(Dermanyssosis)


Dermanisoza domaće živine prouzrokuje pipa, crvena grinja ili tekut.  Dermanyssus gallinae koja  živinu napadaja najčešće noću i siše krv.

 

Etiologija

Dermanyssus gallinae je zglavkar iz roda Dermanisuza koji parazitira kod svih vrsta domaće živine, posebno kokošaka. Redovno se nalaze u zapatima živine koja se gaji u ekstenzivnim uslovima. Međutim, danas su sve češće invazije živine gajenje u intenzivnim sistemima, pa i u kaveznom.

Tokom dana obično borave u pukotinama zidova živinarnika, a naročito se rado zavlače u pukotine drvenih predmeta u živinarniku, kao što su rešetkasti pod i gnezda. Tokom noći napadaju živinu i sišu krv i tako uznemiravaju živinu, zbog čega ova slabi i postaje sklonija oboljevanju od drugih bolesgi. Dermanisuzi su vektori borelioze i kolere, čime se njihov značaj povećava.

Ženke nisu posebno plodne, polože svega 3-7 jaja u oko 8 navrata. Međutim, razvojni ciklus traje kratko, svega 7-9 dana, pa se za kratko vreme dermanisuzi namnože u velikom broju. Larve se izležu iz jajeta za 2 do 5 dana pri temperaturi od 18 do 35 °C, a na temperaturi manjoj od 18°C leženje se odlaže. Bez prethodnog hranjenja larve se za jedan dan presvuku. Posle toga sišu krv i za dva dana pretvore u nimfu prvog stadijuma, ponovo sišu krv i postaju nimfe II stadijuma.Posle 10-12 sati pretvore se u adulte. Ceo razvojni ciklus traje 7-9 dana.

Bez domaćina i bez hrane, dermanisuzi prežive i do 11 meseci. Infestacija živine nastupa, najčešće, naseljavanjem objekata koji su infestirani u predhodnom turnusu.

 

Epizootiologija. Parazitoza je veoma raširena u ekstenzivnom živinarstvu a sada je prisutna i u kaveznom držanju živine.Takođe, zaraza može da se unese u jato infestiranim jedinkama, ali i unošenjem opreme, posebno kartonskih kutija i podložaka za jaja, koja prethodno nije propisno očišćena. Značajnu ulogu u širenju parazita imaju divlje ptice i glodari kao mehanički vektori..

Plovuše, koje žive u vlažnim uslovima i često se kupaju, ređe su ili redovno slabije infestirane.Dermanisuzi brzo razvijaju rezistenciju na akaricide, što značajno otežava i poskupljuje terapiju i suzbijanje ovih parazita.

 

Klinička slika

Simptomi infestacije ne moraju da se zapaze kroz duži vremenski period, ukoliko se živina dobro neguje i hrani. Inače jaka infestacija živine dermanisuzima otkrije se već prvog dana, odnosno pri prvom hvatanju i pregledu živine. Takođe, invadirani živinarnici i oprema mogu da se otkriju već pri prvom kontaktu, odnosno pregledu. Dermanyssus gallinae se hrani krvlju i pri jakim infestacijama može da izazove anemiju. Broj eritrocita kod kokoške može da padne na samo 1,2 miliona a normalna vrednost je oko 3,1 milion. Usled anemije često dolazi do pada nosivosti 10 do 30%. Usled hronične anemije, dolazi do pada opšte otpornosti, pojave oportunih ifekcija koje izazivaju i povećan mortalitet.

Kod uginule živine može da se ustanovi jako izražena anemija sa svim posledicama na unutrašnjim organima.

 

Dijagnoza bolesti  se postavlja nalazom odraslih parazita u objektu ili na živini.

 

Terapija kod živine je simtomatska.

 

Profilaksa okolnog prostora i objekata se sprovodi raznim insekticidima i visoko rigoroznim merama zoohigijene.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE

 

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box