banatski-golosijanBanatski gološijan potiče od erdeljskog gološijana. Ova rasa je posebno odomaćena u Banatu pa otuda i potiče njeno ime. Iz Erdelja je ova rasa kokoši doneta prvo u okolinu Kikinde, a odatle se raširila po celoj zemlji. Banatski gološijan je nastao određenom mutacijom gena. Za razliku od erdeljskog gološijana, banatski gološijan ima na polovini vrata malu pufnu od perja. To se u ukrasnom smislu bitno razlikuje od varijeteta od kojeg je nastao. Pored pufne na vratu, često i na glavi ima malu ćubu.Poslednjih godina se radi i na stvaranju patuljastog varijeteta. Do konačnog priznavanja ovog varijeteta, ova kokoš se na izložbama pojavljuje pod radnim standardom.
 

Izgled i osobine:

Snažanog izgleda, srednje visok položaj tela, go vrat sa malom pufnom na polovini. Telo je oblika valjka, nešto suženo prema vratu i repu. Glava je srednje veličine, najčešće sa lisnatom krestom sa lepo nazubljenim vrhovima. Ima i varijeteta sa ružastom krestom. Vrat je u obliku slova S. Lice je crveno. Leđa su srednje duga, malo povijena unazad. Banatski gološijan je živahnog temperamenta, otporan na klimatske promene i bolesti i u stalnom je pokretu u potrazi za hranom. Ima snažno izražen nagon za leženjem, a koke su odlične majke. Koka velikog varijeteta snese godišnje 120 do 160 jaja prosečne mase 55 grama. Kod pojedinih jedinki je nosivost i znatno veća.Telesna masa petla velikog varijeteta je 2,5 do 3 kilograma, a koke 2 do 2,5 kilograma. Telesna masa patuljastog petlića je 800 grama, a koke 700 grama.


Status: Ugrožena

Veličina populacije u Srbiji: 1000-2000 primeraka u 2008. (izvor podatka DAD-IS FAO)
Tekst preuzet sa sajta cepib.org.rs  

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box