(Encephalomielitis infectiosa)


 

Epidemični termor je akutno infektivno oboljenje pilića koje se karakteriše nervnim poremećaiima u vidu suptilnog podrhtavanja, tremor glave i vrata, po čemu je i dobilo  ime. U starijih pilića može da se ispolji u vidu jednostranog ili obostranog zapaljenja sočiva - cataracta koja se manifestuje slepilom. U kokošaka nervni simptomi izostaju, ali dolazi do naglog pada nosivosti. slabijeg procenta valjenia jaja i uginjavanja embriona.

 

Etiologija.

 Uzročnik ovog oboljenja je virus klasifikovan kao Enterovirus, familija Picornaviridae.

Epidemični tremor je prvi put ustanovljen u SAD 1932. godine kod dvonedeljnih pilića. U Engleskoj je zabeležn 1951. godine i od tada je registrovan u mnogim zemljama sa intenzivnim načinom gajenja živine. Obolenje se registrovano i na prostorima bivše Jugoslavije. Pored pilića, mogu da obole ćurke, fazani.

 

Epizootiologija.

Na prirodnu infekciju osetljivi su pilići i fazanski pilići. Smatra se da infekcija može da usledi horizontalno i vertikalno. Jedan od načina je peroralna infekcija zagadjenom hranom i vodom. Veliki značaj u širenju bolesti pripisuje se inficiranim jajima. Ako se bolest pojavi u jatu od 7-10. dana života smatra se da je infekcija usledila preko jaja, dok kontaktna infekcija, prema izvesnim podacima. dovodi do oboljenja najranije od 9-11. ili tek posle nekoliko nedelja.

Medutim, najčešće oboljevaju pilići izmedju 1-4. nedelie. pa čak i izmedju 1-2. nedelje života. Kod tzv. postnatalne infekcije bolest se najčešće pojavljuje izmedju 6-8. nedelje starosti. Morbiditet u ponekim jatima može da iznosi i 95%, ali se obično kreće izmedju 10-20%, a mortalitet od 10-50%.

 

Klinička slika

Simptomi bolesti se manifestuju finim podrhtavanjem glave i vrata koje može da se oseti i na drugim delovima tela, pogotovu ako se obolelo pile kružno okrene nekoliko puta, usled čega se treraor još više pojačava. Kod obolelih pilića perje je nakostrešeno, nesigumo se kreću, teturaju i pospanog su izgleda. Često leže na strani sa raskrečenim i nepravilno ispružeuini nogama, uz pojavu tonično-kloničnih grčeva. pareze i paralize. Zbog svega toga pilići ne mogu da uzimaju hranu i vodu, mršave i uginjavaju.

Kod starijih pilića od 3-5 meseci često dolazi do jednostranog ili obostranog slepila kao posledica zamućenja očnog sočiva (cataracta).

Kod odraslih kokošaka, nervni simptomi izostaju, ali je smanjena nosivost jaja čak i do 50%. Normalna nosivost može se povratiti tek 4-5 nedelja od prestanka bolesti. Obolele kokoške nose sitna jaja i slabije oplođena, zbog čega je i procenat valjenja znatno niži. Pred kraj valjenja. naročito poslednja 3 dana, dolazi do uginjavania embriona.

 

Patomorfološki nalaz nije karakterističan. Na unutrašnjim organima može se ustanoviti krataralno zapaljenje creva, prepunjenost i proširenost kloake, retencija žumančane kesice. Kod starijih jedinki dolazi do zamućenja očnog sočiva u vidu sivobeličastih pruga i nepravilnih mrlja u centralnom delu. Dužica je ponekad nešto bleđa nego normalno.

 

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze tremora, pored opisanih simptoma, neophodno je izvršiti izolaciju virusa i histološki pregled delova centralnog nervnog sistema. Promene su lokalizovane u sivoj supstanci moždanog stabla velikog i nialog mozga, u ponsu, produženoj moždini i lumbalnom delu kičmene moždine. Smatra se da su iste najmarkantnije baš u lumbalnom delu kičmene moždine. U prvom redu ističu se distrofične promene u ganglijskini i Purkinjevim ćelijama u vidu piknoze i liziranja. To se naročito dobro uočava u sloju Purkinjevih ćelija malog mozga, gde pojedine grupe gotovo potpuiio nestaju (lysis). Zatim se zapaža bujanje mikroglija i astrocita, što je naročito uočljivo izmedju sloja Purkinjevih ćelija i molekularnog sloja malog mozga, gde one proliferišu i pružaju se u vidu „plamena, (Flame like projection). Njihovo bujanje takodje je znatno izraženo u lumbalnom delu kičmene moždine. Oko krvnih sudova, kao i kod svih negnojnih encefalomijelita, nalaze sc aglomeracije limfohistiocita i plazma ćelija. Ovakve promene mogu da budu izražene i na meningama - leptomeningitis lymphohistiocytaria. U perifernom nervnom sistemu promene su veoma slabog intenziteta. Opšte uzevši, slikom procesa,  dominira polioencephalomvelitis non purulenta lymphohistiocytaria.

U promenjenim sočivima očiju dolazi do raspadanja i razmekšavanja vlakana sočiva, sa nekrozom i gubljenjem proteina sočiva (cataracta). U uznapredovalim slučajevima može se zapaziti proliferacija epitela kapsule sočiva i fibroblastičnih ćelija što može da dovede do sinehija izmedju pigmentnog dela irisa i sočiva. Iris i cilijarno telo takodje su infiltrovani limfocitima i plazma ćelijama - iridocyclitis.

Pored toga, u mnogim unutrašnjim organima, mišićnom i žlezdanom želucu, skeletnim mišićima, srcu, jetri, pankreasu, slezini, bubrezima, gonadama i crevima, dolazi do znatnije hiperplazije postojećeg limfatičnog tkiva, koje se u ovim organima formira u vidu okruglastih nakupina.

Za postavljanje dijagnoze od značaja su, u prvom redu, starost obolelih pilića, odsustvo makroskopski vidljivih promena, kao i histološke promene ustanovljene u centralnom nervnom sistemu i obavezno dokazivanje virusa.

Izolacija virusa vrši se iz mozga obolelih pilića, mada mogu da se koriste i drugi organi.Macerat mozga se inokuliše u žumančetnu kesu 5-odnevnih pilećih embriona, a zatim se nastavi sa njihovim inkubiranjem. Pilići se 10 dana po izleženju posmatraju, dali ispoljavaju karakteristične simptome za epidemični tremor. Kada se znaci ispolje pilići se žrtvuju, a mozak, slezina i žlezdani želudac pregledaju histološki. Dokazivanje virusa u mozgu može da se vrši i korišćenjem direktne imunofluorescencije, ali negativan rezultat ne isključuje postojanje infekcije. Za izolaciju virusa može da se koristi i inokulacija kultura ćelija embrionalnog pilećeg mozga, koja je po nekim navodima vrlo osetljiva.

Za dokaaivanje antitela primenjuje se metoda virus-neutralizacije, posebno u slučajevima pada nosivosti kod kokošaka. Takođe, u ovom slučaju može da se primeni i test osetljivosti embriona pilića. Uzme se 36-48 jaja iz posmatranog jata, inkubira i posle 6 dana u njih se inokuliše virus epidemičnog tremora. Jaja se inkubiraju i narednih 12 dana, a onda se ispituju. Ukoliko se u manje od 50% slučajeva nađe muskularna distrofija embriona, smatra se da je jato inficirano. Ovim testovima mogu da se ispituju i razlikuju serumi iz akutne faze oboljenja i rekonvalescentnog perioda.

U dijagnostici se koriste test indirektne imunofluorescencije, imunodifuzije i ELISA, kojim se vrlo brzo otkkrivaju pouzdani rezultati.

 

Diferencijalno-dijagnostički neophodno je isključiti nervni oblik kokošije kuge, encefalomalaciju, Marekovu bolest, infektivni encefalomijelitis ćuraka alimentarne intoksikacije i mikotoksikoze.

 

Terapija i profilaksa. Za ovo oboljenje ne postoji uspešna terapija. Upotrebom kvalitetne ishrane bogate vitaniinima i drugim hranjivim sastojcima donekle se smanjuju gubici. Medjutim, u upotrebi su žive i inaktivisane vakcine. Žive vakcine mogu se masovno primeniti u vodi za piće, u cilju zaštite prenošenja virusa preko jaja, a posledično i bolesti na potomstvo i za bolje leženje. Takve vakcine primenjuju se kod pilića ne kasnije od 14. nedelje uzrasta, a kod ćurića najkasnije 5-6 nedelja pre pronošenja, koliko traje izlučivanje virusa posle vakcinacije, da ne bi došlo do vertikalnog prenošenja virusa preko jaja za inkubiranje. Treba i ovom prilikom naglasiti da je vakcinacija roditeljskih jata efikasan način borbe protiv ove bolesti. Zbog toga, podmladak treba nabavljati upravo iz vakcinisanih jata.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE


Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box