(Enteritis hemorrhagica meleagridis)


Hemoragični enteritis ćuraka je virusno obolenje sa akutnim tokom,koje se karakteriše dispepsijom,krvarenjem u lumen creva i iznenadnim uginućem.

 

Etiologija

Hemoragični enteritis ćuraka je prouzrokovan avijarnim Adenovirusom grupe II. Virus je veoma otporan u spoljašnjoj sredini. Virusi preživljavaju zagrevanje na 65°C 1h, ali ih uništava temperatura 70°C 1h. Virus karakteriše varijabilnost virulencije, pa tako postoje visoko virulentni i avirulentni adenovirusi.

Virusi rastu na ćurećim ćelijskim linijama limfoblasta B, dobijenim od tumora Marekove bolesti, MDCT-RP19 ćelijske linije. Virusi takođe rastu i u leukocitima periferne krvi ćuraka.

 

Epizootiologija

Virus hemoragičng enteritisa ćuraka je široko rasprostanjen u svetu. Ispitivanja antitela pokazala su da je velik procenat odraslih domaćih ćurki inficiran, iako ispitivanja divljih ćuraka nisu dala pozitivne rezultate. Biserke i psitacine mogu prirodno da se inficiraju. Ostale galinaceae kao što su paun i prepelice mogu da se inficiraju sa razvojem lezija, ali nema podataka o uginuću. Serološka ispitivanja 42 vrste divljih ptica ukazuju da sem Galliformes, nema drugih rezervoara.

Hemoragični enteritis ćuraka obično se javlja kod ćuraka uzrasta 6-11 nedelja, iako je opisan slučaj oboljenja kod ženki ćuraka starih 2,5 nedelje. Ćurke mlađe od 13 dana su rezistentne na infekciju u odsustvu maternalnih antitela, pretpostavlja se zbog toga što target ćelije nisu adekvatno zrele. Ne postoji gornja starosna granica rezistencije na infekciju.

Prenošenje je fekalno-oralno. Virus je prisutan u fecesu nekoliko nedelja, a moguća su kasnija eksplozivna izlučivanja pri izostanku lokalnog imuniteta. Virus je veoma otporan i lako se prenosi sa jedne na drugu farmu preko ljudi. Infekcija može da se pojavi i u narednom jatu u istom objektu, osim ako se preduzme veoma pažljivo i temeljno čišćenje i dezinfekcija. Nema dokaza o preošenju virusa preko jaja.

Virus se inicijalno umnožava u limfoidnim ćelijama crevnog trakta i burze Fabricii. Može se utvrditi 1 dan nakon infekcije, pik dostiže 4-7 dana, i može se detektovati do 15 dana u crevnom traktu. Iz burze se može izolovati 2-7 dana, u plazmi je virus prisutan od 2.dana, a u leukocitima krvi mogu se utvrditi replikati virusa od 3-18 dana. Slezina je glavno mesto virusne replikacije. antigen se u slezini može detektovatiod 2 dana, maksimalne vrednosti dostiže 6 dana, a 18 dana ne može se više detektovati. Pojava apoptoze nije ograničena na inficirane ćelije. Uloga apoptoze u patogenezi virusa hemoragičnog enteritisa ćuraka nije jasna, a može biti uzrok imunosupresije.

 

Klinička slika

U veštačkim uslovima, period inkubacije iznosi 5-6 dana, nakon oralne infekcije. U slučajevima prirodne infekcije, praktično se sve jedinke infciraju, kako pokazuje razvoj antitela. Mortalitet se kreće od 0% do preko 60%, prosečno 10-15%.

Klasično, bolest se pojavljuje iznenada. Ptice pokazuju znake depresije, u izmetu se nalaze primese krvi, i mogu da uginu iznenada. Do uginuća obično dolazi unutar 24h od pojave prvih znakova bolesti, ili se jedinka oporavlja. Znaci bolesti u jatu traju prosečno 6-10 dana. Bolest izazvana manje virulentnim sojevima manje je burna. Svi sojevi, uključujući i one koji su ranije smatrani apatogenim, su imunosupresivni. Stoga, infekcija virusom hemoragičnog enteritisa ćuraka, otvara put bolestima kao što su paramyxovirusi tip II, Chlamydia, Staphylococcus i E.coli.

Kod ćuraka se razvija klinička slika slična sindromu pada nosivosti, sa gubitkom boje ljuske, pojavom jaja tanke ljuske i bez ljuske, što je u vezi sa serokonverzijom virusa hemoragičnog enteritisa ćuraka. Ptice su naizgled bile zdrave.

 

Patomorofološki nalaz

Ptice koje uginu od hemoragičnog enteritisa ćuraka često su blede usled gubitka krvi. Na iznenadno uginuće ukazuje nalaz hrane u voljci i dobra kondicija leša. Tanka creva obično su otečena, uvećana, uočava se kongestija sluznice i lumen ispunjen krvlju i hranom. U nekim slučajevima može biti prisutna žuta fibrinonekrotična membrana. Lezije više prominiraju u proksimalnom delu tankih creva. Ako se bolesne jedinke žrtvuju, nalazi se uvećana slezina, krta i mramorisana ili prošarana. U slučaju obdukcije uginulih ptica, slezine su manje a prošaran izgled je manje uočljiv.

Zapažaju se teška kongestija crevne mukoze, degeneracija i sloughing viloznog epitela i krvarenja vrhova resica. Zapaža se da su krvni sudovi u lamina propria intaktni a eritrociti izlaze iz krvnih sudova dijapedezom. U lamina propria povećan je broj limforetikularnih ćelija sa intranuklearnim inkluzijama, kao i mast ćelije, plazma ćelije i heterofili.

 

Dijagnoza

Za izolaciju virusa najbolje je uzorkovati slezinu, ali i u fecesu se nalaze velike količine virusa. Materijal se inokuliše na kulturu ćelija i to ćureće limfoblastoidne B-ćelije (MSTC-RP19). Ako nije dostupna ćelijska kultura, materijal se oralno ili i/v inokuliše 5-10 nedelja starim ćurkama koje nemaju antitela. Ptice obično uginu otprilike 3 dana nakon inokulacije (i/v injekcije) i 5-6 dana nakon oralne infekcije. Ptice koje su inficirane ali i dalje žive, sa 6 dana obično imaju uvećanu slezinu.

Tradicionalno, dijagnoza se postavlja dvostrukom imunodifuzijom kada reaguje slezina koja je i antigen. Osetljiviji testovi, kao što su imunofluorescencija, ELISA, restriktivna endonukleaza i PCR, sve više se koriste.

Antitela  se najranije mogu utvrditi 3-4 dana nakon infekcije pomoću Elisa. Ova antitela su dugotrajna; u jednom jato, 83% ptica bilo je pozitivno 40 meseci nakon inicijalnog testiranja. Zbog male osetljivosti, dvostruka imunodifuzija daje pozitivne rezultate samo nakon 2 nedelje.

 

Diferencijalna dijagnoza

Uvećanje slezine kod ćuraka može biti zbog virusa THE, ali i zbog retikuloendotelioze ili limfoproliferativne bolesti. Prisustvo krvi u crevima jaka je indikacija da se radi o THE, a demonstracija (dokazivanje) antigen u slezini predstavlja dokaz.

 

Profilaksa

U mnogim oblastima koriste se vakcine. Ateniurana vakcina dobijena na kulturi tkivaširoko se koristi, ali prema nekom izveštajima ove vakcine deluju imunosupresivno. Vakcine dobijene iz slezine ptica sa hemoragičnim enteritisom ćuraka ili bolesti mramorisane slezine se korišćene, ali obe ove vakcine su imunosupresivne. Nedavno je predstavljena rekombinantna pox vakcina koja pruža dobru zaštitu u laboratorijskim uslovima, i nije dovela do imunosupresije.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE


Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box