cir
Ezofago-gastrični čir se najčešće javlja kod nazimadi telesne mase 35-60 kg, zatim kod tovljenika, dok se kod prasadi i krmača javlja sporadično. Kod svinja u predtovu može da se javi i masovno.Promene na želucu u vidu ulkusa češće se zapažaju kod muških životinja i kod plemenitih rasa svinja.

Najvažniji faktori nastanka ulkusnih promena na želucu jesu ishrana i stres. Ishrana svinja sa fino usitnjenom , brašnastom hranom pogoduje nastanku orožavanja kutane sluzokože ezofagealnog dela želuca usled čega nastaju erozije. Ulkusne promene na želucu takođe nastaju usled dugotrajne acidoze želuca. Stresogeni faktori kao što su transport, držanje svinja na ograničenom prostoru, nagle promene temperature u objektu su psihogeni faktori koji mogu uticati na pojavu oboljenja. U novijim literaturama se navodi da bakterija Helicobacter heilmanii (Gastrospirilim) ima značajnu ulogu u nastanku čira želuca.
Klinička slika bolesti zavisi od stepena oštećenja sluzokože želuca. U perakutnim slučajevima bolesti dolazi do smrti životinje usled iskrvarenja. Simptomi bolesti se nekada i ne primete nego se životinja zatekne mrtva. Ukoliko je tok nešto blaži i sa povremenim krvarenjima, koža i sluzokože su blede, a rad srca i frekvencija disanja su ubrzani. Zbog bola u želucu životinje nerado uzimaju hranu, škripe zubima, a ponekad i povraćaju. Povraćeni sadržaj je krvav ili tamne boje, kao talog od kafe, a stolica je crne boje. Ukoliko dođe do perforacije ulkusa mogu nastati znaci peritonitisa i pleuritisa.
Kod hroničnog toka bolesti simptomi su nešto blaži, životinje slabije uzimaju hranu, mršave, anemične su i povremeno se može zapaziti melena. Bolest završi uginućem ili se životinja nakon dužeg vremena oporavi.
Tačnu dijagnozu bolesti je teško postaviti kod žive životinje. Povraćanje krvavog sadržaja i pojava melene smatraju se patogomoničnim znakovima. U mnogim slučajevima simptomi ezofago-gastričnog ulkusa mogu biti prikriveni simptomima drugih oboljenja kao što su kolibaciloza, dizenterija, TGE, intestinalna adenomatoza, ileus, trovanja i dr.

Terapija

U terapiji ezofago-gastričnog ulkusa koriste se antacidna sredstva (aluminijum hidroksid, magnezijum silikat) koja se dodaju u hranu u količini 2-3%. Pored toga daje se simptomatska terapija: 5% rastvor glukoze i Jonolaktat, zatim preparati gvožđa, vitamini B kompleksa i trankvilajzeri (acepromazin). Indikovana je peroralna primena adstrigentnih sredstava (Acidum tanicum, Bismutum subnitricum) i sredstava koja štite sluzokožu (Mucosin). Neki autori navode da su pored simptomatske terapije davali peroralno streptomicin i imali uspešne rezultate u lečenju.

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

Literatura:

Stamatović S.M., Šamanc H.A., Bolesti svinja, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine, Beograd 2001.

Avakumović Đ., Primena savremenih naučnih i praktičnih dostignuća u zdravstvenoj zaštiti i reprodukciji svinja, V izdanje, Beograd 2005.

 

 

 

 

 

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box