(Avium Chlamydiosis – Ornitosis - Psitacosis)


Hlamidioza, ornitoza je oboljenje ptica, ili psitakoza je naziv za obolenje papagaja i čoveka. To je vrlo kontagiozna zaraza, pretežno akutnog a ređe hroničnog toka. Bolest se karakteriše oštećenjem respiratornog i digestivnog sistema, letargijom, hipertermijom, pojavom ekskreta iz očiju i nosa, kao i padom nosivosti.

 

Etiologija

Uzročnik hlamidioze ptica je bakterija Chlamydophila psittaci, kokoidni, intracelularni mikroorganizam, koji može da izazove oboljenje i ljudi i životinja. Chlamydophila je novo ime roda usvojeno reklasifikacijom kojom je fam.Chlamydaceae podeljena u dva roda - Chlamydia i Chlamydophila. Hlamidioze ptica je prvobitno označavana kao psitakoza ili papagajska groznica, jer je bolest prvo uočena kod papagaja, a kod ljudi nakon kontakta sa ovim pticama. Naziv ornitoza uveden je1941.godine, i odnosi se na hlamidijalnu bolest poreklom od domaće živine i divljih ptica koje nisu psitacine. Danas se ove bolesti smatraju srodnim, pa se i termin preferira.

Uzročnik hlamidioze ptica je bakterija Chlamydophila psittaci, koja ima 8 serovarijeteta. Serovarijeteti se identifikuju indirektnim fluoroscentnim antitelima  (TFA), testom sa specifičnim monoklonskim antitelima za serovarijetet, PCR-RFLP  ili PCR- analizom sekvence. Determinacija serovarijeteta je značajna zbog toga što su serovarijeteti relativno specifični za domaćina, pa se stoga može tragati do izvora izolata. Od 8 poznatih serovarijeteta 6 se smatraju endemskim za ptice. Varijeteti A-E su uobičajeni i pojavljuju se širom sveta. Serovar. F predstavlja jedan izolat iz psitacina. Ostala dva su,  jedan izolat iz ondatre - M56 (Ondatra zibenthicus), i drugi izolat iz krave.

Serovar. A-E relativno su specifični za domaćina. Serovar. A se rutinski izoluje iz psitacina, kod kojih uzrokuje akutne i perzistentne infekcije. Stalno inficirane ptice često izgledaju normalno. One periodično šire hlamidije preko fecesa i respiratornom sekrecijom. Serovar. B je primarno patogen za svinje, kod kojih dovodi do akutne i hronične infekcije sa intermitentnim izlučivanjem uzročnika. Manji broj izolata serovar. C teže se determinišu, ali se može reći da većina njih potiče od pataka i gusaka. Serovar. D je izolovan iz većeg broja ptica, bele čaplje, galeba i ćurke. Kod ćuraka ovaj serovar. je visokovirulentan, sa mortalitetom 30% i više. Obzirom na sporadično pojavljivanje, prirodan domaćin još nije utvrđen. Serovar. E, izolovan iz većeg broja ptica, čini oko 20% izolata golubova, kao i određen broj niskopatogenih izolata ćuraka. Serovar. E je izolovan iz fatalnih slučajeva hlamidioze ratites. Prirodan domaćin soja nije poznat, ali se prtpostavlja  je to neka od divljih ptica zbog sporadične prirode pojavljivanja.

Hlamidije su vrlo osetljive na hemijske materije. U organskoj materiji brzo ih inaktivišu površinski aktivni dezinficijensi, kao npr. kvaternerna amonijumova jedinjenja i rastvarači masti. Ponekad su manje osetljive na razređene rastvore denaturanata proteina, kiseline i baze, metanol, etanol, amonijum ili cink-sulfat, fenol, hlorovodoni-čna kiselina, natrijum-hidroksid. Benzalkonijum-hlorid, alkoholni ra-stvor joda, 70% etanol, 3% vodonik-peroksid i srebro-nitrat unipgge hlamidije za 1 minug. Temperatura od 56°S inaktiviše ih za 5 minuta, dok homogenizatu inficiranog tkiva temperaturu od 37°C prežive 48 sati, 22° C 12 dana i 4°C do 50 dana.

 

Epizootiologija

Hlamidioza ptica se pojavljuje širom sveta. Prijemčiva je većina domaće živine, kućne i divlje ptice. Prenosi se primarno sa ptice na pticu. Inficirane ptice izlučuju uzročnike respiratornom sekrecijom i fecesom. Prijemčiva ptica može da se inficira inhalacijom vazduha sa kontaminiranim materijalom, ili ingestijom kontaminirane hrane. Vertikalno prenošenje je takođe pokazano.

Ulazak hlamidija u novo jato ili areal, moguć je ulaskom perzistentno inficiranih ptica. Papagaji i golubovi su često subklinički inficirani i periodično šire uzročnike. Perzistentne infekcije se smatraju čestim i kod ostalih ptica. Od domaće živine najčešće obole ćurke i plovke u akutnom toku, i golubovi u hroničnom. Kod kokošaka ornitoza se ređe javlja. Psitakoza se javi i kod kaveznih ptica kućnih ljubimaca, kao i kod divljih ptica.

Nije poznat značaj vertikalnog prenošenja hlamidija na jato. Vertikalno prenošenje je opisano kod kokošaka, pataka, tigrica, morskih galebova i snežnih gusaka, i to prilično niskog stepena. Međutim, izbijanje zaraze u jatu pataka ili ćuraka može inicirati i samo jedno inficirano pile. Vertikalnim prenošenjem potencira se unošenje hlamidija u biološke proizvode koji se proizvode u jajima. Ovo može da predstavlja problem za proizvodnju atenuiranih živih vakcina.

Ulazak hlamidija u neinficirano jato je moguć i preko populacije divljih ptica. Poznato je da je hlamidija široko rasprostranjena u populaciji divljih ptica, u preko 150 vrsta iz 15 redova. Najviše su inficirani papagaji i golubovi. Brojne studije utvrdile su stopu izolacije od preko 10% i serološku stopu od preko 30%. Sojevi izolovani iz ovih divljih ptica ne smatraju se prirodno patogenim za njih, ali mogu biti visoko patogeni za domaći stočni fond i ljude. U divljih ptica, ovi sojevi imaju tendenciju perzistentne infekcije sa periodima obilnijeg  izlučivanja.

Serotipizacija izolata iz divljih ptica i domaće živine je ograničena, ali dostupni podaci ne pokazuju put prenošenja sa divljih ptica. U Severnoj Americi, divlje ptice su često inficirane serovar. B ili E, a isti ovi serotipovi su pronađeni u domaćih ćuraka. Visokovirulentan soj serovar. D pronađen je kod ćuraka, kao i kod bele čaplje i galeba, a sporadično pojavljivanje kod ćuraka ukazuje da druge ptice mogu biti nosioci.

Kontaminirana hrana i oprema takođe mogu biti izvor infekcije, pa hranu treba čuvati od drugih ptica. Temeljno čišćenje opreme je važno obzirom da mikroorganizam preživljava u fecesu i prostirci do 30 dana. Većina dezinficijenasa i deterdženata inaktiviše C. psittaci (visok sadržaj lipida u bakteriji). Efikasna dezinfekcija postiže se 1:1.000 rastvorom kvaternernih amonijumovih jedinjenja, 70% izopropilalkoholom, 1:100 kućnom varikinom, i hlorisanim fenolima. C. psittaci je osetljiva na visoku t°, ali je otporna na kiseline i baze.

Inficirane komercijalne ptice predstavljaju rizik za proizvođače i radnike na klanicama. Pojava hlamidioze kod ljudi vezana je za kontakt sa patkama i ćurkama u toku klanja inficiranih ptica. Posle klanja, značajno je prenošenje na zaposlene u postrojenjima i radnike koji rade na sečenju obrađenih ćuraka. Nije zabeleženo zaražavanje potrošača.

Avijarni sojevi hlamidija su infektivni za ljude, stoga sa inficiranim pticama ili kontaminiranim materijalom treba postupati oprezno. Ljudi oboljevaju sa sindromom prehlade i gripa, ali se može javiti i teško sistemsko oboljenje sa zapaljenjem pluća i encefalitom. Ako se pravilno tretira, smrtni ishod se retko javlja. Stoga treba biti svestan opasnosti i rano dijagnostikovati infekciju. Simptomi kod ljudi su glavobolja, jeza, žmarci, slabost i mialgija, sa ili bez respiratornih znakova. Nalaz pri auskultaciji može biti negativan ili blago promenjen i pored prisustva respiratornih simptoma.

Pri intervencijama kod inficiranih ljudi treba biti obazriv, kako se infekcija prenosi inhalacijom kontaminiranog vazduha. Inficirane ptice izlučuju hlamidije respiratornom sekrecijom i fecesom. Papagaji su najčešći izvor infekcije ljudi, iako je poznata infekcija izlaganjem i drugim pticama, najčešće golubovima (divlji i domaći) i komercijalnim patkama i ćurkama. Bolest se smatra profesionalnom; najviše su ugroženi vlasnici ptica, veterinari i radnici sa živinom. Na klanicama je takođe problem, obično se inficiraju radnici koji rade evisceraciju, ali nije isključeno inficiranje radnika koji rade na kasnijim fazama obrade živinskog mesa. Prenošenje sa čoveka na čoveka je moguće, ali obično ne predstavlja veći problem. Prenošenje sa ljudi na ptice nije zabeleženo.

 

Klinička slika 

Hlamidioza ptica kod ptica uzrokuje sistemsku infekciju koja se razlikuje u zavisnosti od soja i domaćina. Pri infekciji visokovirulentnim sojem tipični klinički simptomi su pneumoenterit uz respiratorne poremećaje, mukopurulentan nosni iscedak, dijareja, poliurija i slabost. Obično je prisutan žuto-zelen izmet. Niskovirulentni sojevi daju sličnu sliku, ali manje težine i izraženosti. Moguće su asimptomatske infekcije i sa visoko i sa niskovirulentnim sojevima.

Bolest kod ćuraka uzrokuju serovarijeteti A, B, D, E. Najvirulentniji je serovar. D, sa stopom morbiditeta 50-80% i mortaliteta 5-30% i više. Inkubacioni period za serotip D u eksperimentalnim uslovima zaražavanja je 5-10 dana, a može biti produžen pri manjem broju uzročnika, ili kod starijih ptica. Za niskovirulentne sojeve (A, B i E serotipovi) morbiditet je 5-20%, a mortalitet 1-4% kada inficiraju ćurke. Klinički znaci mogu da izostanu sve do 8 nedelja postinfektivno, a moguće su i varijacije inkubacionog perioda i kliničke slike.Ćurke inficirane virulentnim sojevima su kahektične, anoreksične i sa povišenom telesnom t°. Često je prisutan žuto-zelen želatinozan izmet. Nosivost rapidno opada, može privremeno da potpuno prestane ili da ostane na niskom nivou sve do potpunog ozdravljenja. Ukoliko je infekcija nastala niskovirulentnim sojevima, znaci su slični ali manjeg intenziteta. Ptice mogu biti anoreksične i sa zelenim izmetom. Manje je izražen uticaj na nosivost.

Kod egzotičnih ptica, kućnih ljubimaca, uočava se anoreksija i mršavljenje, proliv sa žućkastim izmetom, sinuzitis i respiratorne smetnje. Mnoge ptice, posebno stariji papagaji, obično obole bez ispoljavanja kliničkih simptoma, a ipak često izlučuju hlamidije u toku dužeg vremena.

 

Patoanatomske promene

Postmortem promene su slične za sve ptice, s tim što su teže i primetnije kod više virulentnih sojeva. Svi avijarni sojevi stvaraju lezije karakteristične za teške sistemske bolesti, koje nisu patognomonične. Primetne su razlike među sojevima, pa čak i unutar varijeteta, pri čemu neki sojevi uzrokuju težak aerosakulitis i promene na plućima, a neki neznatan aerosakulitis i promene na plućima a dominantno više promene na srcu. Infekcija lateralnih nazalnih žlezda zadržava se nedeljama.

Najčešće patoanatomske promene su uvećanje slezine i jetre, zapaljenje seroza pluća i vazdušnih kesa, i zapaljenje perikarda. Slezina je obično tamna, mekane konzistencije i može biti sa sivo-belim nekrotičnim poljima ili petehijama. Jetra je često povećana, krta, žućkaste ili zelene boje sa malim nekrotičnim poljima na kapsuli ili parenhimu. Serozne membrane i vazdušne kese često su zadebljale i prekrivene fibrinoznim eksudatom. Na plućima može ali ne mora biti prisutna kongestija. Perikard je zadebljao, kongestiran, a u parenhimu gnojni serozan ili fibrognojni eksudat.

Hlamidioza ptica je značajna kod pataka u Evropi iz ekonomskih razloga, ali i zbog javnog interesa za zdravlje ljudi. Obično je teška i iscrpljujuća, i često fatalna za mlade patke. Karakteristični znaci su trešenje, nesiguran hod, anoreksija i serozan ili purulentan iscedak iz očiju i nozdrva. Morbiditet se kreće u rasponu 10-80%, a mortalitet 0-30%, zavisno od starosti i prisustva drugih bolesti. Tokom 1990-tih zabeleženo je nekoliko pojava bolesti kod pataka sa minimalnim kliničkim znacima ili njihovm odsustvom. Uprkos nižoj patogenosti, pri ovoj pojavi značajne su bile implikacije na zdravlje ljudi i velik broj radnika je oboleo.

Na obdukciji kućnih ptica uočava se povećanje slezine i jetre, fibrinozni aerosakulitis, perikarditis i peritonitis.

 

Dijagnoza

Brojne dijagnostičke metode su korišćene za testiranje na hlamidijarnu infekciju kod ptica, kojima se utvrđuje prisustvo hlamidija ili antitela na hlamidije. Problem antigen-dijagnostičkih testova je taj što ptice prolaze kroz fazu aktivne bolesti, nakon čega sledi ili ozdravljenje ili hroničan tok sa povremenim izlučivanjem patogena. Ovo izlučivanje sreće se kod papagaja i golubova a smatra se da postoji i kod drugih ptica. Slični problemi su prisutni i kod utvrđivanja antitela, obzirom da titri antitela  mogu sporo da reaguju, a teško se razlikuju ozdravele jedinke od kiconoša. Titri antitela  često rapidno padaju zavisno od testa.

Izolacija hlamidija obavlja se iz eksudata aurikularni ili nazalni eksudat, tkiva pluća, vazdušne kese, slezina, jetra, bubrezi, fibrinozni eksudat iz parenhimatoznih organa, krvi ili izmeta, korišćenjem ćelijskih kultura , primarne ćelije pilećih embriona. Izolacija je standardan metod za otkrivanje antigena i koristi je dosta laboratorija da bi se utvrdilo da li je ptica slobodna od hlamidija; procedura je sigurna i relativno osetljiva. Može da se izvodi na embrioniranim jajima ili kulturi tkiva. Ipak, neophodno je pravilno postupanje sa uzorcima i specijalna oprema za zaštitu osoblja u laboratoriji. Pri uzimanju uzoraka fecesa treba biti pažljiv; takođe, nužno je pravilno skladištenje. Svežina uzoraka je važna, jer isušivanje umnogome smanjuje sposobnost preživljavanja hlamidija. Specijalni pufer SPG (sucrose fosfat glutamaza) je poželjan rastvor za transport, čuvanje i zamrzavanje uzoraka.

Od živih ptica standardni su uzorci fecesa jer se relativno lako dobijaju i smatraju se primarnim putem prenošenja. U nedavnom ispitivanju, iz faringealnih briseva je otkriven veći broj pozitivnih ptica. Međutim, pošto se uzorkovanjem samo sa jednog mesta ne otkrivaju sve pozitivne ptice, preporučuje se sakupljanje faringealnih, kloakalnih i uzoraka fecesa. Kako ptice mogu izlučivati hlamidije povremeno, uzimanje uzoraka treba ponoviti posle izvesnog broja dana.

Za izolaciju avijarnih sojeva najčešće se koriste i uobičajene ćelijske linije, i to BGM, McCoy, HeLa, Vero i L-929, a mogu i neke druge. Najosetljivije su BGM, a zadovoljavajući rezultati se postižu sa Vero i L-929. Standardni medijum sadrži 5-10% fetalnog telećeg seruma sa antibioticima koji ne inhibišu rast hlamidija.

Postojeća laboratorijska oprema određuju tip suda za monoslojnu ćelijsku kulturu za inokulaciju. Oprema mora biti multifunkcionalne, a najvažnije je da štiti osoblje od infekcije. Takođe, oprema mora da obezbeđuje cetrifugiranje inokulata na jedan sloj, omogućava identifikaciju inkluzija u sloju direktnom FA ili nekom drugom odgovarajućom tehnikom, kao i ispitivanje u više navrata i ponovnu pasažu ako je potrebno. Zadovoljavaju set bočica sa malim ravnim dnom sa presvlakama ili set višećelijskih komora.

PCR tehnika se koristi za otkrivanje hlamidioze kod ptica. Brza je i osetljiva, ali nije moguće poređenje rezultata sa izolacijom. PCR je korišćen za detekciju Chlamydia trachomatis kod ljudi je visoko specifičan i osetljiv; test otkriva plazmid prisutan samo kod C. trachomatis sojeva. Testovi koji se razvijaju za C. psittaci otkrivaju veći deo proteina spoljašnje membrane genoma, i vrlo su specifični. U cilju poboljšanja osetljivosti, napravljeni su tako da ciljaju relativno kratak fragment DNK ili da koriste postupak gnezda.

ELISA Relativno je nova tehnika za utvrđivanje antigena, radi se na kitovima za humane uzorke. Ovom probom se otkrivaju lipopolisaharidi (LPS), i to kod svih hlamidija; međutim, proba nije osetljiva, za pozitivnu reakciju je potrebno nekoliko stotina uzročnika. ELISA je najbolja za dijagnostiku kod ptica kod kojih postoje klinički simptomi bolesti.

Histohemijsko i imunohemijsko bojenje otisaka tkiva se široko koristi. Ova tehnika je brza i nije skupa, ali zahteva obučene tehničare za tumačenje rezultata. Najviše se koristi kod ptica koje ispoljavaju kliničke znake. Ne preporučuje se za skrining pojedinačnih ptica.

Ako nije moguća etiološka izolacija, može da se koristi serološko dokazivanje. Dijagnoza se postavlja na osnovu nalaza 4x višeg titra At iz serijskih uzoraka krvi iskrvarenjem, ili uzoraka krvi u akutnoj fazi i fazi rekonvalescencije. Može se pretpostaviti da dijagnoza u jatu, ako postoje tipični klinički znaci bolesti i ako je većina titara 1:64 i više za RVK. Neki noviji serološki testovi kojima se otkrivaju uglavnom IgM, dopuštaju pretpostavku dijagnoze na osnovu pozitivne reakcije.

RVK metoda je najraširenija. Njom se otkrivaju antitela na LPS (zajednički antigen hlamidija). Prisustvo antitela na LPS je dobar indikator nedavne infekcije. Da bi se otkrila aktivna infekcija, potrebni su parni serumi (akutni i rekonvalescentni) sa 4x većim titrom. Metoda dosta varira. Obično je to direktna ili modifikovana RVK. Razlika između ove dve metoda je u tome što se kod prve, negrejani serumi dodaju rastvoru komplementa; normalan serum pojačava osetljivost RVK, pa se može koristiti za testiranje avijarnih seruma na antitela koja inače ne fiksiraju komplement zamorca.

 

Diferencijalna dijagnoza 

Hlamidiozu treba razlikovati od mikoplazmoze, kolere, influence, infekcija uzrokovanih paramiksovi-rusima, aspergiloze, listerioze, herpesvirusne infekcije golubova i drugih bolesti sa sličnim simptomima.

 

Preventiva i terapija

Hlortetraciklin je lek izbora kako kod komercijalne živine, tako i kod kućnih ptica. Lek relativno nije skup, i može se aplikovati u hrani. Trenutno je vrlo efikasan u prevenciji daljih gubitaka i izlučivanja mikroorganizma. Često se koristi u karantinu za kontrolu hlamidioze i prevenciju širenja. Takođe, primenjuje se u klaničnoj industriji, ako se sumnja na postojanje hlamidioze u jatu. Najveći problem predstavlja njegovo bakteriostatsko delovanje, pa posle 30-to dnevnog tretmana neke kliconoše mogu biti izvor infekcije.Rezistencija na Hlortetracikline je zabeležena, ali nije problematična.

 

Vakcine

Ne postoji komercijalna vakcina protiv hlamidioze. Za ćurke, Page je uspešno proizveo ćelijski-vezan odgovor koji štiti 90% ćuraka. Najbolji rezultati se postižu primenom dve doze vakcine u razmaku od 8 nedelja. Razvoj vakcine nije nastavljen zbog potrebe za dvema dozama kako bi se postigla zadovoljavajuća zaštita. Nedavno je isprobana plazmid DNK vakcina protiv većine proteina spoljašnje membrane, i pokazala se delotvornom kod ćuraka. Stvaranje antitela posle vakcinacije je bilo slabo, ali je nakon izlaganja uzročniku došlo do aktiviranja imunih T-memory limfocita i postignut je značajan nivo zaštite. Nivo zaštite koji vakcina pruža i ekonomska opravdanost presudni su za primenu programa imunizacije većeg broja ptica u cilju prevencije epizootija hlamidioze.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE


Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box