Srpski gonič Alternativno ime Balkan Hound Srpski gonič Balkanski gonič Zemlja porekla  Srbija Klasifikacija FCI Grupa 6 Sekcija 1 #229

Ova rasa pasa pripada grupi rasa goniča koji su rašireni na teritoiriji Balkana. Može se pretpostaviti da su na formiranje ove rase značajnu ulogu imali goniči iz Male Azije. Prvi opis ove rase datira iz 1905. kada je Franz Laska, uz ostale goniče Balkana, opisao i ove pse. Kinološki je zvanično priznata na međunarodnom nivou od FCI 1948. godine. Još uvek se može sresti pod imenom „balkanski gonič“ ili u narodu „balkanac“.

Izgled i osobine:

Srednje veliki, snažno građenog tela, temperamentan , živahan i energičan. Ljubak, živahnog temperamenta, pouzdan, veoma izdržljiv. Visina u grebenu za mužjake 46 – 56 cm idealno 51-52 cm. Za ženke 44 -54 cm idealno 48 -49 cm. Telo je blago izduženo dužina prelazi grebena za oko 10%. Boje od žućkasto crvene ka rđasto crvenoj preko lisičije crvene sa crnim plaštom ili sedlom. Crna boja dopire do glave i na slepoočnicama pravi crne oznake. Na prsima je dozvoljena belina ne većeg prečnika od 2 cm. Upotrebljava se kao lovački pas za lov pogonom krupne i sitne dlakave divljači. 

Standard

Opšti izgled: Snažan, srednje veličine, lisičije crvene boje sa crnim plastom, kratke, guste dlake, duge glave i jakih kostiju. Temperamentan i živahnih pokreta.

Visina: 46-54 cm psi, a keruše od 44-52 cm. Težina do 20 kg.

Oblik: Dužina trupa treba da je najviše 10% veća od visine grebena.

Upotreba: Istrajan gonič, energičan tragač, glas visok do dubokog.

Glava

Potpuni opis: Potiljna kost slabo izražena, čelo blago zasvođeno, sa slabo izraženim prelazom u nosnik koji je prav. Gledano odozgo, glava je srednje široka i duga. Dužina glave 20-25 cm. Njuška nešto duža od lobanje.

Lobanja: Očni lukovi jako izraženi. Čeona brazda vidljiva.

Stop: Slabo izražen.

Njuška: Duga, u osnovi široka, prema nosu se blago sužava. Nosnik ravan.

Nos: Nosna pečurka crna.

Usne: Usne dobro razvijene, crno pigmentisane i dobro pripijene.

Zubi: Zubalo makazasto i snažno.

Oči: Ovalnog oblika, izrazite, kestenjaste boje, kapci crni, pogled bistar.

Uši: Srednje dužine, ravno padaju niz obraze i ne uvrću se, srednje široke, na donjoj strani zaokružene, nešto mesnate.

Vrat

Profil: Prelaz od zatiljne kosti vidljiv i u blagom luku. Donja linija u podgušnom delu blago se širi.

Oblik: Srednje dužine, vrlo snažan.

Koža: Dobro pripijena uz vrat.

Trup

 

Opšti izgled: Linija leđa se blago spušta od grebena prema sapima.

Greben: Jedva primetno izražen.

Leđa: Puna i duga. U bubrežnom delu snažno i jedva primetno zasvođena. Kukovi malo primetni.

Sapi: Duge, snažne, mišićave, nešto nagnute.

Grudni koš: Srazmerno širok, izbočen i dug, dubina mu doseže do lakta. Obim grudnog koša 10% veći od visine. Prsa srazmerno široka.

Trbuh i bokovi: Blago prikupljeni.

Rep: Srednje visoko usađen, u korenu deblji i postepeno se stanjuje prema vrhu. Dužina je do skočnog zgloba. Rep je blago na gore povijen. Dobro odlakan.

Prednje noge

Opšti izgled: Pravilnih stavova iz profila i spreda.

Plećka: Kosa, dobro priljubljena, mišićava i pokretljiva.

Nadlaktica: Dobro nagnuta, mišićava i čvrsto pripijena gornjom polovinom uz grudni koš. Lakat srednje primaknut.

Podlaktica: Prava i jaka.

Šaplje: Malo izraženo.

Došaplje: Snažno, kratko i skoro okomito.

Sape: Mačije, prsti izbočeni, zatvorene, nokti jaki i pigmentisani, tabani i jagodice čvrsti i puni.

Zadnje noge

Opšti izgled: Pravilnih stavova, gledano iz profila i od pozadi.

Butine: Duge, snažne i dobro razvijene.

Potkolenica: Duga, jaka i koso postavljena.

Skočni zglob: Snažan i dobro postavljen.

Došaplje: Skoro okomito i snažno.

Zadnje šape: Kao na prednjim nogama ali nešto duže.

Hodovi: Izražen i živahan.

Koža: Elastična, uz telo pripijena, dobro pigmentisana.

Dlaka: Kratka, gusta, sjajna, nešto deblja, polegla, elastična sa podlakom.

Boja: Osnovna je lisičije - crvena ili žuto crvena sa crnim plastom ili sedlom. Plašt doseže do glave sa crnom mrljom na obema slepoočnicama.

Mane

Lakše: labave usne, široka lobanja, naborane, šiljate i odstojeće uši, preduga dlaka, prekratak i predugačak rep, klještasto zubalo, svetlije oči, slabija depigmentacija, manje izraženi nepravilni stavovi i uglovi. Podgušnjak. Blago ulegnuta ili izbočena leđa. Predubok ili plitak crni plašt. Zaperci. Zečije šape, meko i otvoreno kao i previše koso prednje i zad- nje došaplje. Svetlija žuta boja, kao i mestimično svetliji crni plašt. Bela boja na grudima maksimalne površine do 5 cm. Slabije izražena neproporcionalnost između pojedinih delova tela.

Diskvalifikacione: Nedovoljna ili preterana visina, jača nesrazmera između pojedinih delova tela, naročito između visine i dužine, široka i šiljasta njuška, preteška ili kratka glava, izrazito svetle oči i depigmentisan nos i vidljive sluzokože. Degenerativne pojave na zubima (vilica) i polnim organima. Iskrivljen i previsoko nošen i uvrnut rep.

Kovrdžavi bišon Alternativno ime Barbichon Bichon Tenerife Zemlja porekla  Francuska  Belgija Klasifikacija FCI Group 9 Section 1 #215 AKC Non-Sporting ANKC Group 1 (Toys) CKC Group 6 - Non-Sporting KC (UK) Toy NZKC Toy UKC Companion Breeds

Kovrdžavi bišon je pas vedrog duha, veselog i večito radoznalog pogleda. Ovog malog psa za pratnju i razonodu,u pravom smislu tih reči, krasi raskošna, čisto bela duga dlaka. Ne linjaju se mnogo, pa su savršeni za ljude koji pate od alergija.To je pas razigranog i zivahnog drzanja i ponosno uzdignute glave na visokom i dugom vratu . Lobanja je duža od njuške i glava je u skladu sa telom. Slabo izražen stop. Nos je malen, okrugao, sjajan i veoma crn. Oči su okrugle i tamne, uokvirene tamnim kapcima Uši su srednje dužine, tanke i prekrivene dugačkom, fino ukovrdžanom dlakom. Grudi su dobro razvijene, a krsta široka. Bokovi podignuti, prednje noge prave a butine široke i mišićave. Rep je pufnast i povijen.
 

Istorija rase

Niko ne može tačno da kaže koliko je staro poreklo ove rase. Ipak zna se da njegovi preci potiču još iz 15. veka. Rasa je verovatno nastala mešanjem maltezera i malih Barbea (u Francuskoj nazivani Barbichon- slatki mali Barbe). Španski moreplovci doneli su sa sobom Bichon Teneriffe (tako su se tada još zvali) početkom 15. veka na Kanarska ostrva da bi ih tamo uzgajali i prodavali španskim i italijanskim plemićima. Francuski vojnici su mnogo ovih malih pasa doneli kući kao ratni plen. I uskoro je on postao dvorski pas. Fransoa I uveo je Bišone na evropske dvorove. Najomiljeniji i najpoznatiji postaje za vreme vladavine Anrija III 1574. godine. Ovom dragom psiću nije bilo teško da osvoji srca francuskih dama renesanse. Poklanjana mu je bila sva pažnja, bio je razmažen, ukrašavan mašnicama i trakama i tako je postao luksuzan pas i pas za držanje u krilu. U tom periodu dobio je ime koje ima i danas - Bichon a poil frise (Bichon - bichoner = francuski razmaziti, a poil = odlakan i frise = kovrdžav).

Na portretu Nelly O Brien koji je sredinom 18. veka naslikao Sir Joshua Reynolds, veoma dobro se vidi da je Bišon već tada bio šišan. Za vreme

Napoleonovih ratova, dame su putovale u pratnji francuske vojske po Evropi, a sa njima i ovi mali psi. Tako su Bišona upoznali i građanski krugovi. Ipak, dugo mu je trebalo da dobije standard i da ga priznaju. Standard je određen 1933. godine, a godinu i po dana kasnije uveden je u rodovnik francuskog kinološkog saveza.

U Nemačku je uvezeno dva primerka ove rase tek 1955. godine i bili su pogrešno upisani kao bolonjezeri. Tek 1980. godine upisano je u nemačke

knjige pravo ime rase - Bišon frise. Srećom, ovi beli mališani nikada nisu bila moderna rasa. Možda su baš zbog toga ostali tako otporni i zdravi, sa čvrstim i nepromenjenim karakterom.
 

Temperament

Bišon je uvek prijatno društvo za šetnju, dobrog je karaktera i veoma je inteligentan. To je mali, ali isto tako i zdrav izdržljiv pas. Šarmanti su i lako

se uklapaju u svaku porodicu i svaku sredinu od dvorista do stana, ali treba im dosta šetnje i rekreacije. Vole da uče, da jurcaju i da se maze. Koliko je temperamentan vidi se kad, bez problema, drži korak sa velikim psima u šetnji. Nikad nametljiv i veoma razuman, veoma je lak za vaspitavanje. Nikada agresivan savršen je za porodicu sa decom.
 

Održavanje

Koliko je lak za vaspitavanje, toliko je teško održavati njegovu gustu dlaku. Često se za njih kaže da su psi koji se ne linjaju, što naravno nije tačno. Ako se redovno ne četka odbačena dlaka se mrsi i ostaje u dlaci i tako se prave ućebotine. Već kao štene, potrebno ga je četkati svaka dva dana čak i ondakada mislite kako to nije potrebno. U dosledno vaspitanje spada i stvaranje efekta navike. Zato će četkanje kasnije doživljavati kao nešto prijatno. Oko sedmog meseca ćete primetiti kako mu se dlaka brzo ućeba. U tom periodu koji moðe da traje više meseci, treba ga četkati svaki dan. Tada nega uopšte neće biti problem. Kupati ga treba retko, jer on nema tipièan pseći miris, čak ni kada je mokar, doduše ima preparata sa kojima se može i češće kupati, svakih mesec dana, recimo. Ali, prljav će biti, kao i svaki drugi pas, posebno ako živi u gradu. Pre kupanja ga treba dobro isčtkati. U krznu ne sme da bude ni jedan ćvor. Jer, ako ga ućebanog stavite u vodu, čvorovi će postati još čvršći. Tu ne može da pomogne nikakav šampon. Najkritičnija mesta su iza ušiju, na bradi i nogama, pa na njih treba obratiti više pažnje. Uši nakon kupanja bavezno je očistiti. Ne treba ga šišati kao pudlu - što mnogi rade, on ima svoju frizuru. Iako bišon po standardu treba da ima dugu dlaku, ukoliko ne odlazi na izložbe, najbolje ga je ošišati. Šišanje se preporučuje svakih mesec do dva dana kako bi u svakom trenutku imali urednog psa, pa imao kracu ili duzu dlaku. U suprotnom prave se ućebotine koje ne samo sto su ružne , nego su opasne i po zdravlje vaseg psa. Koža ispod ućebotina strada i

stvaraju se rane. 

 

Standard rase

Opšti izgled: Mali pas, veseo i razdragan, živahnog hoda, njuške srednje dužine, duge i kovrdžave vrlo opuštene dlake koja podseća na krzno mongolske koze. Stav glave je posit i visok, oči su tamne, živahne i izražajne.
 

Glava: Lobanja duža od njuške, glava u skladu sa telom.

Nosna pečurka: Zaobljena, veoma crna, sićušna, fina i sjajna.

Usne: Tanke, vrlo suve, manje pa ipak kao kod šiperkija, opuštene tek toliko da bi donja usna bila prekrivena, ali nikada nisu glomazne ni viseće; prirodno su crno pigmentovane do uglova; donja usna ne treba da bude glomazna i vidljiva, ni meka i ne dozvoljava nam da vidimo sluzokožu kada je njuška zatvorena.

Zubalo: Normalno, što znači da su sekutići donje vilice smešteni neposredno uz i iza vrhova zuba gornje vilice.

Njuška: Ne treba da je debela i glomazna, ali nije ni napućena; obrazi su ravni i ne mnogo mišićavi. Stop je slabo naglašen, čeona brazda između lukova obrva slabo uočljiva.

Oči: Tamne, ukoliko je moguće ivice očnih kapaka tamne, više su zaobljene i nisu bademaste; nisu iskošene, živahne su, ne mnogo velike, ne dozvoljavaju da se vidi beonjača. Nisu ni krupne ni ispupčene, kao kod briselskog grifona i pekinezera; očne duplje ne treba da su izražene. Očna jabučica ne treba da je preterano istaknuta.

Lobanja: Ravna na dodir, mada glava izgleda okruglo.

Uši: Viseće, veoma odlakane savršeno kovrdžavom i dugom dlakom, nošene ka napred kada je pas u pažnji, na taj način da prednja (unutrašnja) ivica dodiruje lobanju i nisu odmaknute ukoso; dužina hrskavice ne treba da doseže, kao kod pudle, do nosne pečurke, ali se spušta do polovine dužine njuške. Uši su, manje više, velike i tanke kao kod ovih pasa.

Vrat: Dosta dug, nošen visoko i ponosito. Okrugao je i tanak blizu lobanje, postepeno se proširuje da bi se umetnuo između plećki bez sudaranja, njegova dužina je vrlo približna trećini dužine tela (odnos je 11 cm prema 33 cm za jedinku visoku 27 cm); vrhovi plećki uz greben uzimaju se kao osnova.

Plećke: Dosta iskošena, nije ispupčena, deluje kao da je iste dužine kao i podlaktica, oko 10 cm, koja nije udaljena od tela, a lakat nije naročito izbačen.

Noge: Prave gledane od napred, vrlo uravnotežene, tankih kostiju; gledano od napred prednje došaplje je kratko i pravo, iz profila vrlo blago iskošeno. Nokti bi trebalo da su crni; ideal koji je ipak teško dostići.

Grudni koš: Vrlo razvijen, grudna kost naglašena, vita su rebra povijena i ne završavaju se naglo, grudi su horizontalno dosta duboke.

Slabine: Vrlo uzdignute do trbuha, koža je tanka i nije lepršava, hrtolikog izgleda.

Krsta: Široka, veoma mišićava i blago ispupčena. Karlica široka, sapi blago zaobljene, kičma je prava i čvrsta nešto niža od leđne linije kao kod pudle.

Butine: Široke i veoma mišićave; vrlo kose, skočni zglob je isto tako zaobljen kao kod pudle, šape jake.

Rep: Prirodno, rep je nošen uzdignuto i graciozno povijen, u ravni kičme, ali nije uvi- jen, nije skraćen i ne spaja se sa leđima; pa ipak, dlaka može da pada na leđa.

Pigmentacija: Po beloj dlaci trebalo bi da je tamna; polni organi su crno, plavičasto ili bež pigmentovani.

Boja: Čisto bela

Dlaka: Tanka, svilenkasta, kovrdžava, vrlo opuštena, podseća na krzno mongolske koze, ni ravna ni upletena, dostiže dužinu od 7 do 10 cm.

Uređivanje: Pas treba da je predstavljen sa blago razgolićenim nogama i njuškom.

Visina: Visina grebena ne treba da prelazi 30 cm, mala visina je element uspeha.

Ozbiljne mane: Diskvalifikacija; prognatizam (predgriz-podgriz) ukoliko je razvijen tako da se sekutići više ne dodiruju; - ružičast nos, usne svede boje, blede oči, kriptorhidija, monorhidija, rep uvijen i prevrnut kao elisa. Crne pege na dlaci.

Mane za izbegavanje: Pigmentacija koja se produžava na dlaku tako da formira riđe fleke. Ravna, talasasta, upletena ili suviše kratka dlaka. Blag podgriz ili predgriz.

Autor : 

Rupić Marija 

Engleski koker španijel Alternativno ime Koker španijel Koker Zemlja porekla  Engleska Klasifikacija FCI: Grupa 8 Sekcija 2 #5 AKC: Sporting ANKC: Grupa 3 (Gundogs) CKC: Grupa 1 - Sporting Dogs KC(UK): Gundog NZKC: Gundog UKC: Gun Dog Breeds

Osnovno

• Mužjak

  • Visina: 37-41cm
  • Težina: 13-16 kg

• Ženka

  • Visina: 37-41 cm
  • Težina: 12-15 kg

Spoljašnjost

Engleski Koker Španijel je budan, kompaktno građen pas, srednje veličine sa dugim ušima koje sežu do vrha nosa. Pas je snažan i fino izbalansiranog tijela, ali nikako nije grub. Gornja linija lobanje je (skoro) paralelna sa gornjom linijom njuške, a njuška je iste dužine kao i lobanja. Tamne ili bademaste, ovalne oči bi trebale imati dirljiv ali i inteligentan izraz. Dlaka je srednje dužine. Noge, kao i donja strana tijela su dobro pokrivene dlakom. Vrh njuške je crne ili, eventualno smeđe boje, u zavisnosti od boje dlake (odgajivači više preferiraju crni vrh njuške). Ova rasa ima jaku vilicu sa makazastim zagrizom. Gornja linija leđa je skoro vodoravna, sa laganim nagibom prema dole od vrata ka korijenu repa. Prsa su razvijena i široka, ali ipak ne previše široka, kako ne bi ugrožavala efikasno kretanje koje ovu vrstu karakteriše. Rep je kupiran, iako se, po novim standardima, zabranjuje kupiranje repa. Šape su zaobljene, nalik na mačije. Boja dlake može biti crna, boja jetre, crvena, višebojna kombinacija(boja mermera), kao i bijela sa crnim flekama. Takođe su moguće i pojave 'paljevine'. Postoje dva tipa Engleskog Koker Španijela: poljski (field) i šumski (show). 'Poljski' tip ima kraće i rjeđe krzno. Višebojne kombinacije su prihvatljive, ali na jednobojnim psima, bijele fleke su dopustljive samo na prsima.

Temperament

Engleski Koker Španijel je srčan, energičan, radostan i dopadljiv, ljubak i nježan pas. Ovaj živahni pas je izvrstan sa djecom: nježan i uvijek spreman za igru, ali ne trpi mnogo zadirkivanje. Druželjubiv je sa strancima, umjeren u lajanju i izvršava, sa puno poštovanja, date mu naredbe. Izvanredan je kao pas za druženje. Generalno je ovo vrsta koju treba dosta izvoditi vani, iako postoje i rezervisane jedinke. Temperament široko varira. Neke kuje znaju biti dominantne i ne bi trebalo da imaju ne-dominantne vlasnike. Mužijaci, sa druge strane su mnogo više spremni za saradnju. 'Poljski' tip je možda previše aktivan za dobrog ljubimca. Trening kokera mora biti veoma pažljiv, ali ipak strog, pošto je ova vrsta veoma osjetljiva, a sa druge strane, nezavisna i inteligentna. Dobro se ponašaju sa mačkama u kući. Prema istraživanju iz 2002. godine, provedenom nad 487 kokera, samo 1% pasa je agresivno na ljude i 2% je agresivno na druge pse.

Zdravlje

Skloni su infekciji ušiju. U toku ljeta, uši bi trebalo češće provjeravati. Kako su u stalnom dodiru sa zemljom, lako pokupe krpelje, i razne trave, koje često mogu da izazovu i gluvoću. Takođe, zbog stalnog njuškanja, i oči često mogu da obole. Najčešće bolesti očiju su katarakta (koja je najčešće nasljedna), kao i očni glaukom. Mužjaci mogu imati reproduktivnih problema u vidu povučenih testisa. Engleski kokeri takođe mogu imati i problema sa bubrezima.
 

Istorija

Prvi podaci o postojanju španijela dolaze iz opisa Gastona Fibusa (Gaston Phebus) u 14-om vijeku. Bez obzira na to, tek je 500 godina kasnije, engleski su španijeli podijeljeni u 7 rasa: Klamber,Saseks, Velški Špringer, Engleski Špringer, Poljski (Field), Irski Vodeni (Water), i Koker. Sve ove rase su nastale od španijela koji su uvezeni u Englesku mnogo vijekova prije. Koker i Špringer su razvijani zajedno, sa jednom razlikom, veličinom. Po ovoj osobii su se razlikovali sve do 1892. kada ih je Kinološki Savez Engleske (Kennel Club of England) priznao kao različite rase. Kasnije, u 1940-im, Američki i Kanadski kinološki savez su priznali Engleskog Koker Španijela kao posebnu vrstu u odnosu na Američkog Koker Španijela. Ime Koker (engl. Cocker) dolazi od engleske riječi woodcock, što znači šljuka. Za lov ove ptice su kokeri u početku i bili uzgajani. Kokeri su generalno dobri u lovu pernate divljači. Dobri su u aportu, i u lovu po nepristupačnim ili teško pristupačnim terenima. Danas, Engleski Koker Španijel se češće koristi kao pas za druženje, zbog prirodno dobrog karaktera. Ono po čemu je ova rasa prilično poznata i talentovana su sljedeće stvari: praćenje traga, lov, aport (dobavljanje), motrenje, agilnost i takmičarska poslušnost.

Savet odgajivača

Energija: srednja
Vežbe i šetnje: 40 do 60 minuta na dan.
Ova se rasa lako prilagođava situaciji u porodici, međutim ne treba zaboraviti do su to ipak lovački psi, koji kao takvi, moraju imati dovoljno vežbe. Psi ove rase, uglavnom, vole da plivaju, pa je potrebno na ovo obratiti pažnju ako se nalazite u blizini vode.
Stres izazvan ostavljanjem samog psa u kući: nizak
Običaj da laju: srednji
Transport: jednostavan
Nivo agresivnosti: nizak
Kompatibilnost sa drugim životinjama: visoka
Kompatibilnost sa djecom: visoka
Četkanje i šišanje: često
Dlaka se mora redovno četkati (jednom sedmično). Višak dlake oko i ispod ušiju mora biti uklonjen, kako bi se osigurala adekvatna ventilacija, čime se sprečavaju infekcije. Takođe, dlaka oko šapa i jastučića traži redovnu pažnju. Ovi bi se psi trebali šišati 3 do 4 puta godišnje. Bilo bi dobro naučiti šišati svog kokera, zbog ovako česte potrebe za šišanjem.
Ostali problemi:
Kokeri koji žive u kući ili stanu, moguće je da imaju problema sa šapama, odnosno kožom između jastučića. Ovo se javlja poslije čestih pranja šapa koje se nikako ne osuše, poslije čega se javlja crvenilo. Ovo crvenilo kože između jastučića, može biti veoma bolno za vašeg kućnog ljubimca, pa je potrebno poslije svakog pranja šapa obratiti pažnju na sušenje predjela između jastučića. Ova se oblast može dodatno posušiti korišćenjem pudera. Takođe bi bilo dobro koristiti i neku kremu (Pavlovićeva mast ili nešto slično) pošto su jastučići, kada se osuše izrazito suvi i hrapavi.
Budući da su im repovi kupirani i da kao kućni psi češće jedu kuvanu hranu, a zbog svoje proždrljivosti, moguće je da često dobiju dijareju iz čega slijede i moguće upale analne žlijezde. Analnu žlijezdu NIPOŠTO ne cijediti, nego punktuirati! 



Standard rase: 

Karakteristike: Prijateljska narav sa neumornim pomeranjem repa, pokazuje jedno tipično živahno kretanje, pogotovo kod traga, neustrašiv i neophodan u šikarama.

Narav: Nežan i privržen, pri tome pun života i poleta.

Glava i lobanja: Kvadratična njuška sa izraženim stopom koji se nalazi u sredini rasto- janja od vrha nosne pečurke do potiljne kosti. Lobanja je dobro razvijena, jasno isklesana, niti prefina, niti gruba. Obrazi nisu ispupčeni. Nos dovoljno veliki za lako primanje slabih mirisa.

Oči: Velike, ali ne ispupčene. Tamnobraon ili braon boje, nikada svetle, ali kod pasa čija je boja jetreno braon, jetreno braon melirano i jetreno braon i bela sa svetlom bojom lešnika, boja očiju je u skladu sa bojom dlake. Sa inteligentnim i nežnim izrazom, sjajne, prodorne, napeti rubovi kapaka.

Uši: Opuštene, usađene u visini očiju dopiru do vrha nosne pečurke. Koža tamna. Dobro pokrivene dugom, ravnom svilenkastom dlakom.

Zubalo: Snažne vilice sa perfektnim, pravilnim i potpunim makazastim zubalom, pri čemu gornji sekutići bez razmaka naležu unutrašnjom stranom na sekutiće donje vilice. Zubi stoje vertikalno u vilici.

Vrat: Srednje dužine, mišićav. Lepo povezan sa dobro kosim plećkama. Suv vrat.

Prednje noge: Plećke kose i suve. Noge su snažnih kostiju, ravne, dovoljno kratke za koncentrisan snažan pokret. Ne prekratke da onemogućuju veliku pokretljivost koja se očekuje od ovog vrsnog lovačkog psa.

Telo: Snažno, kompaktno. Grudni koš dobro razvijen, duboko postavljena grudna kost, ni širok ni uzan gledano od napred. Rebra dobro zasvođena, čvrsta ravna leđa. Slabine kratke i široke, sapi blago nagnute.

Zadnje noge: Široke, dobro zaobljene veoma mišićave. Snažne kosti. Dobro uglovano koleno i skočni zglob što omogućava dobar potisak.

Šape: Čvrste, slične mačijim, debeli jastučići.

Kretanje: Besprekorna akcija sa snažnim potiskom i osvajanjem prostora.

Rep: Usađen nešto ispod leđne linije. Mora se radosno pomerati i ravno nositi i nikada u vis. Kupira se uobičajeno, ali ne jako kratko da se pogledom ne uočava, niti predugo kako se ne bi umanjilo neumorno radosno mahanje pri radu.

Dlaka: Ravna, svilenkasta, nikada oštra ili talasasta, ne preobilna nikada uvijena. Telo, prednje noge i zadnje noge iznad skočnog zgloba dobro odlakani.

Boja: Različita. Kod jednobojnih belina nije dozvoljena osim na grudima.

Veličina: Približna visina mužjaka 39-41cm, ženka 38-39cm. Približna masa 12,5-14,5kg.

Greške: Svako odstupanje od predviđenih tačaka, smatra se greškom čija procena stoji u tačnom odnosu prema stepenu izraženosti.

N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena i u skrotum spuštena testisa.

Patuljasti pinč Alternativno ime Zwergpinscher Min pin King of the Toys Zemlja porekla  Nemačka Klasifikacija FCI Group 2 Section 1 #185 AKC Toys ANKC Group 1 (Toys) CKC Group 5 - Toys KC (UK) Toy NZKC Toy UKC Companion Breeds

To je mali pas sa elegantnim načinom hoda, pas sa smislom za humor i jakim karakterom. Pas sa stavom, pored svoje sitne građe, ovaj pas u sebi  ima mnogo energije, što ga čini nešto težim za dresuru. Međutim, sa pravilnim treningom postaće najverniji pratilac kog ste mogli da poželite.

Veoma je privržen i živahan, patuljasti pinč stvara sam svoja pravila koja će ipak prilagoditi vašim ukoliko mu posvetite dovoljno ljubavi i pažnje. Jedno od pitanja koje se postavlja kada se govori o ovoj rasi jeste poreklo. Naime, mnogi su zauzeli stanovište da je patuljasti pinč kao rasa učestvovao u stvaranju rase doberman pinčer. Međutim, postoje i stanovišta koja ne idu u prilog ovoj teoriji. Najverovatnije su ove dve rase nastale od istog pretka – nemačkog pinčera. Patuljasti pinč nema mnogo sličnosti sa doberman pinčerom, posebno kada se radi o temperamentu i veličini – imaju sličnosti jedino po tipu, odnosno obliku glave. Interesantan je podatak da je za godinu dana, od 1992. do 1993, broj patuljastog pinčera porastao sa 13.353 na 14.987. Ovaj porast se može pripisati psu kog je lako držati u stanu.

Istorijat rase
Patuljasti pinč je poreklom iz Nemačke, gde je 1895. godine standardizovan kao rasa. Patuljasti pinčevi uzgajani su u velikom broju krajem 19. veka i Knjiga uzgoja je do 1925. godine imala je više od 1300 upisanih pasa. Kao i kod Nemačkog Pinčera, iz velikog broja varijacija boja jedino varijacije crne sa svetlijim oznakama i čisto crvena do crveno-smeđe su prihvaćene.

Standard rase
Opšti izgled: Patuljasti pinč je umanjena slika nemačkog pinča. Njegova narav odgovara naravi nemačkog pinča, pri čemu je temperamentan, a držanje jednog patuljastog psa posebno izraženo.
Glava: Snažna i duguljasta, bez jako izražene potiljne kvrge. Ukupna dužina ( vrh nosne pečurke do potiljne kosti) odnosi se prema dužini leđa ( od grebena do korena repa) kao 1:2. Ravan nosnik proteže se paralelno ka ravnom i bez nabora čelu, sa blagim ali jasnim stopom. Žvakaća muskulatura je snažna ali bez narušavanja izgleda obraza. Duboka njuška završava se tupim klinom. Nosna pečurka je puna i crna, kod crvenih i braon pasa u odgovarajućem tonalitetu. Usne dobro priležu i tamno su obojene.
Zubalo: Potpuno makazasto, snažno, dobro zatvarajuće i potpuno belo.
Uši: Kupirane – visoko usađene, ravnomerno odsečene, uspravno nošene.
Nekupirane – visoko usađene, „V“ oblika, priljubljene ili malo stojeće, slobodno nošene.
Oči: Tamne, srednje veličine, ovalne, napred usmerene. Donji kapak tako leži da konjuktiva nije vidljiva.
Vrat: Plemenit, snažno usađen. Ne sme da bude prekratak niti debeo. Potiljni deo je uzvišeno zaobljen. Koža na vratu je napeta i bez nabora (suv vrat).


Telo: Grudi su srednje široke, ravnih rebara i u preseku su ovalne. Dubina kod dobre izraženosti do ispod laktova. Predgrudi zbog izraženog ramenog zgloba prelaze ispod početka grudne kosti. Kameni zglob i nadlaktica markantno vidljivi. Donja linija grudi penje se polako unazad i prelazi u srednje prikupljen stomak. Rastojanje od poslednjeg rebra do kuka je kratko, pri čemu to čini psa kompaktnim. Ukupna dužina treba približno da odgovara visini grebena. Leđa su kratka i blago padajuća.
Gornja linija nije ravna, već pokazuje blago plemenito zaobljenje koga čine snažni prvi pršljen gremena, leđa i blago padajuće sapi, do korena repa.
Rep: Visoko usađen i naviše nošen. Skraćuje se na trećem pršljenu.
Prednje noge: Koso postavljena plećka i nadlaktica su dobro uglovane i ravne, ali snažno mišićave. Ravne posmatrano sa svih strana. Laktovi priležući.
Zadnje noge: Butina koso  postavljena i snažno mišićava. Skočni zglob izraženo uglovan.
Šape: Šape su kratke, okrugle i imaju čvrsto zatvorene, na gore zaobljene prste (mačija šapa), sa tamnim noktima i tvrdim oštrim jastučićima.
Dlaka: Kratka, gusta, ravna, priležuća i sjajna bez neodlakanih mesta.
Boja: Jednobojna (braon u različitim nijansama – do jelenje crne) kao dvobojna, crna sa crvenim ili braon oznakama. Druge boje nisu dozvoljene. Kod dvobojnih pasa poželjno je da palež bude taman, jasno ograničen. Oznake su rapoređene iznad očiju, na glavi, na grudima dve trouglaste jedna od druge odvojena, na šaplju prednje noge, na šapama, na unutrašnjim stranama zadnje noge i oko čmara.
Veličina: 25-30cm.
Greške: Pretežak ili lagan, visokonog ili niskonog. Teška, okrugla lobanja, mala dobermanska glava, nabori na čelu, nisko usađene ili loše nošene uši, svetle, male ili velike, oči, snažno isturene kosti obraza. Fanon,klještalo, podgrizajuće ili predgrizajuće zubalo. Kratka, špicasta leđa, padajuće sapi, izbočeni laktovi, na unutra postavljene pete, strme ili bačvaste zadnje noge. Jeguljaste linije, taman plašt, blede boje.
N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum.