Šiška Zemlja porekla  Srbija

Ova primitivna autohtona rasa svinja je dobila  naziv, najverovatnije, po resama sa donje strane vrata (narod ih je zvao šiškama), što je tipično za direktne potomke evropske divlje svinje. Domesticirani potomci evropske divlje svinje bili su rasprostranjeni u severnoj i srednjoj Evropi. Pretpostavlja se da su Sloveni sa sobom na ove prostore doveli pretke šiške. Držana je ekstenzivno po bukovim i hrastovim šumama na ispaši. Danas se smatra da je nestala sa ovih prostora i da se teško može pronaći i u zabačenim planinskim krajevima.

Izgled i osobine:

Po  izgledu prilično podseća na divlju svinju. Glava je velika uska i dugačka, ravne profilne linije. Uši su  kratke i stršeće, vrat pljosnat. Leđa šaranasta, sapi strme. Prednji deo tela je znatno više razvijen. Čekinje su guste i oštre, bele, žute ili smeđe boje. Šiška je kasnostasna svinja pa za potpuni razvitak potrebno je i do 3 godine. Prasi od 4 do 6 prasadi u leglu. Prasići su sa „livrejom“, prugama kao i u divlje svinje koji se sa rastom izgube. Tovnost i iskorišćenje hrane su prilično slabi. (Fotografija: „Album rasa stoke“ akademik Jovan Belić, Naučna knjiga, Beograd 1991.).
 

Nema zvaničnih podataka o statusu i veličini populacije u Srbiji.
Tekst preuzet sa sajta cepib.org.rs  

Moravka Alternativno ime Moravska svinja Zemlja porekla  Srbija

Moravka ili moravska svinja nastala je u slivu reke Morave, ukrštanjem lokalne rase svinja – šumadinke, sa berkširom koji je u Srbiju uvožen krajem 19. veka. U formiranju rase učestvovale su i rase mangulica i jorkšir. Rasa se razvila usled težnje da se dobije ranostasnija i mesnatija svinja za razliku od šumadinke koja je u tom kraju ranije bila najviše uzgajana.

Izgled i osobine:

Glava moravke je duga i klinasta sa poluklopavim do klopavim ušima. Trup je dug i uzak. Masa veprova je oko 135 kg, a krmača oko 120 kg. Crnosivkaste je boje kože, a obrasla crnom, retkom i glatkom čekinjom. Moravka spada u srednje ranostasne mesnato-masne rase. Prasi u proseku oko 8 prasadi mada često i više. Dobro koristi hranu koja se sastoji obično od kukuruza, paše, tikve i pomija. Dobro se tovi i meso je dobrog kvaliteta. (Fotografija: Čedomir Radović).

Status: Rizično ugrožena

Veličina populacije u Srbiji: 100-500 primeraka u 2009. (izvor podatka DAD-IS FAO)
Tekst preuzet sa sajta cepib.org.rs  



 

Resavka Alternativno ime Vezičevska svinja Zemlja porekla  Srbija

Nastala je neplanskim ukrštanjem šumadinke i berkšira u područiju sliva reka Velike Morave, Mlave i Resave, kao i u istočnim brdovitim krajevima Srbije. Lokalni naziv za ovu rasu je i „vezičevska“ svinja. Po telesnoj građi  i osobinama  slična je moravci.

Izgled i osobine:

Telo resavke je srednje dugo i široko. Glava je duga i uska sa klopavim ili poluklopavim ušima. Boje je šarene sa gustim i glatkim čekinjama žuto-crne boje. Spada u srednje stasne rase mesno-masnog tipa. Krmače su teške oko 140 kg, a nerastovi oko 160 kg. Krmače prase 7-8 prasadi. Dobro koristi hranu i lako se tovi.

Status: Rizično ugrožena

Veličina populacije u Srbiji: 50-100 primeraka u 2009. (izvor podatka DAD-IS FAO)
Tekst preuzet sa sajta cepib.org.rs  

Velika crna svinja Alternativno ime eng. Cornwall Kornval Devon Zemlja porekla  Velika Britanija

Kornval (velika crna svinja, devon) je rasa svinja poreklom iz Velike Britanije a posebno iz grofovija Devon, Kornval i Eseks. Nadimak velika crna je dobila zbog svoje gigantske veličine i potpuno crne boje.
Kornval je kombinacija domaćih crnih svinja sa zapada i istoka Engleske. Osnivanjem udruženja ove rase 1898 ili 1899. godine varijacije medju tipovima svinja ove dve  oblasti su smanjene. Ova rasa postaje popularna početkom 20-og veka kada počinje i izvoz u mnoge zemlje. Zbog okretanja poljoprivrednika rasama pogodnijim za intenzivnu proizvodnju broj kornval svinje pada nakon Prvog svetskog rata,  a 1960. godine rasa skoro izumire. Do danas broj se polako povećao ali se ova rasa još uvek smatra ugroženom.
Do 1913. velika crna svinja se iz Velike Britanije izvozi u druge zemlje Evrope, Severnu i Južnu Ameriku, Afriku i Okeaniju. Prvi izvoz u Australiju je bio 1902 ili 1903. godine gde su ovu svinju prihvatili zbog svoje sposobnosti da napreduje na višim temperaturama i dobre plodnosti. Ipak do 1930. kornval čini jedan posto populacije svinja u Australiji a uglavnom su ih držali odgajivači u Viktoriji, Južnoj Australiji i Tasmaniji. Broj svinja nastavlja da lebdi oko 1% da bi nakon Prvog svetskog rata pao gotovo na nulu. 
Prvi izvoz u SAD je bio 1920. godine ali je populacija ovoh svinja toliko pala da je 1985. bio neophodan novi uvoz. 
Danas se pored Velike Britanije mogu naći mala stada  u SAD, koja vode poreklo od svinja iz uvoza 1985. i 1990. godine, Kanadi, Australiji i Južnoj Africi.

Velika crna svinja je duga snažna svinja, dubokog i širokog trupa poznata po svojoj otpornosti i podobnosti za ekstenzivan uzgoj. Najpogodnija je za pašnu ishranu, efikasno pretvaraju hranu lošijeg kvaliteta u meso. To je jedina potpuno crna svinja u Velikoj Britaniji  što joj pomaže u zaštiti od štetnog delovanja sunca. Karakteristične su velike uši koje padaju preko očiju i štite ih za vreme hranjenja i kopanja po prašini.

 

Velika crna svinja je poznata po ogromnim ušima koje padaju preko očiju

Rasa je takodje poznata po svojim dugim periodima plodnosti i jakim majčinskim instiktima. Krmače radjaju velika legla sa prosečno 8-10 prasadi ali je poznato i dosta primera sa 13 prasadi. Takodje je bitno napomenuti da je velika crna koja je pripadala A.M.Harisu iz Lapvorta ušla u Ginisiovu knjigu rekorda kao svinja koja se najviše puta prasila. U razdoblju od 1940-1952. godine ona se prasila 26 puta što je najveći broj prašenja zabeležen kod svinja ikada.
Rasa je tokom godina postajala veća. Početkom 20-og veka svinje su dostizale težinu od oko 230 kg dok danas veprovi dostižu težinu od 320-360 kg a krmače od 270-320 kg. Velika težina kod krmača je čest razlog cističnih degeneracija jajnika i smanjene plodnosti.
Na vrhuncu svoje popularnosti velika crna svinja se koristila za proizvodnju mesa a naročito slanine. Meso je poznato po dobrom kvalitetu i ukusu ali za komercijalnu proizvodnju velika crna je često ukrštana sa Jorkširom i srednjom belom svinjom. Danas se u komercijalnoj proizvodnji ne favorizuje crna koža čistokrvne velike crne svinje.