Velški špringer španijel je rasa psa i član porodice španijela, nastala u Velsu.
Osnovno
Životni vijek: 9 - 15 godina
Mužjak
Visina: 43 -48 cm
Težina: 18 - 20 kg
Ženka
Visina: 41 - 46 cm
Težina: 16 - 20 kg
Spoljašnjost
Kompaktni i simetrični psi, Velši su građeni kako bi izdržali teške i naporne poslove. Brzi su i aktivni, pokrivajući tlo svojim lakim korakom. Imaju sjajno, svilenkasto i ravno krzno sa "zastavicama" na ekstremitetima. Za razliku od Engleskih koker španijela tijelo im nema kvadratni oblik, ali je ovo samo neznatno narušeno, sa činjenicom da im je dužina od korjena vrata do korjena repa, malo veća od visine do korijena vrata. Međutim, ako i imaju kvadratni oblik, nije kažnjivo na izložbama. Uobičajeno je da se rep kupira (iako nije obavezno) i da se odstanjujepeta kandža. Oči su smeđe boje (žute oči nisu prihvatljive na izložbama). Uši su, kao i kod svih španijela, obješene i lagano dlakave (ovo nije slučaj kod svih španijela, naročito ne kod američkih i engleskih kokera). Nozdrve su razvijene i crne ili smeđe boje. Dlaka na krznu je ravna i mekana i nikako ne bi smjela biti kovrdžava ili talasasta. Krzno dobro štiti psa u vodi, kao i u grmlju i trnju. Donji dio nogu, prsa, kao i donji dio tijela je dobro dlakav, za razliku od repa i ušiju, koja su lakše dlakavi. Uobičajena boja je crveno-bijela, na bilo koji način.
Temperament
Velški špringer španijel je vesela, aktivna i lojalna rasa. Pomalo je nezavisna, ali i osjećajna. Takođe, ova rasa zna da bude rezervisana prema strancima. Psi ove rase se moraju dosta socijalizovati kako bi se izbjeglo da psi postanu plašljivi i stidljivi ili čak i agresivni. Takođe, Velškog špringera treba uključiti u sve porodične aktivnosti, kako bi se kod njega razvile najbolje karakteristike i odnos prema svim članovima porodice, a naročito prema djeci. Što se tiče lovačkog treninga, isto kao i njegov engleski rođak, potrebno je da se počne rano, kako se ne bi dešavalo da pas odluta u toku lova. Ova rasa brzo uči, iako je zna i da se ogluši na neke naredbe, ako u blizini postoji nešto drugo što bi im zaokupilo pažnju. Sa ispravnim treningom, ovo je veoma poslušna rasa. Velški špringer je odgajan za naporan rad i odgajan je da bude izdržljiv, pa je stoga potrebno dosta vježbe kako bi ova rasa bila zdrava i zadovoljna. Generalno, rasa se slaže sa drugim kućnim ljubimcima, ako se sa njima sretne u ranom dobu i veoma je dobra sa djecom.
Zdravlje
Skloni su displaziji kukova. Neke odgajivačke linije takođe znaju biti skloni epilepsiji i entropionu oka.
Istorija
Ova je rasa nastala u Velsu, po nekim u 17-om vijeku, a po nekim drugim izvorima čak i prije 14-og vijeka. Rana istorija Velškog španijela je slična istoriji Engleskog kokera, Engleskog španijela i ostalih španijela britanskog porijekla. Prvobitno, je ova rasa služila kao stočarski pas i postoje mišljenja da ova rasa ima korjene u Velškom korgiju i/ili u Epanjel Bretonu. Prvobitno nije bio svrstavan u neku posebnu rasu španijela, ali je vremenom dobio obilježje Velški (međutim češće je bio Velški koker), a kasnijim podjelama (špringer/koker) je dobio svoje današnje ime Velški špringer španijel. Budući da su odmah bili prepoznati po raznovrsnim dobrim lovačkim karakteristikama, brzo su naselili sve kontinente, a naročito Ameriku, Indiju i Australiju. Poslije ovakve, iznenadno stečene, popularnosti, UKC je 1902 godine priznala ovu rasu, a 1906-e godine je to uradio i AKC.
Karakteristike rase
Fino isdefinisana glava sa uopljivom stopom između njuške i tjemena glave. Oči su srednje veličine, crne ili tamno smeđe. Uši ne bi trebalo da budu postavljeni nisko, ali ni visoko, i ne bi smjele biti velike. Čeljust je snažna sa kompletnim makazastim zagrizom. Vrat je dug i mišićav sa padom prema leđima. Tijela bi trebalo biti snažno i mišićavo, ali ne dugačko. Prednje noge moraju biti prave i koščate. Zadnje noge su takođe prave sa mišićavim butinama. Šape su okrugle, čvrste i liče na mačije. Rep ne mora biti kupiran, ali ne smije da stoji iznad linije leđa.
Savet odgajivača
Inteligencija
Veoma inteligentni psi koje je lako trenirati. Velški špringeri su superiorni kada je u pitanju poslušnost ili kao radni psi. Ovo su iskreni psi sa iskrenom željom da udovolje, pa stoga njihov karakter ne ide sa strogim treningom i temperamentnim gazdom.
Vježbanje
100 - 120 minuta, dnevno. Velši treba mnogo vježbe! Vole da plivaju pa se mora paziti na njih kada su u blizini vode.
Održavanje
Ova rasa ne zahtjeva previše četkanja, osim regularnog. Uši im se trimuju kako bi se spriječile infekcije. Psi ove rase se slabo linjaju.
Veliki mensterlenderski ptičar je višenamjenski lovački pas, koji se isto koristi i za izložbe i za lov, bilo da je u pitanju kopno ili voda.
Osnovno
Životni vijek od 12 do 13 godina
Mužjak
Visina 60-65 cm
Težina 23-32 kg
Ženka
Visina 58-65 cm
Težina 23-32 kg
Spoljašnjost
Veliki minsterlenderi, posjeduju veoma široku i blago zaobljenu glavu koja, uz veoma elegantan hod, daje osjećaj stabilnosti i dostojanstva. Krzno na glavi mora biti crne boje ili eventualno sa malim bijelim pramenovima. Boja krzna na ostatku tijela je bijela sa crnim flekama i/ili tačkama. Apsolutno ctno krzno nije poželjno. Smeđe krzno se pojavljuje, ali rijetko. Uši su oborene i zaobljene. Moraju imati makazast preklop zuba (makazast ugriz). Oči su tamne, sa teškim kapcima. Dlaka na krznu je duga i nije kovrdžava. Paperjastu dlaku (zastavice) ima na ušima, prednjim i zadnjim nogama i na repu, dok na ostalim dijelovima tijela ne bi trebalo da bude paperjaste dlake. Gornji dio nogu nema paperja (zastavice) tako da se vidi pravi ugao. Mužjaci, uglavnom imaju veću glavu, dužu dlaku na prsima i veće zastavice (paperjastu dlaku). U stojećem stavu, donji dio zadnjih nogu je pod pravim uglom sa tlom. Psi nose rep horizontalno i moguće je kupirati jedino sami vrh repa, iako nije obavezno (samo u svrhu horizontalnosti).
Temperament
Veliki minsterlender je hrabar, veseo, inteligentan i poslušan pas. Odličan je kao pas za druženje i lako ga je istrenirati za veliki broj aktivnosti. Veoma su odani i prijateljski raspoloženi prema vlasniku. Dobri su prijatelji i ljudima i drugim psima. Privrženi su vlasniku i nikada neće otići daleko od njega, a svako udaljavanje prati i povremeno provjeravanje gdje je vlasnik. Vožnja u kolima nije problem za njih, međutim, problem sigurno jeste ako ih se ostave sami u kolima. Ustvari, oni ne vole biti ostavljeni nikada! U slučaju da budu ostavljeni, obavezno će lajati i biti na neki način destruktivni. Svaki, pa i najkraći odlazak od minsterlendera, rezultovaće neviđenom radošću psa prilikom ponovnog susreta. Ako se nema dovoljno vremena za psa, onda se definitivno ne treba uzmati ova rasa. Ovo nije rasa koja može služiti za čuvanje kuće ili nekih drugih objekata. Vole da dobavljaju i uobičajeno je da imaju nešto u ustima. Izuzetno je dobar u odnosu sa drugim psima i djecom, međutim, zbog svoje veličine i uzbuđenosti prilikom igre, ne bi trebalo da se igraju sa malom djecom, jer postoji mogućnost da ih u igri povrijede ili obore.
Najsretniji i najbolji su kada služe kao radni psi. Uzgajani za trening i sposobnost da dogotrajno gone, ova će se rasa prilagoditi bilo kojem terenu i bilo kojem načinu lova. Teško se umara i dugo može da izdrži po lošem vremenu. Posebno se cijeni preciznost kojom pointuje i dobavlja. Veliki su neprijatelji sitne divljači, najčešće pernate i zečeva. Kada uoče pticu ili zeca, u momentu se ukoče, na uobičajeni pointerski način.
Minsterlenderi lakko nauče „dođi-sjedi“ komandu u prvih 6 mjeseci života. Vole vodu i rado će dobavljati bilo šta iz vode. Nisu teški i komplikovani psi, i ako su dobro istrenirani, sa njima može se koristiti i početnik. Pošto sporo sazrijevaju, ne bi trebalo da se pretjerano treniraju dok su mladi.
Zdravlje
Iako je izrazito otporna i zdrava rasa, neke genetske linije imaju problema sa displazijom kukova.
Istorija
U 18-om vijeku, psi ptičari u Njemačkoj su imali različite oblike, veličine i boje. Kasnije, u 19-om vijeku, povećanjem interesa za pojedine rase, različiti tipovi su se međusobno razdvajali. Kada je klub njemačkih dugodlakih pointera postavio standarde za ovu rasu, bilo je dozvoljeno da ova vrsta ptičara ima samo žutu boju ili bijelu boju krzna, veliki procenat štenadi je odbacivan iz uzgojne linije samo zbog činjenice da imaju crno-bijelo krzno, iako su bili odlični lovci. Kučići su najčešće davani farmerima i lovcima, iz oblasti Minster (Münster), kojima boja nije bila bitna. Ovi, odbačeni kučići su se najvjerovatnije ukrštali sa španijelima i seterima. Zbog razlika u ukrštanju, pojavila se i razlika u visini, pa su nastale dvije odvojene rase, prvo mali minsterlender, a zatim 1919. godine, i veliki minsterlender.
Karakteristike rase
Opšti izgled
Snažna, mišićava građa tela, pri tome odsečna ukupna slika, izraz inteligencije i plemenitosti. Suve spoljne linije.
Proporcije
Dužina tela i visina grebena treba da su po mogućnosti iste. Dužina tela može da prevazilazi visinu grebena za 2 cm.
Karakter
Najznačajnije osobine su vodljivost, laka shvatljivost i pouzdana upotrebljivost za lov, naročito posle pucnja. Živahne naravi bez nervoze.
Glava - Plemenita i pravougaona sa neznatnim stopom i mudrim izrazom, izražena muskulatura donje vilice.
Nos - Ravan nosnik sa izraženom crnom nosnom pečurkom.
Njuška - Snažna, duga i za upotrebu dobro oblikovana.
Usne - Ne preklapaju se.
Zubalo - Snažno i potpuno (42 zuba sa izraženim očnjacima) i besprekornim makazastim ugrizom.
Oči - Što tamnije to bolje.
Uši - Široke, usađene prilično visoko, na donjem delu zaobljene, dobro priležuće.
Vrat - Snažan, dobro mišićav, plemenito zasvođen.
Telo
Greben - Srednje visok, dug, dobro mišićav.
Grudi - Široke posmatrano od napred. Posmatrano sa strane duboke sa jasnim predgrudima.
Leđa - Kratka, čvrsta, ravna sa blago padajućim sapima.
Sapi - Duge, široke, blago padajuće, dobro mišićave.
Stomak - Blago prikupljen, ravan, tanak. Prepone kratke i visoko postavljene.
Prednje noge - Plećka prileže čvrsto na grudni koš, korektni uglovi, ravne, jake i dobro mišićave, elastično došaplje. Dobro zatvorene, srednje duge, okruglaste šape, zaperci.
Zadnje noge - Snažna i napeta mišićavost, vertikalno postavljene, korektna uglovanost kolenog i skočnog zgloba. Šape su kao na prednjim nogama. Zaperci se odstranjuju.
Kretanje - Korak i kas elastični, osvajaju prostor sa dalekim iskorakom. Galop elastičan, punog zamaha sa potrebnim potiskom, dalek skok.
Koža - Napeta.
Dlaka - Duga i gusta, ipak jednostavna, ni uvijena ni odstojeća što ometa upotrebu u lovu. Tipična duga dlaka. Kod mužjaka, ali i kod ženki, dlaka mora biti posebno duga. Najduža dlaka na repu treba da je približno na njegovoj sredini. Dlaka na ušima treba da je duga (dobre rese) i treba da jasno prelazi donju ivicu uva (bez kožnih ušiju). Na glavi dlaka je kratka i priležuća.
Boja
Bela sa crnim pločama i tačkama ili crno melirano. Glava je crna, eventualno sa belom lisom.
Američki koker španijel je rasa psa, tipa španijel, porijeklom iz SAD. Prvenstveno namijenjen za lov sitne divljači, međutim, danas u velikoj većini slučajeva izvrstan kućni ljubimac.
Osnovno
Životni vek od 9 do 15 godina
Mužjak
Visina od 36cm do 39cm
Težina od 11kg do 13kg
Ženka
Visina od 34cm do 37cm
Težina od 11kg do 13kg
Spoljašnjost
Prelepi španijel sa dugim, obješenim ušima, zaobljenom glavom i obilnom svilenom dlakom srednje dužine. Njuška je široka i duboka sa prostranom čeljusti. Gornja usna je obješena, pokrivajući cijelu donju vilicu. Zubi su snažni i moraju imati makazasti zagriz. Vrh njuške je uvijek crn na crnim psima, ali može biti smeđe boje na ostalim bojama pasa. Oči su oble i postavljene tako da uvije imaju pogled naprijed. Tijelo je kompaktno, sa kratkim vratom. Gornja linija polako pada prema dole od grebena prema korijenu repa. Prednje noge su prave, dobro koščate. Peti prst na šapama (sa zadnje strane noge, ne dodiruje zemlju) trebaju biti odstranjeni. Boja krzna može biti blijeda mrkožuta, crna ili u nekoj drugoj jednobojnoj varijanti, zatim crna sa paležom (kao kod dobermana i rotvajlera) i višebojna (bijela sa crnim, bijela sa mrkoćutom ili crvenom, bijela sa crnom i paležom). Rep je kupiran na 2/5 originalne dužine, pas ga nosi u nivou sa leđima i konstantno je u pokretu. Poljski tip ove rase ima kraće krzno zbog lova u žbunju, a takođe ima i bolji lovački instinkt. Oba tipa američkog kokera su odlični ljubimci.
Temperament
Uvije spreman za rad i igru, američki koker španijel je jednako dobar kao lovački pas i kao ljubimac. Veseo i osjećajan pas, veliki prijatelj djece uvijek poštujući vlasnikov autoritet. Umiljat, nježan i veseo, što pokazuje neprestanim mahanjem repa. Inteligencija američkog kokera je prosječna. Iako je živahan i razigran pas, potrebno je socijalizovati ga kako bi se izbjegla sramežljivost i povučenost. Kokeri vole ljude i trebaju ih da bi bilo sretni. Ponekad ih je teško naučiti kućnim pravilima uključujući i lajanje u kući. U svakom slučaju, većina ih se lako istrenira i većina se dobro slaže sa drugim životinjama. Kako je ovo u svijetu veoma popularna rasa, postoji velika potražnja za ovom rasom, što stvara i mogućnost lošeg odgojnog procesa zbog želje za što većom i boljom zaradom. U ovim slučajevima se pojavljuju jedinke sa lošim karakterom i promjenama raspoloženja, što u kombinaciji sa sramežljivosti, strahom i dominacijom stvara veoma zlog psa. Kod ovakvih slučajeva je moguća pojava agresivnog čuvanja stvari, ljudi, mjesta, zatim hiperseksualnosti i bježanja od kuće.
Zdravlje
Najveći problem kod američkog kokera je katarakta, glaukom i iščašenje koljena. Manji, odnosno rjeđi problemi su displazija kukova, ektropion i entropion oka, razne alergije, seboreja i slično. U zadnje vrijeme, ipak dosta rijetko se pojavljuje IMHA (Immune Mediated Hemolytic Anemia), skoro uvijek smrtonosna, bez ikakvih znakova, poznat pod imenom tihi ubica.
Istorija
Prvi kokeri su u Ameriku stigli zajedno sa prvim doseljenicima na brodu Mejflauer (Mayflower) 1620 godine. Američki koker je dobijen od Engleskog kokera u 19. vijeku za dobavljanje prepelica i šljuka. Prvobitno odvajanje od engleskih kokera je bilo na osnovu veličine, ali je tokom sljedećih godina razlika rasla iz razloga što su se forsirale različite osobine kod jedne i druge rase. Do 40-tih godina 19. vijeka, američki koker se toliko razlikovao od engleskog da je 1945. godine bilo nemoguće da im se zajedno sudi na izložbi. Poslije ovoga, ove su dvije rase razdvojene i priznate sa posebnim standardima. Kako je ova rasa odgajana za lov, još uvijek posjeduje lovačke instinkte, pa je tako moguće vidjeti ih kao radne pse, ali veoma rijetko.
Karakteristike rase
Opšti izgled
Američki koker španijel je najmanji član u grupi lovačkih pasa. Ima snažnu, kompaktnu građu, fino isklesanu plemenitu glavu i ukupno je potpuno uravnotežen pas idealne veličine. Stoji dobro uspravljen na ravnim prednjim nogama, pri čemu je leđna linija blago padajuća ka snažnim, primerno uglovanim, mišićavim zadnjim nogama. To je pas podoban za pozamašnu brzinu sjedinjenu sa velikom izdržljivošću. Pre svega mora biti neusiljen i radostan, zdrav, sveukupno dobro balansiran i u kretanju da pokazuje veliku sklonost ka radu. U svim delovima dobro balansiran pas je poželjan kao neko sa jakom suprotnošću između dobrih tačaka i mana.
Veličina
Idealna visina mereno na grebenu, za odraslog mužjaka je 38,10 cm, a za odraslu ženku 35,56 cm. Visina može varirati ±1,27 cm. Mužjaci iznad 39,37 cm i ženke iznad 36,83 cm, treba da budu diskvalifikovani. Mužjake ispod 36,83 cm i ženke ispod 34,29 cm, treba penalizovati. Visina se nalazi na vertikalnoj liniji koja počinje na najvišem mestu plećke i završava na zemlji, pri prirodnom stavu prednjih nogu i paralelnim došapljima zadnjih nogu prema srednjoj liniji.
Proporcije
Dužina od vrha grudne kosti do sedne kvrge je neznatno veća od dužine između najviše tačke grebena i zemlje. Telo mora biti dovoljno dugo da omogućava ravan i slobodan korak. Pas nikada ne deluje dugo ili nisko.
Glava - Dobro proporcionalna, mora biti primerena ukupnoj slici sjedinjeno sa sledećim:
Izraz - Inteligentan, oprezan, blag i istražujući.
Oči - Očna jabučica je okrugla i puna, pogled upravljen ravno napred. Ne leže duboko niti su buljave. Boja irisa je tamnobraon, uopšteno što je tamnije to je bolje.
Uši - Režnjaste, duge, fine kože, usađene ne iznad linije donjeg dela oka.
Lobanja - Zaobljena ali ne preterano, bez tendencije ka ravnom. Nadočni lukovi jasno prepoznatljivi. Izražen stop. Kosti ispod očiju dobro isklesane. Bez izraženih obraza. Njuška je široka i duboka, sa ravninu jednako dugim vilicama. Uravnoteženost postoji, kada je rastojanje od stopa do vrha nosa jednako polovini rastojanja od stopa do potiljne kvrge.
Nos - Dovoljno veliki, odgovara njušci, sa dobro razvijenim nozdrvama tipičan za lovačkog psa. Crn kod crnih, crnih sa paležom i crno belih, kod drugih boja nosa može biti braon, jetrena ili crna, što tamnija to bolja. Boja nosa je u harmoniji sa bojom ruba očnih kapaka.
Usne - Gornja usna je puna i dovoljno duboka da prekriva donju vilicu.
Zubi - Snažni i zdravi, nisu mali. Makazasto zubalo.
Vrat - Dovoljno dug i omogućava da nos lako dopre do zemlje, mišićav i bez opuštenog podgušnjaka. Uzdiže se snažno iz regije plećaka i postepeno konusno završava u spoju sa glavom.
Gornja linija - Blago padajuća ka mišićavim zadnjim nogama.
Telo - Grudni koš je dubok, njegova najviša tačka nije viša od laktova, napred dovoljno širok za prostrano mesto za srce i pluća, ipak ne toliko širok da ometa ravnu akciju prednjih nogu. Rebra duboka i dobro zaobljena. Leđa su snažna i postepeno blago padajuća od plećki ka korenu kupiranog repa, a on je usađen i nošen u nivou gornje linije leđa ili neznatno iznad, nikada uspravno kao kod terijera, i nikada tako nisko da ukazuje na plašljivost. U kretanju akcija repa je radosna.
Prednji deo - Plećke su dobro iskošene i sa nadlakticama čine ugao od oko 90 stepeni što psu dozvoljava da na lak način ima dalek iskorak. Plećke su jasno ocrtane, kose, bez isticanja i tako postavljene da gornja tačka grebena pravi ugao koji omogućava, dalek rebarni luk. Gledano sa strane i pre vertikalnom stavu prednjih nogu, laktovi stoje vertikalno ka najvišoj tački lopatice. Prednje noge su paralelne, ravne, snažnih kostiju i mišićave, prisno priležu uz telo i stoje dobro ispod plećke. Kratko i snažno došaplje. Zaperke treba odstraniti. Šape kompaktne, velike, okrugle i čvrste sa dobro popunjenim jastučićima, ni unutra ni napolje okrenute.
Zadnji deo - Kukovi široki, sapi dobro zaobljene i mišićave. Gledano od pozadi, zadnje noge su paralelne, kako u kretanju, tako i u stavu. Zadnje noge su snažnih kostiju i mišićave, sa primerenom uglovanošću kolenog zgloba i snažnom, jasno ograničenom butinom. Koleni zglob je snažan i bez skretanja u kretanju i u stavu. Skočni zglob je znažan i dobro ispod postavljen. Zaperke treba odstraniti.
Dlaka - Kratka i fina na glavi, na telu srednje duga sa dovoljno podlake za zaštitu, uši, grudi, stomak, zadnja strana nogu, dobro su odlakane nešto dužom dlakom, ipak ne tako predugom da prave linije koker španijela, budu prekrivene, da ne umanjuju kretanje, ili ukupan izgled i njegovu ulogu kao umereno odlakanog lovačkog psa. Osobine dlake su veoma značajne. Dlaka je svilasta, ravna ili neznatno talasasta i takvog kvaliteta da dozvoljava laku negu. Čupava, kovrdžava, ili vunasta dlaka treba biti strogo penalizovana. Nije poželjna upotreba električnog noža na dlaci leđa. Trimovanje, kojim se naglašava stvarna linija psa, treba tako uraditi da deluje prirodno koliko je to moguće.
Boja i oznake
Crna - Jednobojno crna, uključujući crna sa paležom. Crna treba da je smolasto crna. Nepoželjna su braon ili jetrena šatiranja. Nešto belog na grudima i/ili na vratu je dozvoljeno. Belina na svakom drugom mestu je diskvalifikacija.
Druge jednobojne osim crne - Variraju od najsvetlije krem do najtamnije crvene, uključujući braon i braon sa paležom. Boja treba da je jedinstvenog tona, a dozvoljena je svetlija boja na zastavicama. Nešto belog na grudima i/ili na vratu je dozvoljeno. Belina na svakom dragom mestu vodi diskvalifikaciji
Višebojni - Dve ili više jasnih, dobro jedna od druge odvojenih boja, jedna od njih mora biti bela: crno/bela, crveno/bela (crvena može varirati od najsvetlije krem do najtamnije crvene), braon/bela i mešano crnoo bela (sinjasta) ili crveno crna, uključujući svaku kombinaciju ovih boja sa paležnim oznakama. Poželjno je da paležne oznake budu na istim mestima kao kod crnih i drugih jednobojnih. Sinjastost je uređena kod višebojnih i može imati svaku boju. Treba diskvalifikovati 90% ili više jedne osnovne boje.
Paležne oznake - Boja paleža može se protezati od svetio krem do najtamnije crvene i ograničena je na 10% ili manje od ukupne boje. Palež veći od 10% treba diskvalifikovati. Palež kod crnih ili drugih jednobojnih treba da se nalazi na sledećim mestima:
Jedna jasna paležna tačka iznad svakog oka.
Na stranama njuške i na obrazima.
Na unutrašnjim stranama ušiju.
Na svim šapama i/ili nogama.
Ispod repa.
Na grudima slobodno postavljen, prisutnost ili odsutnost ne treba penalizovati. Paležne oznake koje se dalje nalaze ili nedostaju treba penalizovati. Palež na njušci koji se prostire na gore i spaja se takođe treba kažnjavati. Nedostatak paležnih oznaka, kod crnih ili drugih jednobojnih na specifičnom mestu, kod pasa sa paležom treba diskvalifikovati.
Kretanje - Američki koker španijel iako je najmanji lovački pas, mora posedovati tipično kretanje lovačkog psa. Preduslov za dobro kretanje je uravnoteženost između prednjeg i zadnjeg dela. On „gura“ jakim, punim snage zadnjim nogama i u predelu plećki i prednjih nogu tako je građen da nesmetano izbacuje napred noge i uravnotežava potisak. Pre svega njegovo kretanje je koordinirano, punog zamaha i neumorno. Mora se kretati uz osvajanje prostora. Preteranu živahnost ne treba zameniti sa korektnim kretanjem.
Savet odgajivača
Energija: srednja
Vježbe i šetnje: 60 - 80 minuta, dnevno. Američki koker uživa u izlascima, ali će ipak biti sretniji u gradu sa smanjenim radijusom kretnji. Vole da plivaju, dobavljaju i igraju se bilo kakvih sličnih igara sa porodicom. Ne uživaju puno u igrama koje uključuju malo više grubosti, pa je potrebno da se obrati pažnja na malu djecu kada se igraju sa njima.
Stres izazvan ostavljanjem samog psa u kući: nizak
Običaj da laju: srednji
Transport: jednostavan
Nivo agresivnosti: nizak
Kompatibilnost sa drugim životinjama: visoka
Kompatibilnost sa djecom: visoka
Četkanje i šišanje: svakodnevno Oko ove rase uvijek ima posla. Osim svakodnevnog četkanja, potrebno je često trimovati dlaku. Takođe je potrebno ih kupati često kako bi sa čistom dlakom imao i minimalan vonj. Posebnu pažnju zahtijevaju njihove uši, koje se moraju često provjeravati, zbog mogućih infekcija. Ovo je rasa kojoj je takođe potrebno i čišćenje zuba.
Američki španijel za vodu je španijel nastao u SAD krajem 19. vijeka u svrhu lova na vodi iz kanua.
Osnovno
Životni vijek od 12 do 15 godina.
Mužjak
Visina 38-46 cm
Težina 13-20 kg
Ženka
Visina 38-46 cm
Težina 11-16 kg
Spoljašnjost
Američki španijel za vodu je aktivan i mišićav pas. Ima sitno kovrdžavu ili talasastu dlaku sa jakom poddlakom. Rep koriste kao kormilo, prilikom plivanja. Boje krzna mogu biti od jetrene boje do boje čokolare, moguće sa malim bijelim tačkama na prsima. Uši su duge sa kovrdžavom dlakom. Vrh njuške je ili tamno smeđ ili crn. Boja očiju odgovara boji krzna. Makazasti ili klještasti zagriz.
Temperament
Američki španijel za vodu je inteligentan pas koji se lako trenira. Želi da uči i veliki je entuzijasta kada je u pitanju bilo kakav rad. Najviše se koristi za lov prepelica, pataka, fazana, jarebica i zečeva. Takođe je dobar kao pas čuvar ili kao pas za druženje. Kako je uvijek voljan ali i osjećajan pas, trening poslušnosti mora da bude tih i ubjedljiv više nego zahtjevački i oštar. U većini slučajeva je dobar sa djecom, ali kao i kod većine španijela, može da pukne ako ga se maltretira. Obavezno se mora socijalizovati od ranog doba kako bi se izbjegla potencijalna agresivnost ili stidljivost. Dobro se slažu sa drugim ljubimcima, voli pažnju, ali može i sam da se zabavlja. Poneki hrču, a neki laju, poneki sline, a većina ih cvili. Veliki su plivači, što ih čini odličnim lovcima na teškim vodama, u šumi i/ili neravnom terenu. Ova rasa voli ponekad da odluta od kuće.
Zdravlje
Neke genetske linije imaju problema sa kožom. Ostali zdravstveni problemi nisu učestali, ali ih vrijedi pomenuti. U pitanju su srčane mane, rak, displazija kukova, dijabetes, alergije, epilepsija i katarakta. Prilikom parenja, obavezno je priložiti potvrdu o zdravstvenom stanju kukova, srca i očiju, čime se pokušava riješiti većina zdravstvenih problema, nasljednog karaktera.
Istorija
Američki španijel za vodu se pojavljuje sredinom 19. vijeka, ali je njegovo stvarno porijeklo misterija. Većina kinoloških stručnjaka prihvata da potiče iz Američke savezne države Viskonsin. Ne postoji nikakva dokumentacija koja bi potvrdila kako je ova rasa nastala. Vjeruje se, da je rasa nastala ukrštanjem izumiruće vrste Engleskog španijela za vodu i Poljskog španijela. Osim ove dvije vrste, moguće je da američki španijel za vodu vuče porijeklo i od Kovrdžavog retrivera, Irskog španijela za vodu i Čizopik retrivera.
Američki španijel za vodu je nastao sa ciljem da služi kao lovački pas za lov u skifu ili kanuu, jer ne uzima puno mjesta. Kao rasa, je priznat od UKC 1920 godine, a od AKC 1940 godine.
Najveća popularnost ovog psa je bila između 20-ih i 30-ih godina dvadesetog vijeka. Iako trenutno nije popularna rasa, zaljubljenici u ovu rasu su uspjeli da održe široku genetsku bazu i populaciju pasa koja sigurno neće izumrijeti. Od ove rase je nastaloBojkin španijel.
Karakteristike rase
Opšti izgled
Američki španijel za vodu stvoren je u SAD, kao mnogostrano upotrebljiv lovački pas, uzgajan za aportiranje iz skifa ili kanua ili za rad na zemlji, što radi sa relativnom lakoćom. Američki vodeni španijel je aktivan, mišićav pas srednje veličine sa „anduliranom" (talasastom) do uvijenom dlakom. Od naročitog značaja je upotrebna vrednost, ukupna harmonija, osobina dlake i boja.
Veličina - 38-46 cm za mužjake i ženke. Mužjaci teže 13,3-19,8 kg a ženke 11,0-15,8 kg ženke pri tome naginju da budu manje od mužjaka. U okviru navedenih mera veličina nema nikakvo preimućstvo. Prednost ima korektna proporcija, dobra supstanca i uravnoteženost.
Proporcije - U proporciji pas je neznatno duži, nego što je visok, nije kvadratičan ili kompaktan. Ipak tačna proporcija nije toliko značajna, koliko da li je pas dobro balansiran i zdrav, sposoban da ispuni željene, za rasu specifične, zadatke.
Supstanca - Stabilno građen i dobro mišićav pas, pun snage i kvaliteta. Rasa ima toliko supstance i kostiju koliko je potrebno da se nosi ukupna muskulatura, ali ne toliko puno da deluje nezgrapno.
Glava - Mora biti u harmoniji sa ukupnim izgledom. Srednje duga. Izraz je oprezan, samopouzdan i inteligentan.
Oči - Srednje su velike i dobro udaljene jedno od drugog. Premda blago okrugle ne treba da su upadljivo isturene napred ili da su izvirivajuće. Priležući kapci, ne viseći. Boja očiju može da varira od svetle žućkasto braon do braon, boje lešnika ili tamnog tona koji je u harmoniji sa bojom dlake. Žute oči su diskvalifikaciona mana. Žute oči imaju svetlucavu boju kao limun i ne treba ih pomešati sa svetlom žućkasto braon.
Uši - Usađene neznatno iznad linije oka, ali ne visoko na glavi, režnjastog oblika, duge i široke, koža uva dopire do nosa.
Lobanja - Prilično je široka, stop srednje izražen, nije naglašen.
Njuška - Srednje je duga, kvadratična, dobre dubine. Bez naginjanja ka špicastoj, slaboj njušci. Usne su simetrične i napeto priležu, bez preterivanja u koži ili njihajuće.
Nos - Tamne je boje, crn ili tamno braon, dovoljno širok i sa dobro otvorenim nozdrva- ma, da garantuje dobar njuh.
Zubalo - Makazasto ili klještasto.
Vrat/leđna linija/telo
Vrat - Vrat je okrugao i srednje dug, snažan i mišićav, bez podgušnjaka. Oblik vrata treba da je takav da glava može biti dostojanstveno nošena, ali da luk nije naglašen.
Leđna linija - Ravna je ili blago padajuća.
Telo - Dobro je razvijeno, snažno, ali ne previše kompaktno. Dobro razvijene grudi dopiru do laktova, nisu ni preširoke, ni preuske, rebra su dobro zaobljena, ali ne tako dobro zaobljena da otežavaju kretanje prednjih nogu. Slabine su snažne, bez upalih bokova.
Rep - Srednje je dug, savijen u obliku raonika i može biti nošen neznatno iznad ili ispod leđne linije. Završava se špicasto, živahan, prekriven dlakom, sa srednje razvijenim resama. Prednje noge: Kose, suve i mišićave plećke. Noge srednje duge, ravne i dobrih kostiju, ali ne toliko kratke da su smetnja za rad u polju, ili tako teške da deluje zdepasto. Došaplje snažno bez znakova slabosti. Prsti su usko jedan uz drugog sa plivajućim kožicama, dobro ispunjeni. Veličina šapa je u harmoniji sa veličinom psa. Zaperci su dozvoljeni.
Zadnje noge - Dobro razvijena karlica i butina. Ćela noga odaje snagu i dinamiku. Skočni zglob neznatno zaobljen, ne treba da je mali i ima oštre obrise, srednje uglovan. Došaplje srednje dugo, ravno, sa dobrom strukturom kostiju. Skočni zglobovi su paralelni.
Dlaka - Može biti „andulirana" (jednosmerno talasasta) do usko loknasta (uvijena). Mnogi talasi ili lokne, na istom psu, mogu varirati od jednog do drugog dela tela. Podlaka je značajna, čija dovoljna debljina štiti od vremenskih uslova, vode ili oštrih cestara, ali ne srne biti pregruba ili suviše meka. Guša, potiljak i zadnje noge dobro pokriveni dlakom. Uši su obostrano dobro odlakane, kod slobodno kontrolisanog slušnog kanala. Čelo je pokriveno kratkom, ravnom dlakom i bez čuperka. Rep je odlakan do vrha, srednje duge rese. Noge su srednje odlakane sa talasastim ili uvijenim resama saglasno sa dlakom. Dlaka srne da se trimuje ako to zahteva negovana spoljašnost, uši se smeju šišati ali se obe radnje ne zahtevaju.
Boja - Jedinstvena jetrena braon, braon ili tamno čokoladno braon. Dozvoljeno je malo belog na prsima i prstima.
Kretanje - Američki španijel za vodu kreće se sa ujednačenim osvajanjem prostora i zamahom. Posmatrano od napred ne srne biti naznaka u polje upravljenih laktova. Gledano od pozadi, treba dobiti utisak da su zadnje noge, dobro mišićave ne kravlje i kreću se para- lelno, koliko je moguće, sa skočnim zglobovima koji saučestvuju u kretanju kao i da su elastični i da poseduju snagu i jačinu.
Savet odgajivača
Vežbanje i šetnja: zahtijeva dosta šetnje i vježbe
Četkanje i šišanje: Masno krzno američkog španijela za vodu se četka dva puta sedmično. Samo se u rijetkim slučajevima kupa, pošto ovo može da utiče na prirodnu masnoću krzna i da isuši kožu. Zbog masnog krzna ova rasa ima jak vonj, ali se slabo linjaju
Rođen kao mornar među psima, Njuf je bio deo standardne opreme svakog ribarskog čamca u Kanadskoj pomorskoj provinciji po kojoj i nosi ime. Ribarenje je uvek bilo glavna industrija u Njufaundlendu, ovi psi su vukli ribarima mreže iz mora i natrag na brod i donosili predmete i ljude koji bi upali u vodu. Jednako kod kuće i u vodi i na kopnu, Njufaundlend je bio dovoljno veliki da izvuče davljenika ili da polomi led kako bi zaronio u ledeni severni okean. Kapacitet njegovih pluća mu je dozvoljavao da prepliva velike razdaljine i da se izbori sa strujama u okeanu.
Na kraju ribarskog dana, dnevni ulov se tovario u kola sa dva točka, u njih bi se upregao pas kako bi tovar odvukao u grad. Drugi Njufaundlendi su vukli kola kako bi isporučivali mleko i poštu po gradu.
Poreklo ove radne rase je osporavano. Vikinzi i Baskijski ribari su posetili Njufaundlend rano, oko 1000. Godine o čemu postoje i pismene svedodžbe, kako domoroci rade rame uz rame sa ovim psima. Rasa je, kako to danas znamo, razvijena u Engleskoj, kad je zakon donet na ostrvu Njufaundlend doveo skoro do istrebljenja rase 1780. Nedugo posle Prvog svestkog rata, veličanstveni pas po imenu Siki, postao je ne samo najslavniji Njuf u istoriji, nego najslavniji priplodnjak u svojoj rasi. Mnogi Njufaundlendi iz današnjih ringova mogu slediti svoje rodovnike sve do Sikija.
Postoje mnoge legende o tome kako su Njufaundlendi spašavali davljenike noseći spasilačke čamce do brodova koji su tonuli. Njufaundlend po imenu Mornar je bio u pratnji ekspedicije Luisa i Klarka a Nana, dadilja iz originalnog „Petra Pana“ je bila Njufaundlend
Opis Njufaundlend je veličanstven, snažan, I masivan pas sa širokom, teškom glavom. Elegantan je, harmoničan, okretan i odvažan. Široka njuška je prilično kratka I kvadratična. Njufaundlend ima male, trouglaste, padajuće uši. Male oči su tamno braon; konjuktiva ne bi trebala biti vidljiva kao kod Bernardinca. Nos je uglavnom crn, osim kod pasa boje bronze koji imaju braon noseve. Prsti na nogama su spojeni plovnim kožicama radi boljeg plivanja. Peti prsti na zadnjim nogama bi trebali biti uklonjeni. Rep je viseći. Nepromočiva, duga spoljna dlaka je ravna, masna I blago talasasta sa gustom, masnom poddlakom. Mada oni psi koji žive unutra imaju tendenciju gubljenja poddlake.
Dlaka je najčešće crna (ponekad sa malo beeline na nogama, krau repa I grudima, crna sa plavim odsjajem, ponekad bronzana sa braon ili sivim. Moramo primetiti da se Lendsir ( beo sa crnim oznakama) u SAD-u I Velikoj Britaniji smatra istom rasom, mada u nekim evropskim državama Lensir je potpuno različita rasa od Njufaundlenda. Lendsiri u Evropi imaju duže noge od Njufova, nisu toliko masivni I više su sportsi građeni psi. Na izložbama se odvojeno prikazuju.
Temperament Njufaundlend je pas izvanrednog temperamenta, dobar, hrabar, plemenit I inteligentan. Strpljiv pas, blag prema gostima I poslušan prema svom gospodaru.. On jedostojanstven, miroljubiv, miran, odan I vredan poverenja sa ljupkim temperamentom. Veoma je požrtvovan. Dovoljno je inteligentan da sam odreaguje kada je to potrebno. Dobar je zaštitnik, ali pre će se postaviti između uljeza I svoje porodice nego što će režati I lajati. Njufaundlendi mogu da prepoznaju opasnu situaciju I obično će reagovati ako porodici preti opasnost. Svaki pas, druga životinja, dete ili posetilac koji nemaju zle namere biće primljene sa ljubaznošću.
Obično se slaže sa drugim psima, ali mora dobro biti socijalizovan okružen njima, korigovan na svaki signal agresivnosti kako bi se osiguralo dobro ponašanje. Obično su dobri prema drugim životinjama. Njufovi vole da se igraju I dragi su prema deci. Veoma su druželjubivi. Uživaju napolju, ali takođe traže društvo. Njufaundlend pije mnogo vode I može biti malo neuredan zbog toga, a voli I da se pokvasi. Skloni su balavljenju, mada ne u tolikoj meri koliko neke druge džinovske rase. Iako štenci zahtevaju mnogo hranem odrasli Njufaundlend jede otprilike koliko I jedan retriver. Oni vole da plivaju, pa ukoliko kampujete blizu vode, nemojte dati svom psu da vam nosi ruksak u kome je vreća za spavanje, inače ćete provesti veoma vlažnu noć! J
Oni vole vodu I uživaju da leže u njoj. Ova rasa može biti malo teška za trening. Trening mora biti sprovođen u mirnom I balansiranom maniru.
Zdravstveni problemi Skloni su displaziji kukova. Nemojte dozvoliti da se vaš Njufaundlend ugoji. Skloni su takođe i naslednom oboljenju srca, koje se zove sub-aortična stenioza (SAS). Odgajivači bi trebali proveriti srce štencima kod veterinara kardiologa u uzrastu od 8 – 12 nedelja. Odrasli Njufovi bi trebali biti testirani na SAS još jednom pre parenja.
Uslovi za život Oni će se dobro ponašati i u stanu ako imaju dovoljno vežbe. Relativno su neaktivni kada su u kući, a za njihove potrebe je sasvim dovoljno i malo dvorište. Osetljivi su na vrućinu: obezbedite im zato dovoljno hladovine i hladne vode kada je vreme toplo. Ovi psi više vole hladnije klimatske uslove.
Vežba Ovi nežni džinovi su skloni da se lenjo izležavaju po kući, ali to ne znači da ne treba da se svakodnevno šetaju. Dok je napolju u šetnji, psa treba voditi pored ili iza, tako da je osoba koja drži povodnik dominantna. Uživaće takođe u svakoj prilici da veselo pliva.
Životni vek 9 – 15 godina, prosečno 10.
Održavanje Bitno je svakodnevno do jednom nedeljno iščetkavanje ove guste, dvostruke dlake. Poddlaka se linja dva puta godišnje – u proleće i jesen pa je u to vreme potrebna dodatna nega. (period jačeg linjanja je prolećni). Izbegavajte kupanje osim kada je to apsolutno neophodno, jer se time spira prirodna nauljenost dlake. Osim toga koristite suvi šampon s vremena na vreme. Poreklo Postoje različite priče o poreklu Njufaundlenda. Moguće je da je ova rasa potomak nomadskih indijanskih pasa, ili vikinških „pasa medveda“. Drugi veruju da je Njufaundlend bliski rođak Labradora. Ova teorija je zasnovana na sličnostima između ove dve rase i činjenici da su obale Njufaundlenda i Labradora veoma blizu jedna drugoj. Moguće je da je Labrador, koji je odličan plivač, doplivao do moreuza Belle Isle ili prelazio kada je voda bila smrznuta. Mnogi veruju da je Njufaundlend nastao ukrštanjem između Tibetskih mastifa koje su britanski ili evropski ribari doneli u Kanadu i lokalnih pasa u ranim godinama 18. veka.
Drugi opet kažu da je Njufaundlend povezan sa Labradorom, ali ne na način kako je to gore navedeno... Rasa je bila u St. Džonsu u Njufaundlendu pre 500 i više godina kada je stigao Kabot, ovo je poznato iz pisanih izveštaja posetilaca tek nekoliko dana nakon što je on pristao. Vikinzi, koji su tu bili 500 godina pre ove ili neke druge grupe, mogli su doneti životinju na ove obale. Labrador je potomak psa po imenu St. Džonov pas za vodu i paren je selektivno sa Njufaundlendom. U ranim danima ove rase, pre nego što su nazvani Labradorima, bili su poznati kao „manji njufaundlendski pas“. Ime Labrador im je dato tek nakon su postali popularni zbog svojih dobrih atributa.
Ovog nežnog džina su koristili da vuče mreže, nosi brodske konopce do obale, da donosi sve što bi palo sa broda u vodu, i da spašava žrtve brodoloma i utopljenike. Ova rasa je takođe korišćena za tegljenje građe, vuču malih tereta, dostavljanje mleka i nošenje paketa. Njufaundlend je bio, i još uvek je, pas za spašavanje iz vode sa neverovatnim instinktom. Mnogi duguju svoje živote članovima ove rase. 1919. Nagrađen je Njufaundlend zlatnom medaljom, koji je spasao čamac za spasavanje sa dvadeset brodolomnika, izvukavši ih. Zovu ga vodeni Bernardinac. Tokom Drugog svetskog rata njufaundlendi su vukli namirnice i municiju Oružanim snagama po mećavi na Aljasci i Aluetianskim ostrvima. Današnji bezbedniji brodovi i poboljšana komunikacija smanjuju profesionalne aktivnosti ovog psa, ali time nije umanjena privlačnost ovog psa zbog činjenice da se smatra lepim, privrženim i divnim pratiocem. Još uvek je dobar u ispitima u vodi, konkurentan u takmičenjima u poslušnosti, dobar u vučenju tereta, kartingu, nošenju paketa, a dobar je i kao pas čuvar. Klub Njufaundlenda Amerike sponzoriše ispite u spašavanju iz vode i ispite u vučenju tereta.
Opšti izgled: Proporcionalno građen pas koji impresionira snagom i velikom okretnošću. Masivnog kostura, ali ne odaje utisak težine ili neaktivnosti. Plemenit, veličanstven i snažan.
Karakteristike: Veliki teretni pas i plivač, koji poseduje instikt spasioca. Odani pratilac.
Temperament: Izuzetno blage i poslušne naravi.
Glava i lobanja: Glava široka i masivna, dobro razvijeno ispupčenje potiljka, kratka njuška, jasno oblikovana i više četvrtasta pokrivena kratkom i finom dlakom.
Oči: Male, tamno braon boje, dobro usađene u očne duplje, bez vidljive dužice, pomalo razmaknute.
Uši: Male, postavljene dosta unazad, priležu uz lobanju, postavljene prema glavi,prekrivene kratkom dlakom bez resa.
Zubalo: Njufaundlander ima blage zube dobro prekrivene usnama. Daje se prednost zagrizu u obliku makaza, ali se tolerišu i sekutići u obliku klješta.
Vrat: Jak, dobro prikačen na ramena.
Podlaktice: Potpuno ravne, dobro mišićave, laktovi su uz telo i dobro spušteni.
Telo: Dobro oformljena rebra, leđa široka, prava gornja linija, slabine jake i mišićave. Grudi dobro spuštene i dobre širine.
Zadnje noge: Dobro građene i jake. Krsta mekana, pregibi su kažnjivi. Mora se izvršiti odstranjivanje zaperka.
Šape: Velike, sraslih prstiju, dobro formirane. Zgnječena stopala su veoma kažnjiva.
Hod: Pas hitar u hodu, sa laganim ljuljanjem. U akciji, prednje šape postavljene malo unutra - dozvoljeno.
Rep: Umerene dužine, malo prelazi prevoj kolena (do skočnog zgloba), dobre je debljine, pokriven je dlakom bez obrazovanja zastavica (bez padajućih resa]. Kada pas stoji, rep pada formirajući blagu krivinu na kraju, a u pokretu rep je malo uzdignut. Kada je pas razdražen, rep je ravan, samo sa malom krivinom na kraju. Uvezani rep ili zakrivljen ka leđima je veoma kažnjiv.
Dlaka: Ravna i gusta. Hrapavog sastava, prirodno masna i nepromočiva. Ako se četka u kontra smeru dlaka se sama vraća na svoje mesto. Telo je dobro pokriveno dlakom ali se na grudima dlaka ne diže. Na prednjem delu ima puno resa, dok na zadnjem pomalo.
Boja: Jedine dozvoljene boje su:
Crna - Ugljeno crna mat boja koja može imati bronzani odsjaj. Bele prskane dlake na grudima, prstima i na kraju repa su dozvoljene.
Braon - Može biti boje čokolade ili bronze. Izuzev braon boje u svemu su indentični crnim. Takođe su dozvoljene prskano bele dlake na grudima, prstima i kraju repa.
Belo i crno (tip britansko američkog landsira) - Samo belo i crno su dozvoljeni. Daje se prednost crnoj glavi sa uskom belom trakom, po telu jednaki raspored boja, krsta su crna i ta boja se proteže do repa. Važno je obratiti pažnju na lepotu tački. Mrlje ili pege se smatraju greškom.
Visina: Srednja visina je 71 cm kod mužjaka i 66 cm, kod ženke. Težina: Srednja težina je od 64-69 kg, kod mužjaka i 50-54 kg, kod ženke. Mane: Svako odstupanje od navedenog mora se smatrati greškom koja će biti kažnjena srazmerno veličini.
N.B. Mužjaci moraju imati dva atestisa normalnog izgleda, potpuno spuštenih u skrotum.
Kanada
