Trihomonoza je protozoarno oboljenje živine prouzrokovano protozoama iz roda Trihomonas.

 

Etiologija

 Bolest je prouzrokovano protozooama iz roda Trihomonas. Oboljenje kod kokošaka, ćuraka i golubova izaziva T. galinae, a kod gusaka T. anseri.

 

Epizootiologija 

Oboljenje je rasprostranjeno u našoj zemlji, naročito kod golubova, kod kojih se i u većini slučajeva ustanovi infekcija.

Najčešće obole mladi golubovi uzrasta do 4 nedelje, ćurići uzrasta 6 do 30 nedelja i guščići 3-4 nedelja uzrasta. Teži slučajevi oboljenja završavaju letalno, počev od 8. dana posle infekcije. Mortalitet može da iznosi i do 50%, a kod guščića je zabeležen i 85%.Širenje infekcije nastaje direktnim kontaktom kod golubova, ili preko kontaminirane hrane i vode. U lakšim slučajevima oboljenja simptomi nisu izraženi ili su nespecifični.Pojave se 7 do 10 dana posle infekcije, kao opšta slabost i mršavljenje.

 

 

Klinička slika 

Prvi simptomi su nakupljanje zelenkaste tečnosti u ustima, koja se cedi iz kljuna. Smanjeno je uzimanje hrane, prisutna je somnolencija, nakostrešenost perja i opuštenost krila.Promene su prvenstveno lokalizovane u ustima, faringsu, jednjaku, voljci i žlezdanom želucu. Otežano je uzimanje hrane i vode, koje kasnijem toku bolesti potpuno prestaje. Sadržaj ne pasira voljku, raspada se u njoj, pa mlade jedinke brzo mršave i uginjavaju od gladi.Zbog promena u sluznici usta, kljun je poluotvoren, a kod lokalizacije promena u jednjaku mogu već spolja da se uoče deformacije vrata, naročito u gornjoj trećini, u vidu zadebljanja jajastog ili kuglastog oblika, tvrde konzistencije. Nekada voljka može da bude uvećana zbog nakupljanja gasova. Disanje je otežano i ubrzano, a telesna temperatura nešto povišena.Kod ćurića je koža glave tamne boje. Oko bolesnih ćurića širi se neprijatan zadah.

Nekada se kod golupčića nađu promene na pupku, koji je otečen. Veličine je zrna graška do golubijeg jajeta i ispunjen suvom mrvičastom masom. Ako su promene lokalizovane samo na pupku, opšte zdravstveno stanje, uglavnom, nije poremećeno.

Prvi znaci bolesti kod guščića se jave nekoliko dana posle infekcije, sastoje se od pojačane žeđi i prestanka uzimanja hrane. Proliv je stalna pojava, kao i opšta slabost. Uginjavanja nastaju, ili već posle 24 sata od pojave simptoma, ili u narednih nekoliko dana.

 

Patomorfološki nalaz 

Posle infekcije prve patološke promene nastaju u usnoj duplji, na mekom nepcu, a zatim se šire kaudalno, zahvatajući sluznicu jednjaka, voljke i žlezdanog želuca. U početku su to sitna nekrotična ognjišta u mukozi, žućkaste do žućkasto-sive boje. Protokom vremena, ona se uvećavaju i postignu veličinu od nekoliko milimetara. Čvrsto su vezana za mukozu, ponekad konfluišu i prekrivaju u potpunosti površinu sluznice voljke i jednjaka. Prominiraju u lumen, pokriveni su debelim, suvim, mrvičastim, sitnozrnastim naslagama, žuto-sive do žuto-smeđe boje. U središtu imaju više koncentričnih krugova, veličine su zrna sočiva do lešnika, i okruženi edematozno hemoragičnim prstenom. U voljci se često nalaze ulceracije. U jetri, posebno kod golubova, ređe u plućima, bubrezima i po serozama, takođe mogu da se nađu sitni žućka-sti čvorići. Može da se razvije sero-fibrinozni peritonitis, sa slepljenjem organa. Vazdušne kese mogu da budu zahvaćene zapaljenskim procesom, ispunjene želatinoznim ili serofibrinoznim eksudatom. Ponekad se razvije kataralni enteritis sa obimnom produkcijom sluzi i deskvamacijom epitela. Kod trihomonoze gusaka patološke promene su lokalizovane u cekumima, koji su povećani. i zadebljalih zidova. Sluznica je tamno-crvene boje i ulcerisana, a sadržaj kašaste konzistencije, sa primesama fibrina.

 

Izolacija i identifikacija uzročnika 

Trihomonasi su flagelate kruškolikog, ponekad okruglastog oblika. Poseduju četiri slobodne prednje flagele i petu, koja ide nazad, duž ondulentne membrane i prelazi na zadnji kraj parazita.

Uzorke treba uzeti sa rubova promena od živih jedinki, pomoću brisa ili eze, odnosno vrlo svežih leševa. Materijal se pomeša sa manjom količinom zagrejanog (30°C) fiziološkog rasgvora, kada se uočava živahno kretanje parazita. Preporučuje se pregled u Futovoj peći.U cilju postavljanja dijagnoze, bris iz ždrela može da se zasejava na hranljive podloge. Nalaz trihomonasa u sluzi usne duplje i izmetu, bez istovremenog nalaza izraženih patoloških promsna, ne daje dovoljno osnova za postavljanje dijagnoze.

  

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box