Deficit vitamina A


Značaj vitamina A u ishrani živine je višestruka. Vitamin A utiče pozitivno na rast, nosivost, oplođenost jaja, a neophodan je i za dobro zdravlje živine. Hipovitaminoza A kod odrasle živine se ne javlja često. Simptomi su opšteg karaktera, pad nosivosti, smanjeno leženje sa povećanim procentom uginulih embriona a kod petlova smanjena plodnost. Pilići koji se izlegu iz ovakvih jaja uginjavaju prvih dana života.

Prvi simptomi deficita vitamina A kod pilića koji su se izlegli iz jaja, od kokošaka koje su u ishrani bile deficitarne vitaminom A, mogu da se jave krajem prve pa do pred kraj treće nedelje. Ako su pilići izleženi iz jaja od roditeljskog jata kokošaka koje su bile obezbeđene sa dovoljnim količinama vitamina A, kod njih će se razviti prvi simptomi deficita tek u šestoj nedelji i nisu jasno izraženi.  Prvi simptomi nedostatka vitamina A su smanjen apetit, zaostajanje u porastu i pad telesne težine i bolestan izgled pilića, somnolentnost,anoreksija, nakostrešenost perja, razni poremećaji razvoja kostiju, bujanje koštanog tkiva, podrhtavanje nogu, nekoordinisano kretanje, slabost mišića nogu i krila, paraliza i pareza, promene na očima u vidu vodenastog iscedka, iscedak iz nosa, zatvoreni očni kapci, kokošije slepilo, hemeralopija, slabije lučenje suza i sušenje konjuktiva, keratinizacija rožnatog epitela i deskvamacija orožalih ćelija,ulceracije rožnjače, degeneracija kože, promene epitela sluzokoža organa za disanje , promene sluzokože creva i mokraćnih organa.

Kod uginulih pilića najčešće vidljive patoanatomske promene su keratinizacija treće očne membrane nazvane trećim očnim kapkom, beo sirast eksudat ispod očnih kapaka,bledilo kljuna, kreste i očnih kapaka naročito kod tovnih pilića. Kseroftalmija je karakterističan simptom hipovitaminoze A samo kod starijih pilića, i ona se ne nalazi kod pilića koji su uginuli u prvim danima života jer ne stiže da se razvije. Čest nalaz su zapaljiva ognjišta u vidu beličastih čvorića na nepcu, ždrelu, jednjaku  a ponekad i u voljki. Pošto je vitamin A veoma važan zaštitnik pokrovnog epitela svih sluzokoža njegov deficit izaziva promene na svim sluzokožama organa za disanje, varenje, a urati mogu da se nađu u bubrezima, jetri, slezini srčanoj kesi i drigim organima. U ureterima i bubrežnim tubulima nagomilavanje urata je veoma uočljivo.

Deficit vitamina A kod ćuraka u slobodnom uzgoju je veoma redak za razliku od gajenja u intenzivnom načinu. Simptomi su veoma slični kao kod kokošaka i pilića, stim što imaju mnogo brži i burniji tok. Ćurke imaju veće zahteve i potrebe za vitaminom A pa se usled grešaka u ishrani i deficita pojava avitaminoze javlja češće nego kod kokošaka.

Plovuše, guske i patke se vrlo rano počinju prihranjivati zelenom masom i ispuštati na pašu pa pojava deficita vitamina A kod njih se veoma retko dešava.            Preventiva se sprovodi davanjem vitamina A kroz vodu za piće u prva tri dana života pilića a kod kokošaka nosilja svakih tri nedelje. Isti program je kod ćuraka, gusaka i pataka.

 

Deficit vitamina D

Vitamin D spada u grupu vitamina rastvorljivih u mastima i posebno je značajna njegova uloga u metabolizmu minerala kalcijuma i fosfora. Vitamin D je veoma značajan i za rast i zdravlje živine. Kod kokošaka nosilja vitamin D utiče na nosivost, kvalitet ljuske, na oplodnju i procenat leženja. Deficit vitamina D dovodi kod kokošaka nosilja do pada nosivosti, slabije oplodnje, lošeg leženja i neplodnosti. Česta je demineralizacija kostiju, smanjena koncentracija kalcijuma u plazmi, ređe i fosfora, povećana alkalna fosfataza, tanka i porozna ljuska jaja, karakterističan pingvinski stav nogu kod kokošaka nosilja, nošenje jaja bez ljuske, uginjavanje embriona 18 i 19 dana inkubiranja, deformacije kljuna i pojave skraćene donje vilice.

Usled deficita vitamina D u obroku mladih pilića dolazi do slabosti nogu, nesigurog hoda pri čemu pilići stalno leže. Dolazi do slabije kalcifikacije kostiju koje postaju makane i zadebljale, posebno cevastih kostiju, a na kraju rebara javljaju se zadebljanja. Dolazi do vidljivog  krivljenja grudne kosti i kostiju nogu. Jednostavno rečeno pojavljuju se simtomi deficita vitamina D koji su opisani kao obolenje nazvano rahitis. Prvi simptomi kod mladih pilića su usporen rast ili potpun prestanak rasta. Pilići izbegavaju kretanje i imaju ukočen hod. Imaju mekan kljun, mekane kandže, savitljive noge kao od gume, kičmu savijenu na dole smanjenu otpornost i uginjavaju. Simptomi avitaminoze D su veoma slični simptomima koji se javljaju usled deficita kalcijuma i fosfora u ishrani kokošaka. Simptomi deficita vitamina D kod ćuraka, gusaka i pataka su slični ili potpuno isti simptomima deficita kod kokošaka.

Preventiva se sprovodi davanjem vitamina D3 kroz vodu za piće u prva tri dana života pilića a kod kokošaka nosilja svakih tri nedelje. Isti program je kod ćuraka, gusaka i pataka.

 

Deficit vitamina E ili Tokoferola

Vitamin E ima važnu ulogu u organizmu, kao antioksidans štiti od slobodnih radikala, povećava oplodnju, nosivopst i leženje pilića.

Simptomi deficita vitamina E kod kokošaka su pad nosivosti, slabljenje vida, a kod petlova smanjena plodnost i sterilitet i nutritivnu encefalomalaciju.

Deficit vitamina E kod pilića manifestuje se sa dva sindroma, koji mogu da nastanu zajedno ili pojedinačno. Jedan oblik se klinički manifestuje kao eksudativna dijateza a drugi kao encefalomalacija pilića. U oba slučaja simptomi deficita javljaju se kod pilića starih 2 do 4 nedelje. Kod eksudativne dijateze osnovni simtom je pojava potkožnog edema i eksudata u perikardijalnoj kesi. Boja kože je plava zatim zelena, naročito ispod krila. Javljaju se krvavljenja u mišićima i masnom tkivu pri čemu su mišići prebojeni zeleno. Pilići uginjavaju kroz 2 do 4 dana. Kod encefalomalacije pilići leže, ne mogu da stoje niti da hodaju. Kad pokušaju da ustanu pilići se prevrnu i ležeći veslaju nogama. Poneki imaju zgrčene prste,  iznenada ispružene noge i zabačenu glavu. U ranom stadijumu pilići se podignu kao oporavljeni da bi opet simptomi počeli ispočetka. Uočljivi su simtomi nutritivne distrofije i miopatije, distrofija skeletnih mišića, distrofija srčanog mišića, simptomatična bela boja mišića na grudima a ponekad i mišića nogu. Prvi znaci bolesti javljaju se u 4 nedelji a zatim pojava brzog uginjavanja. Deficit vitamina E u obroku može nastati i kao posledica prisustva ferihlorida u hrani koji dovodi do razaranja vitamina E. Vitamin E je nestabilan ako je u hrani došlo do procesa užeglosti.

Preventiva se sprovodi davanjem vitamina E kroz vodu za piće u prva tri dana života pilića a kod kokošaka nosilja svakih tri nedelje. Isti program je kod ćuraka, gusaka i pataka.

 

Deficit vitamina K

Kao i vitamini A, D i E i vitamin K spada u grupu vitamina rastvorljivih u mastima. Vitamin K se još naziva i antihemoragični vitamin. Ovaj vitamin utiče na nivo protrombina u krvi. Posledica deficita vitamina K kod pilića dovodi do produženog vremena zgrušavanja krvi, što dovodi do spontanog iskrvarenja usled ozleda na nogama i krilima. U uslovima normalne ishrane najčešće ne dolazi do deficita vitamina K. Odrasla živina ne oboleva od ove avitaminoze.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box