(Fowl typhoid)


Tifus živine je zarazna bolest u prvom redu kokošaka i ćuraka, a podložne su i druge vrste kao što su fazani, prepelice, patke, morke i paunovi, prouzrokovana sa bakterijom Salmonella gallinarum.

 

Etiologija

Salmonella gallinarum je bakterija iz familije Enterobacteriaceae i visoko se adaptirala na domaćina. Radi se o serogrupi D po Kauffmann-White šemi.Većina sojeva Salmonella gallinarum i Salmonella pullorum su. vrlo slični na nivou hromozoma. Štaviše, S. Enteritidis, takođe iz serogrupe D, smatra se vrlo bliskom sa S. Gallinarum i S. Pullorum, na osnovu multilokus enzim elektroforeze.

Salmonellae gallinarum su Gram negativne akterije, nesporogene, nepokretne i fakultativno anaerobne. Oblika su tankih cevi, 1,0-2,5μm dužine i 0,3-1,5μm širine. Salmonellae gallinarum se smatraju nepokretnim, iako je indukovana pokretljivost i flagelacija nedavno na čvrstim podlogama. Rastu na goveđem agaru ili bujonu i drugim hranljivim podlogama. Bakterije su aerobne i fakultativno anaerobne i najbolje rastu na 37˚C. Rastu na selektivnim obogaćenim podogama (selenit F i tetrationat bujon, bizmut sulfitni i BG agar).

Kolonije Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum su male, diskretne, nežne plavo-sive ili sivkasto bele, svetlucave kolonije, homogene i celom dužinom rastu na mesnom ili mesnom nalivenom agaru (pH 7,0-7,2). Većina kolonija ostaju male (1mm ili manje), ali izolovane kolonije mogu biti prečnika 3-4mm i više. Povremeno se javljaju sojevi sa morfološkim abnormalnostima. Dodavanje želatina uslovljava rast na površini u vidu sivkasto belih končastih kolonija i bez likvefakcije. U bujonu rastu gusto sa teškim flokulentnim sedimentom.

Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum fermentišu arabinozu, dekstrozu, galaktozu, manitol, manozu, ramnozu i ksilozu, i stvaraju kiselinu sa ili bez gasa. Ne fermentišu laktozu, saharozu i salicin. Važna biohemijska razlika između Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum jeste da Salmonellae gallinarum fermentiše dulcitol, a Salmonellae pullorum ne. Glavna razlika je da Salmonellae pullorum brzo dekarboksiliše ornitin, a Salmonellae gallinarum ne. Pored toga Salmonellae gallinarum koristi citrat, D-sorbitol, L-fukozu, D-tartarat i cistein hidrohlorid želatin. Neke od ovih razlika korisne su u diferencijaciji ove dve bakterije.

Druge tehnike, ribotipizacija i PCR koriste se i važne su za identifikaciju i Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum. Tipizacija se koristi u epidemiološkim studijama primenom RAPD (random amplification of polimorphic deoxyribonucleic acid), profilisanja plazmida, fagotipizacije i kloniranjem fragmenata hromozoma.

Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum poseduju O-antigen 1, 9, i 12. Varijacije antigena 12 postoje kod Salmonellae pullorum, ali nema dokaza da se slične varijacije javljaju i kod Salmonellae gallinarum.

Kao i većina patogena Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum verovatno mogu brzo da izgube virulenciju na veštačkim podlogama, stoga treba serijski pasirati kulture kroz  prirodne domaćine (piliće) pri testiranju patogenosti. Patogenost ovakvih kultura najbolje se održava u liofilizovanom ili zamrznutom stanju. Ovim se može objasniti zašto su različiti istraživači utvrdili varijacije virulencije kultura Salmonellae gallinarum.

 

Epizootiologija

Salmonellae gallinarum kod pilića izazivaju teška sistemska oboljenja fiziološki i imunološki normalnih, zdravih, odraslih kokošaka i drugih ptica. Klinička bolest se javlja kod kokošaka i ćuraka kada se inficiraju u prvih nekoliko sati nakon izleganja. Infekcija oralnim putem,  kod novoizleženih pilića je brza, i brzo sledi masovno umnožavanje bakterija u crevima do vrlo visokog broja i intenzivno izlučivanje u fecesu. Bakterije se brzo vežu za zid creva i bivaju preuzete od strane RES-a, gde se umnožavaju, verovatno primarno intracelularno, ako su genetske strukture domaćina i bakterije odgovarajuće. Ovaj  proces može da se završi uginućem. Može se uočiti neznatno oštećenja crevne funkcije, a nakupljanje hrane i tečnosti oko kloake ukazuje na disfunkciju creva. Ovo nije zapaženo nakon parenteralne infekcije u ogledima. Infekcija pilića starijih od nekoliko dana virulentnim sojem paratifusne salmonele, uopšteno dovodi do slabe ili nikakve kliničke bolesti. Zbog prisustva kompleksne crevne flore, razmnožavanje salmonela je manje intenzivno. Pa ipak, invazija postoji, i bakterije stižu do jetre i slezine, međutim, kako su makrofagi više inhibitorni ne dolazi do intracelularnog umnožavanja i salmonele se postepeno eleminišu. Kod koka koje nose, salmonela se lokalizuju u reproduktivnom traktu, posebno jajniku i jajovodu. Ovo izaziva nekoliko serotipova, a nedavno su se pojavili izveštaji o nalazu određenih tipova faga Salmonellae enteritidis. Nije potpuno poznato na koji način se salmonele lokalizuju u ovim tkivima. Neka istraživanja govore o mogućnosti da salmonela inficira ćelije granuloze kod nosilja tako što okružuju preovulirajuće folikule. Drugi radovi ukazuju na infiltraciju jajovoda makrofagima na početku polne zrelosti. Ovo može biti važno za širenje infekcije Salmonellae enteritidis i Salmonellae pullorum iz slezine u jajovod u ovom periodu. Zbog toga dolazi do prenošenja ovih serotipova na jaja, što je značajno sa aspekta zdravlja ljudi i vertikalnog širenja infekcije na potomstvo. Do kontaminacije takođe može doći i preko fekalne kontaminacije ljuske u uzrastu nošenja. Penetracija ljuske sveže izleženih jaja salmonelama je dokazana. Serotipovi paratifusa nisu prilagođeni domaćinu niti su specifični za njega, za razliku od serotipova kao što su Salmonellae typhi i Salmonellae  gallinarum. Salmonellae typhimurium i Salmonellae enteritidis izazivaju tifusne infekcije kod miševa, ali kako je već napomenuto, generalno ne kod odrasle živine. Nasuprot tome, Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum izazivaju oboljenje samo živine. Većina ispitivanja se sprovodi na kokoškama, a izgleda da se ćurke slično ponašaju. Postoje neki dokazi paratifusne sistemske infekcije kod plovuša. Kada su u pitanju patke, takvih dokaza je malo. Nedavno ispitivanje pokazalo je da su komercijalne linije pataka veoma otporne na sistemsko oboljenje, čak i sa Salmonellae gallinarum, a otpornost se ostvaruje na nivou RES-a. Već je poznato da patke imaju potencijal da nose inficirana jaja.

I ako su odrasle ptice relativno otporne na sistemsko umnožavanje paratifusnih sojeva salmonela, ovi serotipovi ipak kolonizuju alimentarni trakt i ako nema simptoma bolesti. Ovo uslovljava kontaminaciju trupova, i ulazak salmonela u lanac ishrane ljudi. Eksperimentalnom oralnom infekcijom jednodnevnih pilića dolazi do fekalnog izlučivanja velikog broja salmonela u sledećim nedeljama života. Inficirane odrasle ptice izlučuju mnogo manji broj salmonela. Razlika je u tome što odrasle ptice poseduju kompleksnu crevnu floru koja inhibiše kolonizaciju patogena. Ovo ima komercijalan značaj. Glavna mesta lokalizacije su cekumi, i u manjem stepenu voljka, verovatno zbog manjeg protoka sastojaka kroz ove organe. Nema dokaza o specifičnom vezivanju za sluznicu u velikom broju, kao preduslovu za kolonizaciju. Naime, podaci ukazuju da se ovo vezivanje ne javlja, osim u inicijalnoj invazivnoj fazi sistemske bolesti. Serotipovi kao što su Salmonellae choleraesuis, Salmonellae  gallinarum i Salmonellae pullorum se ne kolonizuju, osim kao posledica kliničke bolesti, samo Salmonellae gallinarum.Bolest ima karakteristike hroničnog toka. Brzo se širi u jatu, a mortalitet varira od 10 do 50% i više. Zabeleženi su i slučajevi sa preko 90% uginuća. Kod ćurića mortalitet prosečno iznosi 20%.

Obaveznom dijagnostičkom postupku podleže sva priplodna živina u vreme početka nosivosti, s tim da se ispitivanje obavlja kad nosivost postigne 15% u povoljnoj epizootiološkoj situaciji, odnosno 30% ako je tifus u jatu bio utvrđivan u predhodnoj godini . Propisano je da se ispitivanje obavi metodom brze krvne aglutinacije, kao i da pozitivni rezultati moraju da se provere laboratorijskim ispitivanjem  spora aglutinacija, patoanatomski pregled, bakteriološko ispitivanje jajnika, jetre i slezine.

Dijagnostičkom pregledu podležu i sve sirovine životinjskog porekla za pripremanje hrane, pre njhovog korišćenja; ostaci hrane koja je korišćena za ishranu živine obolele od tifusa; uređaji i prostorije za inkubiranje jaja, ambalaža i oprema, oplođena jaja iz kojih se nisu izlegli pilići, uginuli pilići, kržljavi pilići i njihov izmet; jednodnevni pilići koji uginu u toku transporta i pilići koji uginu 3 dana od dana završenog transporta; objekti za proizvodnju mesa i jaja živine u toku proizvodnje, uzimanjem briseva; koža, meso i parenhimski organi, jetra, srce, burza Fabrici i slezina zaklane živine, na zbirnom uzorku, uzetom na klanici na početku i na kraju dnevnog klanja.

U prenošenju zaraze najveći značaj imaju zaražena jaja. Oko 50% inficiranih kokošaka nosi zaražena jaja. Kako izlučivanje uzročnika nije kontinuirano, od ukupnog broja jaja do 10% može da bude zaraženo salmonelama. Izlučivanje uzročnika bolesti izmetom traje i do 3 meseca posle infekcije.

Pošto su Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum visoko adaptirane na domaćina, bolest ima mali značaj za opšte zdravlje ljudi.

 

Klinička slika

Inkubacija je kratka i pretežno traje 4-6 dana. Odrasla živina može dugo da boluje inaparentno. Prvi znak oboljenja u akutnom toku je povećanje mortaliteta i smanjenje konzumacije hrane, a kod nosilja i smanjenje nosivosti. Obolele jedinke su potištene, nakostrešenog perja i zatvorenih očiju. Mogu da se ispolje i respiratorni poremećaji, sa ubrzanim disanjem i dahtanjem. Nastaje septikemija sa febrom, gubitak apetita, jak proliv sa vodenastosluzavim žućkastim izmetom, koji može da ima i primese krvi. Na vrhu nosivosti bolest može da se akutoira i za kratko vreme da završi letalno. Do uginuća može da dođe i usled rupture jetre, zbog nekrotičnih ognjišta i jajnih folikula, što je najčešća posledica hroničnog toka bolesti.

Subakutni tok se karakteriše sporadičnim mortalitetom tokom dužeg perioda. Izlučivanje uzročnika jajima nije kontinuirano. U inficiranim jajima uzrokuje uginuće embriona ili leženje sitnih, slabih, avitalnih pilića.

Ukoliko koke preživs 2-3 dana od razvoja simptoma, bolest poprimi hronični tok. Živina gubi kondiciju, slabi i razvija se anemija. Kresta i podbradnjaci su bledi. U hroničnom toku bolesti odraslih nema tipičnih klinički manifestnih simptoma, iako postoje patološki procesi u jajniku, jajovodu, jetri, slezini,semenicima i drugim organima. Kod njih je bolest skrivena sve dok se serološkim ispitivanjima ne otkriju kao pozitivni reagenti.

Kada se inficiraju mladi pilići simptomi su slični onima koji se javljaju kod belog proliva i paratifusa. Zapaža se slabo, gomilanje pilića i smanjenje apetita. Izmet je žućkaste boje i pastozne konzistencije, lepi se oko kloake. Ponekad se jave i respiratorni simptomi u vidu otežanog disanja.

 

Patomorfološki nalaz

Kod odraslih kokošaka, uprkos pozitivnom serološkom nalazu ili aktivnoj infekciji, patoanatomski može biti bez promena, ili samo minimalnih promena u vidu malih čvorastih ili regresiranih jajnih folikula. Međutim, najčešći nalaz kod hronično inficiranih kliconoša jeste nekoliko nepravilnih i diskolorisanih cističnih jaja među nekoliko normalnih. Ova jaja nepravilnog oblika mogu biti deformisana, nodularna i pričvršćena za jajnik dugom drškom koja se ponekad odvaja od jajne mase. Jajovod često sadrži kazeozni eksudat u lumenu. Disfunkcija jajnika i jajovoda može da dovede do abnormalne ovulacie ili impakcije jajovoda i nastanka jakog peritonitisa i adhezija sa abdominalnim organima. Fibrinozni peritonitis i perihepatitis je vidljiv, sa ili bez zahvaćenog respiratornog trakta. Može da se razvije ascit, posebno kod ćuraka.

Druge promene mogu biti tečnost u perikardijumu ili fibrinozni perikarditis, zamućen izgled pankreasa, i kazeozni granulomi u plućima i vazdušnim kesama. Kod mužjaka, na testisima se nađu beli fokusi ili čvorovi. Promene kod ćuraka slične su promenama kod kokošaka, sem nalaza ulceracija u tankim crevima i u cekumu. Iako je ovakav nalaz ne tako čest kod kokošaka, kod ćuraka je čest.

Kod morki, promene koje ukazuju na tifus često su na respiratornom traktu. Kod pačića i odraslih pataka nalaze se slične promene kao kod kokošaka.

Promene u akutnom septikemičnom toku ispoljene su u jetri, koja je zeleno-smeđe boje, povećana i krta. U parenhimu mogu da se otkriju sitna nekrotična ognjišta i krvavljenja. Ona često može da rupturira i dovede do smrti usled iskrvarenja. Slezina je uglavnom hiperplastična i sa brojnim nekrotičnim ognjištima. Kataralni enteritis se uočava posebno u tankom crevu. Crevo je ispunjeno karakgerističnim sluzavim sadržajem, zelene boje usled prebojavanja sa žuči.  Mogu da se nađu i serofibrinozni perikarditis, krvavljenja i granulomi u miokardu. Kostna srž je tamna i braon boje. Naročito su karakteristične promene na jajnicima, koji su hiperemični, na dugim drškama vise degenerisani folikuli, tamno crveno obojeni, neki smežurani, sivkaste boje. Kada ima više krvavljenja u folikulima jajnik liči na hematom. Usled rupture jajnih folikula, razvija se aerosakulitis, slepljenja i srašćenja zavoja creva sa drugim serozama. U jajovodu se, kada je proces protrahiran, razvijaju jajni konglobati, nalik na konkremente, zbog zapaljenja jajovoda, poremećenog stvaranja ljuske i nošenja jaja - legenot.

U hroničnom toku živina je jako mršava, telesna duplja je ispunjena sirastim eksudatom žute boje, zbog zapaljenja seroze prouzrokovanog rupturom jajnih folikula. U plućima i srcu nađu se veliki granulomi.

 

Dijagnoza

Za postavljanje konačne dijagnoze neophodna je izolacija i identifikacija Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum. Privremenu dijagnozu je moguće postaviti na osnovu istorije jata, kliničke slike, mortaliteta i promena. Velik značaj u detekciji infekcije imaju pozitivni serološki nalazi; međutim negativan rezultat ne treba smatrati adekvatnim za konačnu dijagnozu zbog toga što se aglutinini stvaraju 3-10 ili više dana nakon infekcije. Takođe pri interpretaciji rezultata treba uzeti u obzir da su moguće ukrtene reakcije sa drugim salmonelama npr. Salmonellae enteritidis.

 

Prevencija i mere kontrole

Tifus živine i pulorum bolest su odlični primeri bolesti čija je prevalenca opala u nekim naprednijim zemljama ili iskorenjena primenom osnovnih procedura menadžmenta ili programa iskorenjivanja. Jedan od osnovnih zahteva jeste formiranje roditeljskih jata slobodnih od Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum, i leženje i odgoj potomstva pod uslovima koji sprečavaju direktan ili indirektan kontakt sa inficiranim kokoškama ili ćurkama. Pošto je prenošenje preko jaja važan put širenja ove dve bolesti, samo jaja poreklom od jata slobodnog od Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum treba ulagati u inkubator. Kokoške i ćurke su primarni domaćin Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum, i ptice koje lete i druga živina nisu u principu rezervoari infekcije. Stoga je eradikacija ovih bolesti iz roditeljskih jata kokošaka i ćuraka fundamentalni korak ka eradikaciji tifusa i pulorum bolesti iz komercijalnih jata živine.

 

Lečenje

Različiti аntibiotici, sulfonamidi, zatim nitrofurani, i nekoliko drugih antibiotika efikasno redukuju mortalitet nastao zbog Salmonellae Gallinarum i Salmonellae Pullorum. Međutim, nema leka niti kombinacije kojom se može eliminisati infekcija iz tretiranog jata. Sulfonamidi koji se koriste za tretman su sulphadiazin, sulphamerazin, sulphathiaol, sulphamethazin i sulphaquinoxalin. Uprkos tome, u mnogim ispitivanjima ukazano je da i pored tretmana, značajan broj inficiranih ptica preživljava i ostaju kliconoše. Treba obratiti pažnju da se prate uputstva proizvođača u pogledu načina administracije, doziranja, trajanja terapije, i karence za svaki antibiotik pre upotrebe.

 

Vakcinacija

Pošto su tifus i pulorum bolest iskorenjeni iz komercijalnih jata u mnogim razvijenim zemljama, važnost proizvodnje vakcina je mala. Iako nije vakcina, administracija limfokina indukovanih Salmonellae enteritidis mladim brojlerima značajno je smanjila horizontalno prenošenje Salmonellae gallinarum. Kompetitivno isključivanje je takođe pokušano za kontrolu tifisa, koristeći Salmonellae enteritidis ili Salmonellae gallinarum.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE


Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box