Ostepetroza je sporadična osteopatija živine koja se karakteriše hipertofijom cevastih kostiju, a često i oštećenjem hematopoeznog tkiva. Ostepetroza se često sreće pod nazivom mermerna bolest, bolest debelih nogu,   sporadični difuzni osteoperiostitis, osteopetrotična limfomatoza, Osteomyelosclerosis, Osteodysplasia leucosarcomatosa gallinarum, Akropachia ossea, Osteoporiotitis ossificans, Osteodystrophia fibrosa cystica, Ostitis deformans hyperplastische oder hypertrophische, Paget disease, Marbile bone disease.

 

Etiologija

Osteopetroza se može preneti sa obolele na zdravu živinu pomoću pune krvi i ćelija kostne srži. Istraživanja su potvrdila virusnu etiologiju ove bolesti, kao i njenu povezanost sa ostalim bolestima leukoza-sarkomne grupe .

Veliki broj, do sad izolovanih virusa leukoza može da izazove osteopetrozu. Pojava nenormalnog rasta kostiju obično nastaje posle latentnog perioda od 2 do 6 meseci. Bolest se javlja u samo malom broju inficiranih pilića. Promene na kostima su učestalo praćene drugim poremećajima, kao što su limfoidna i nefroblastom. Osim u pilića osteopetroza se može eksperimentalno izazvati i u biserki. Opisan je veliki broj izolovanih sojeva virusa koji eksperimentalno izazivaju osteopetrozu u visokom procentu. Tako su Burmester i sar. (1959) prvi izilovali virus, koji se označava soj L29. ovaj virus izaziva osteopetrozu u više od 80% pilića inficiranih prvog dana uzrasta, međutim , nađen je i veliki broj pilića koji su oboleli od eritroleukoze i limfoidne leukoze. Virus označen ARC-B, izaziva osteopetrozu u 100% slučajeva. Ovaj virus izaziva promene na kostima u periodu od 2 nedelje posle infekcije. Opisana su još dva  virusa, koji su  povezani sa virusom limfoidne leukoze, a izazivaju osteopetrozu.

 

Epizootiologija

Bolest je raširena na svim kontinentima a kod nas je opisao Rusov (1983). Osteopetroza se pojavljuje prvenstveno kod brojlera sporadično, a ređe u vidu epizootije. Osteopetroza se na piliće prenosi kongenitalno preko jaja, a bolest se u fazi viremije širi i  horizontalno.

 

Klinička slika

Osteopetroza se manifestuje promenom opšteg stanja i vidljivim deformacijama kostiju nogu (tibija, metatarzus) i krila (humerus i ulna). Obično cevaste kosti su simetrično zadebljale i neravnih površina. Promenjena mesta su temperirana. Muskulatura je atrofična i živina se teško kreće pri čemu karakteristično podiže nogu visoko. U kasnijoj fazi bolesti nastaje apatija i lakša kaheksija.

Kod inficiranih pilića masa burze Fabrici, timusai slezine je smanjena oko 10 puta u odnosu na masu organa kod ne inficiranih pilića. Ovo smanjenje limfocitnih organa je vid ispoljavanja imunosupresije virusa osteopetroze.

Kod obolele živine od osteopetroze često se istovremeno izoluju i virusi leukoze i Marekove bolesti.

 

Patomorfološke promene

Post mortem makro promene nastaju na cevastim kostimau vidu hipertofije bazofilnih osteoblasta periosta i Haverzovih kanala. Osteoblasti organizuju fibrozno koštano tkivo koje se razlikuje od normalnog kompaktnog tkiva. Nastalo fibrozno koštano tkivo dovodi do zadebljanja cevastih kostiju, a daljem procesu do suženja i potpune obliteracije medulske šupljine.

U početnom stadijumu oboljenja zahvaćene su dugačke cevaste kosti nogu i krila, a u daljem toku i druge kosti. Makroskopske promene su na dijafizi, dok su epifize retko promenjene. Zadebljanje kostiju može da bude i šest puta veće u odnosu na normalne kosti.

Osteopetrične promene su proliferacijske ili hipertrofijskeprirode i mogu biti neoplastične. Promene limfocitnih organa i kosne srži su degenerativne ili anaplastične.

 

Dijagnoza

Dijagnoza se utvrđuje dokazivanjem progresivnog periostalnog i endoostalnog okoštavanja, naročito cevastih kostiju, i pri tome izraženih neravnih površina kostiju. Promene na kostima su patognomonične za ovu bolest.

 

Diferencijalna dijagnoza

Promene na kostima kod osteopetroze su karakteristične i ne postoje teškoće u postavljanju dijagnoze.. naročito u ranoj fazi bolesti, poprečno ili uzdužno otvaranje dugih kostiju olakšava utvrđivanje sitnih egzostoza i endostoza.

Osteopetroza u živine se znatno razlikuje od osteopetroze u sisara. Etiologija ove bolesti u živine je virusna, a u sisara familijarna. U živine bolest izaziva proliferaciju osteoblasta, a u sisara smanjenje resorpcije kostiju osteoklastima.

Što se tiče ostalih osteopatija u živine, rahitis i osteoporaza se mogu razlikovati od osteopetroze na osnovu kliničkih znakova i epifizijskog formiranja osteodne ili porozne kosti. Kod peroze se nalaze savijene i spoljašne kosti ali je struktura kostiju normalna.

 

Profilaksa i terapija

Terapija osteopetroze ne postoji. Za borbu protiv ove osteopatije,koja se veoma retko pojavljuje, preporučuje se izdvajanje iz jata obolelih jedinki i sprovođenje dezinfekcije i drugih zoohigijenskih mera. Posebna pažnja se mora posvetiti ishrani i držanju pilića. Selekciju živine na genetsku otpornost prema retrovirusima, uzročnicima ne samo osteopetrozne već i drugih malignih neoplazmi iz leukoza-sarkomne grupe, treba smatrati perspektivnom merom zaštite.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box