrži:

400g mesa

300 g pirinča

240 g boranije

20 g ulja (jedna supena kašika)

20 g kvasca (jedna supena kašika)

20 g mineralnih materija

Da bi se utvrdilo koju količinu domaćeg obroka treba dati psu neophodno je znati broj    kilokalorija koji mu je potreban u zavisnosti od težine, starosti, radnih sposobnosti, proizvodnje mleka (kuje) i  dr. S obzirom na velike razlike u telesnoj masi pasa i  uticaj mnogih faktora, energetsku vrednost obroka je teško precizno odrediti. Neka istraživanja pokazuju da psi malih rasa imaju različit metabolizam od pasa velikih rasa. Na primer, psi malih rasa težine 6 kg treba da unesu 94 kalorija po kilogramu telesne mase dok psi većih rasa treba da unesu 46 kalorija po kilogramu.

Ovde će biti prikazane dnevne potrebe pasa u kalorijama (kcal) za održavanje života na osnovu težine:

2,5 kg (težina psa) - 230 Kcal/dan
6 kg- 560Kcal/dan
4,5 kg - 390 Kcal/dan
9 kg - 650 Kcal/dan
13,5kg - 885 Kcal/ dan
18 kg - 1090 Kcal/dan
22,5 kg - 1300 Kcal/dan
27 kg - 1480 Kcal/dan
32 kg - 1675 Kcal/dan
36 kg - 1850 Kcal/dan
40 kg - 2020 Kcal/dan
45 kg - 2185 Kcal/dan
50 kg - 2350 Kcal/dan
54,5 kg - 2505 Kcal/dan
59 kg - 2660 Kcal/dan
63,5 kg - 2815 Kcal/dan
68 kg - 2965 Kcal/dan

 

Potrebe  za održavanje života su osnovne fiziološke potrebe organizma za rad srca, žlezda, za disanje, varenje itd. Ove potrebe ne podmiruju potrebe pasa u porastu, gravidnih kuja i  kuja u laktaciji, radnih pasa i  dr. tako da se kod ovih kategorija potrebe za hranom odn. energetske potrebe moraju uvećati za određeni procenat. U zimskim periodima je utrošak energije  veći.(vidi ishranu štenaca, gravidnih kuja , kuja u laktaciji itd).
Na osnovu ovih potreba u kilokalorijama možemo izračunati koliku količinu hrane treba dati psu u toku dana. Primer za gore naveden obrok: Ako obrok koji smo pripremili sadrži 2000 kcal/kg hrane, a dnevne potrebe za održavanje života psa koji ima 9 kg telesne mase iznose 650 kcal, potrebno je dati 325 g hrane dnevno (162 g ujutro i  uveče ako se hrane 2 puta dnevno). Sledećim načinom izračunavanja dobijamo potrebnu dnevnu količinu hrane za psa teškog 9 kg:

 

1000 g ( 1kg)     2000 kcal ( količina kalorija u našem obroku od 1000 g)

X                    650 kcal ( potreba u kalorijama za psa teškog 9 kg)

 

1000 : 2000 = X : 650

X= 1000 x 650 / 2000 =

X= 650000 / 2000=

X= 325 grama hrane na dan za psa teškog 9 kg

(rezultat se dobija proporcijom)

 

Ova količina obroka na prvi pogled izgleda mala ali to je izbalansiran obrok koji podmiruje  osnovne fiziološke potrebe za održavanje života . Svakako da su psi tokom dana aktivni i  troše mnogo više energije od energije za održavanje života tako da im se obrok mora uvećati prema dnevnoj aktivnosti i  stresu  (šetnja, igra, laktacija, rad itd). Na primer kuja u toku gravidnosti u poslednje 3 nedelje uvećava svoje potrebe za 30 do 40%, a u laktaciji za 100 do 120% u zavisnosti koliko štenaca doji. Radni psi imaju 50 do 100% veće potrebe od potreba za održavanje života u zavisnosti od rada koji obavljaju. Psi koji živahni i  trče duže vreme tokom dana imaju veće potrebe za 5 do 10%. U zavisnosti od aktivnosti i  potreba, vlasnik treba da poveća obrok s tim da vodi računa da se ne daje mnogo veća količina od potrebne kako ne bi došlo do gojaznosti.

 

Piše: dr vet.med Miroslav Radić

 

Literatura:

 

Ševković N., Pribićević N., Rajić I., Ishrana domaćih životinja, Beograd,1991.

 

Izvori:

 

http://www.dog-best.com/

http://www.vauvau.net/index.php?option=com_content&view=article&id=100&Itemid=214

http://www.pet-centar.hr/content/view/1932/70/

 

 

 

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box