Avian Influenza

 

Visoko patogena avijarna influenca (Highly Pathogenic Avian Influenza, HPAI) je izuzetno kontagiozno, infektivno, sistemsko oboljenje živine, koje dovodi do visokog mortaliteta i nekrobiotičnih, hemoragičnih i zapaljenskih promena više unutrašnjih organa, mozga i kože. HPAI i kuga živine su sinonimi. Termin kuga živine se koristio ranije za bolest opisanu u domaće živine, a sada je zamenjen terminom HPAI, kojim se označava oboljenje kod svih vrsta ptica.

Prvi izveštaj o kugi živine datira iz 1878.godine, a opisao je Perroncito kao tešku bolest koja se izuzetno brzo širi i dovodi do visokog mortaliteta pilića u Italiji. Bolest se raširila u Evropi, a od 1930-tih se smatra endemskom kod domaće živine. Posle dužeg istraživanja virus je 1995 godine klasifikovan kao virus influence tipA (orthomyxovirus). Dokazana je njegova veza sa ostalim virusima influence koji su infektivni za ljude, svinje i konje. Posle 1960 godine, izolovan je niz virusa influence iz ćuraka sa  blažom formom bolesti, a ovi virusi su označeni kao umereno patogeni virusi MPAI (Mildly Pathogenic Avian Influenza), ili virusi niske patogenosti. Sedamdesetih godina prošlog veka, utvrđeno je da su glavni rezervoari i prirodni domaćini virusa MPAI divlje vodene ptice roda Anseriformes (patke i guske), a kao glavna determinanta virulencije HPAI je utvrđen HA protein.

 

Epizootiologija

Visoko patogena avijarna influenca (HPAI) nije endemska za komercijalnu živinu, ali izaziva lokalne i regionalne enzootije kod kokošaka i ćuraka na velikim komercijalnim farmama i kod živine na farmama koje prodaju podmladak.

U 16 slučajeva, HPAI virusi su eliminisani. Sprovedena je eradikacija 2003 godine u Italiji, Holandiji i nemačkoj soja H7N1, a trenutno se završava u Vjetnamu i Tajlandu.. Ukupan broj domaće živine pogođene HPAI predstavlja mali procenat ukupne svetske proizvodnje od 22 milijarde ptica godišnje, ili približno 750 milijardi ptica od 1955.godine.

 

Virusi influence kod ptica i sisara

Virusi influence su infektivni za širok spektar domaćina, veliki broj ptica i sisara.Virus je dobro adaptiran na prirodnog domaćina divlje vodene ptice, kod kojih dovodi do malog uginuća, ali kod drugih divljih vrsta često dovodi do pojave oboljenja. Masovna i teška oboljenja su zabeležena kod živine, prvenstveno kokošaka i ćuraka, kao i kod sisara ( svinje, konji, lasice, foke i ljudi). Iako se smatra da su virusi koji su bolje adaptirani na određenu vrstu patogeni samo za tu vrstu, postoje i izuzeci. Tako je poznato da klasični H1N1 virusi svinja u principu inficiraju samo svinje, ali ovaj virus može da inficira ljude i ćurke, često dovodeći do ozbiljnog oboljenja.

 

Virusi MPAI kod divljih ptica

Uprkos geografskim barijerama i ograničenom broju pojava virusa HPAI, virusi MPAI  su široko rasprostranjeni u svetu, i inficiraju prvenstveno divlje ptice, ali i neke domaće ptice. Virusi influence su izolovani na 5 kontinenata, uključujući Severnu Ameriku, Evropu, Aziju, Afriku i Australiju. Prirodni domaćini i rezervoari virusa influence su divlje barske ptice, uključujući patke, galebove i ostale obalske ptice. Kod divljih ptica je utvrđeno svih 15HA i 9NA podtipova influence. Glavni rezervoari virusa su iz rodova Anseriformes, patke, guske, labudovi i Charadriformes, galebovi, terns, ptice koje žive na površinskim vodama i peskarice.

Influenca kod divljih vodenih ptica obično protiče kao asimptomatski enterična. Inficirane ptice obično nose velik broj virusnih partikula, koje dospevaju u vodu defekacijom. Kontaminacija akvatične sredine je efikasan način prenošenja virusa na prijemčive divlje ili domaće ptice, koje dele stanište. Voda kontaminirana fecesom ili inficirane divlje patke, izvor su infekcije domaćih ćurki.

 

Virusi MPAI kod domaćih ptica

Kokoške i ćurke nisu prirodni domaćini virusa AI. Verovatno glavni faktor prenošenja AI na kokoške je direktno prenošenje virusa influence sa vodenih ptica u migraciji na ćurke koje se drže slobodno. Prenošenje sa divljih vodenih ptica na kokoške i ćurke može biti i preko intermedijarnih domaćina, posebno domaćih pataka i gusaka koje se gaje u blizini. Od momenta unošenja virusa u procese komercijalnog gajenja živine, virus se vrlo brzo širi na nove lokalitete ili se održava dugo vremena. Virusi MPAI su izolovani i iz domaćih pataka, domaćih i uvezenih egzotičnih ptica, nojeva, emua, i povremeno iz prepelica i kućnih ptica.

 

Etiologija

Zarazu prouzrokuje bilo koji iz grupe virusa influence A (HPAI), sistematizovan u red Ortomyxoviridae, rod Influenzavirus tip A. Ortomiksovirusi su sverična telašca, prečnika 80 do 120 nm, sa dvoslojnom lipidnom membranom. Sa spoljašnje strane membrane nalaze se glikoproteini, hemaglutinin – HA i  neuraminidaza – NA, dva površinska antigena koji imaju važnu ulogu u stimulisanju imunog odgovora domaćina. Ova dva površinska glikoproteina imaju i veoma važnu ulogu u nastajanju čestih varijabilnosti virusa influence A. Velika varijabilnost virusa Influence A dovela je do pojave velikog broja subtipova zbog čega je Svetska zdravstvena organizacija uvela nomenklaturu na osnovu H antigena, od H-1 do H-15, i  N antigena od N-1 do N-9 .

Istraživanjima virusa AI u divljim habitatima barskih ptica, identifikovano je na hiljade virusa AI, i svi su MP virusi. U većini slučajeva HPAI virusi su nastali nakon mutacije H5 MPAI virusa koji cirkuliše u populaciji domaće živine. Na ksperimentalnom modelu pilećeg embriona, pokazano je da neki H5 i H7 MPAI virusi mogu da mutiraju u HPAI viruse koji su patobiološki i molekularno slični terenskom izolatu HPAI virusa. Ovaj podatak upućuje da u populaciji domaće živine HPAI virusi nastaju od MPAI virusa, a ne održavaju se široko kao HPAI virusi u populaciji divljih ptica. Do danas je poznato 256 subtipova virusa influence A koji su patogeni za ptice.

 

Infekcija i obolenje

Većina sojeva virusa HPAI iz domaće živine su izolati iz ćuraka i kokošaka, ali se infekcija, klinička slika i visok mortalitet najčešće sreću kod različitih vrsta iz roda Galliformes, fam. Phasianidae, uključujući japanske prepelice, biserke, jarebice, severne graoraste prepelice i fazana. U HPAI inficiranim jatima uočava se visok morbiditet i mortalitet, a ptice ispoljavaju tešku kliničku sliku, često sa brzim uginućem. Nasuprot ovome, većina MPAI, u prirodnim i eksperimentalnim uslovima, protiče kao subklinička infekcija ili kao blag do umeren sindrom respiratornog, urinarnog i reproduktivnog sistema.

 

Klinička slika

Kokoške i ćurke obično uginjavaju od HPAI sa malo kliničkih simptoma, obično depresija, groznica i komatozno stanje. Bližom observacijom živih jedinki, uočava se slabija aktivnost, dehidratacija i smanjeno unošenje hrane, što sve progresivno vodi teškoj depresiji i uginuću. Kako ptice sve više slabe, sve je veći broj kliničkih znakova. Kod roditelja i nosilja, nakon 3-5 dana nosivost pada na gotovo 0%. Povremeno se mogu uočiti tortikolis, pareza, paraliza, ekscitacije, konvulzije, prevrtanje ili kretanje u krug, i to kod nekih ptica koje prežive akutnu fazu i bolest pređe u subakutnu fazu. Može biti prisutna dijareja, sa prisustvom žuči ili urata i različita količina sluzi. Ređe, kada je u pitanju HPAI, a često u slučaju MPAI, mogu se uočiti respiratorni simptomi koa što su nosni iscedak, kašalj, kijanje ili respiratorni stres. Kod HPAI je primećeno otežano disanje i težak edem gornjih respiratornih partija ili pluća.

 

Patoanatomske promene

U perakutnom toku  u većini slučajeva nema vidljivih patoanatomskih promena. Neki sojevi kao što su H5N1 i H5N2 doveli su do teških promena na plućima i kongestije pluća, krvarenja i edema, takvih razmera i težine da su eviscerisana tkiva bila prepunjena seroznom tečnosti i krvlju. Zapažen je i edem mozga.

U akutnom toku, kod kokošaka zapaža se kongestija i cijanoza kreste i podbradnjaka, otok glave, edem posebno periorbitalno i intramandibularno,  zapažaju se hiperemija i edem očnih kapaka, konjuktiva i traheje. U uginulih ptica, moguć je nalaz generalizovane kongestije i krvarenja. Promene se obično lociraju u kresti i podbradnjacima, posebno u odraslih kokošaka, sa petehijama i ehimozama, otokom i eventualno tamnocrvenim do plavim poljima ishemične nekroze kao rezultat vaskularne infekcije. Subkutana krvarenja i edem mogu biti prisutni oko skočnih zglogova, na krilima i nogama. Na organima prisutne su petehije do ehimoze na površini seroza, po epikardu srca, serozi tankih creva, abdominalnog masnog tkiva, serozi sternuma, cekalnim tonzilama, Meckelovom divertikulumu, Peyerovim pločama tankih creva, predželucu oko izvodnih kanala žlezdica ili između žlezdica, ispod kutikule mišićnog želuca i interfascijalnim prostorima skeletne muskulature. Primarni limfatični organi, burza Fabricii i timus, teško su atrofični, dok slezina može biti normalne veličine ili uvećana. Povremeno, na slezini su prisutna bela nekrotična polja. Pankreas može biti crvene do svetlo narandžasto-braon boje, prošaranog izgleda. Kod nosilja i roditelja brojlera i ćuraka, može doći do rupture jajnih folikula i egg peritonitisa.

 

Patohistološke promene

Histološke promene variraju u težini i lokalizaciji, a tipične su nekroze, krvarenje ili zapaljenje, u više organa. Promene su najviše izražene u mozgu, srcu, pankreasu, plućima, nadbubregu i koži, a slične se mogu uočiti i u drugim organima. Tipične promene su meningoencephalitis et vasculitis lymphohistocytaria i fokalni gubitak ćelija i proređenje, raširena kazeozna nekroza pankreasa, terminalni vaskulit sa trombozom i infarkcijom, myocarditis lymphohistiocytaria sa hijalinom nekrozom miofibrila i teška limfocitna apoptoza primarnih i sekundarnih limfatičnih organa.

 

Dijagnostika

Za otkrivanje inficiranih jata virusom AI  koristi se kombinacija virusne izolacije, seroloških proba i direktne detekcije Ag. Za izolaciju virusa AI koriste se 9-11 dana stari pileći embrioni, kojima se inokuliše homogenizat iz pluća, traheje, fecesa i unutrašnjih organa. Alternativno može da se koristi i kultura ćelija. Iz kliničkih slučajeva virusi influence se rutinski izoluju, a neuspeh izolacije može biti ako postoji virusna ili bakterijska kontaminacija materijala, ili zbog lošeg tajminga uzimanja uzoraka (uzimanje uzoraka kada prestane izlučivanje virusa). Nakon izolacije, određuje se HA i NA podtip, upotrebom HI i NI testova. Virulencija izolata se određuje individualnim i/v testom patogenosti.

Serološki odgovor potencijalno inficiranih ptica je drugi važan faktor za uspešnu eradikaciju. Obično se po metodu slučajnog uzorka odabere 30 ptica iz sumnjivog jata, a ptice se testiraju specifičnim testom za otkrivanje serotipa. Koriste se AGID i ELISA. Za AGID se koriste antigeni dobijeni od horioalantoisne membrane inficiranih pilećih embriona, i otkrivaju se antitela na nukleoproteine i matrix 1 protein. AGID je manje osetljiv u odnosu na ELISA probu, i obično je potrebna inkubacija 2 dana pre čitanja rezultata. Postoji nekoliko Elisa, uključujući i dve komercijalne indirektne za kokoške, i kompetitivne ELISA za sve vrste. Oba testa se koriste za detekciju antitela na nukleoprotein.

 

Diferencijalna dijagnoza

Slična klinička slika i patoanatomske promene mogu se sresti kod velogene forme New Castle bolesti i povremeno kod akutne bakterijske septikemije, posebno Pasteurella multocida.

 

Uticaj na opšte zdravlje

Virusi influence su dobro adaptirani na vrstu, i lako se prenose sa jedinke na jedinku, npr. čovek-čovek, svinja-svinja, kokoška-kokoška. Interspecijsko prenošenje influence je moguće, najlakše i najčešće između dve bliske vrste, kada se virus adaptira na novog domaćina, npr. sa kokoške na ćurku ili sa kokoške na prepelicu. Interspecijsko prenošenje između sisara i ptica retko se javlja, kao što su prenošenje sa kokoške na čoveka ili sa divljih vodenih ptica na svinje. Izuzetak od ovog pravila je lako i često prenošenje virusa H1N1 sa svinja na roditelje ćuraka, ali je ovakav način prenošenja sporadičan i odnosi se samo na MP viruse. Ostali faktori, kao što su geografska barijera, mešanje vrsta, starost i gustina populacije, vremenski uslovi i temperatura, takođe utiču na sposobnost virusa AI da se kreću unutar i između vrsta i utiču na sveukupnu incidenciju infekcija.

Tri pandemije su zabeležene kod ljudi , 1918. (H1N1), 1957. (H2N2), i 1968. (H3N2). Dokumentovane su i 4 incidencije pojedinačnih slučajeva koji pokazuju direktno prenošenje virusa influence sa ptica na ljude. Ovakvi incidenti naglašavaju potencijal interspecijskog prenošenja nekih virusa AI. Ipak, prenošenje među humanom populacijom i ostalim vrstama, uključujući ptice, je izuzetno retko u prirodnim uslovima. Takođe, nije utvrđena veza humanih slučajeva AI i sposobnosti virusa AI da se ponašaju kao HP ili MP za kokoške. Drugi istraživači govore da postoji veći potencijal virusa influence da pređu sa svinja na ljude, i svinje bi mogle biti intermedijarni kanal avijarnih i mamalnih gena virusa influence.

Verovatnoća da avijarni virusi uđu u humanu populaciju, preurede se i uspostave novu strukturu humanih virusa influence sposobnu da izazovu pandemiju je veoma mala. Glavna opasnost nije direktno širenje na ljude i in toto adaptacija na novu humanu populaciju, nego rekombinacija virusa AI sa već na ljude adaptiranim virusima AI koja bi uslovila antigeno prestrojavanje virusa i posledičnu pandemiju ljudi.

 

Mere kontrole

Kada je u pitanju HPAI, prevencija je definisana strategijom sprečavanja unošenja i izlaganja živine virusu. Međutim, ako se pojavi HPAI, eradikacija je jedina ispravna opcija. Sa druge strane, kontrola podrazumeva smanjenje incidencije na nizak ili ekonomski ostvariv nivo. Programi kontrole su prihvatljivi za neke sojeve MPAI, ali ne i za bolesti sa Liste A OIE, kao što su HPAI ili NCD. Za HPAI ili MPAI, efikasni programi kontrole ili eradikacije treba da poseduju sledeće:

  1. integrisan nadzor i dijagnostika na nacionalnom nivou
  2. pojačane mere biosigurnosti na svim nivoima proizvodnje
  3. edukacija farmera i ostalih radnika o kontroli AI
  4. karantin i kontrolisan transport inficirane živine
  5. stamping out ili program klanja svih slučajeva HPAI i nekih H5 i H7 (MPAI) 
  6. upotreba vakcina  pod strogim nadzorom države

 

Nadzor i dijagnostika

Integrisan nadzor i dijagnostički program je neophodan za utvrđivanje zastupljenosti AI u komercijalne živine i živine na prodajnim mestima, i divljih ptica, posebno selica. Ovakve informacije su neophodne kako bi se ustanovila prevalencija MPAI i HPAI na nacionalnom ili regionalnom nivou, što značajno utiče na uvoz i izvoz živine, živinskih proizvoda. Za brzu i tačnu dijagnozu AI i utvrđivanje da li se radi o HP ili MP, neophodna je razvijena nacionalna ili regionalna veterinarsko medicinska infrastruktura. Brza i tačna dijagnostika HPAI je važna, jer omogućava brzo reagovanje i eliminaciju oboljenja pre nego što se inficiraju nove jedinke i bolest poprimi endemski karakter.

 

Biosigurnost

Poboljšanje biosigurnosti je važan segment svakog programa prevencije i kontrole AI, sa dva osnovna cilja:

  1. zadržavanje i ograničenje virusa na zaraženim farmama
  2. prevencija unošenja virusa na nezaražene farme

Mere biosigurnosti moraju se primenjivati na svim nivoima živinarske proizvodnje, a njima podležu svi zaposleni. Ovo se odnosi na osoblje na farmama, laboratorija i državnih organa koji su u kontaktu sa živinom, proizvodima, otpadom, opremom i drugim predmetima na farmama. Na prvom mestu su pravilna dezinfekcija i dekontaminacija kompletne opreme koja se koristi na više od jednoj farmi, i osoblje treba da preduzima pravilne mere predostrožnosti kako bi se izbeglo prenošenje virusa iz fecesa i respiratornih sekreta na oboću i odeću. Idealno, radnici treba da rade strogo na jednoj operaciji, ne treba da rade na drugim živinarskim farmama i ne bi trebalo da privatno drže živinu. Program biosigurnosti nije "mrtvo slovo na papiru", nego primena mera do najmanjeg detalja, od strane svakog pojedinca, i na svim farmama. U slučaju da je neizbežno da radnici rade na više farmi, kao što je slučaj pri vakcinaciji i sličnim akcijama, mora se preduzeti najviši nivo biosigurnosti. Neuspešna primena mera biosigurnosti predstavlja realnu opasnost za produžetak epizootije i širenje terenskih virusa između farmi.

 

Edukacija

Kako bi se prihvatili i uspešno realizovali programi kontrole, neophodna je stalna edukacija i informisanje farmera i radnika, veterinara, državnih radnika i medija, u vezi sa statusom AI i neophodnim merama biosigurnosti. Izostanak protoka informacija doprinosi  panici i garant je neuspeha primene i realizacije programa kontrole. Davanje lažnih informacija medijima negativno utiče na poverenje javnog mnenja u pogledu biosigurnosti i generalno svih proizvoda živine za ljudsku upotrebu. Posebno je važno naglasiti nizak potencijal prenošenja AI na ljude konzumacijom proizvoda živine.

 

Karantin

Zadržavanje infekcije na pojedinačnim farmama ili oblastima, kontrolisanim transportom živine, opreme i osoblja, od najveće je važnosti za sprečavanje širenja AI na nezaražena područja. Za vreme trajanja zaraze HPAI, potrebno je vršiti depopulaciju i uklanjanje u zoni karantina. Uklanjanje treba vršiti spaljivanjem, kompostom, alkalnom hidrolizom, fermentacijom ili zakopavanjem u skladu sa ekološkim standardima i propisima. Kompletnu opremu treba očistiti i dezinfikovati pre iznošenja sa zaražene farme. U ovakvim okolnostima, ptice bi trebalo premeštati samo nakon infekcije organizovano i pri niskim titrima virusa u ekskreciji, obično minimalno 3 nedelje nakon pojave prvih kliničkih znakova AI.

 

Depopulacija

U slučaju pojave HPAI, najbolje je u prvom krugu odbrane od širenja i za eliminaciju oboljenja stamping out ili klanje. EU kao i OIE, zastupaju stav da je, u slučaju pojave HPAI i drugih bolesti sa Liste A, depopulacija važna mera kontrole. Program stamping out treba započeti u ranoj fazi izbijanja bolesti kako bi bio efikasan i ekonomski opravdan, što je čest problem i vezan je za velike troškove.

 

Vakcinacija

Vakcinacija se koristi kao jedan element programa za eradikaciju HPAI. Upotreba vakcina protiv AI bila bi kontraproduktivna za eliminaciju, ukoliko ostale mere nisu deo programa za eradikaciju. Primena vakcine treba da se ograniči na živinu u karantinu, postavljanje barijere ili vakcinaciju u krugu ugroženih na periferiji karantina, ili na vakcinaciju visokovrednog materijala u regionu u toku ekspanzije HPAI. Kao alternativa vakcinaciji, predlažu se antivirusni lekovi za terapiji infekcije AI živine.. Živina tretirana antivirusnim lekovima ne može se koristiti za ishranu ljudi.

Na osnovu prihvaćenih OIE sanitarnih standarda za Listu A bolesti, prisustvo HPAI u zemlji onemogućava izvoz živine i živinskih proizvoda. Potvrda slobodnog statusa od HPAI može se obezbediti serološkom kontrolom. Negativan rezultat AGID ili ELISA pouzdan je dokaz slobodnog statusa na HPAI. Međutim, pozitivni rezultat testova može biti i u slučaju MPAI i HPAI. Kako bi se izbegla ovakva situacija, zemlja izvoznica mora da potvrdi virusnom izolacijom i in vivo/in vitro patotipizacijom da se pozitivni titri odnose na MPAI. Rizik uvoza MPAI preko mesa i proizvoda od mesa je zanemarljiv, jer se MPAI virusi umnožavaju u digestivnom i respiratornom traktu, ali ne i u mesu. Nasuprot tome, HPAI je sistemsko oboljenje, i virus može biti prisutan u većini tkiva, pa i u mesu.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE

 


Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box