GLOBALNI POKRET POD NAZIVOM “THE YELLOW DOG” PROJECT OD SADA ZVANIČNO I U SRBIJI……

Projekat je pokrenula Tara Palardy. 13- tog Septembra 2012god.Tara je po zanimanju dreser pasa,  koja živi i radi u Kanadi . Za samo šest meseci ova jednostavna ideja prerasla je u globalni fenomen, koji se ubrzo proširio van granica Kanade i Amerike, preko Evrope, pa sve do Azije i Australije.

 Zvanična internet stranica je www.theyellowdogproject.com na kojoj se nalaze originalni posteri na engleskom jeziku kao i svi prevedeni posteri na jezike zemalja koje su uzele aktivno učešće u promociji ovog projekta.

Ovaj projekat u našu zemlju donela je Dr vet.med. Dunja Kovač ispred „Fondacije za Razvoj Domaćinstva – FRD“ iz Novog Sada, koja je postala zvanični nosilac i distributer prevedenog i odobrenog propagandnog materijala za Srbiju, od strane Tare Palardy, i  tako nas stavila na mapu „žutih zemalja“ koje promovišu odgovorno vlasništvo i sveopštu brigu o psima kao kućnim ljubimcima.

Osnovni cilj ovog projekta je stvoriti univerzalni znak raspoznavanja pasa koji nisu baš uvek spremni za druženje i kontakt sa drugim psima, pa i  ljudima. Psi su društvene životinje koje ne vole samoću, i traže pažnju i kontakt, ali postoje slučajevi i različite situacije koje iziskuju drugačiji pristup i razmišljanje. Svaki pas, pre ili kasnije, zahteva malo više prostora , mira i tišine, i na nama je da mu to omogućimo.

Upravo zbog takvih izuzetaka, bitno je na vreme odreagovati, preduprediti potencijalni konflikt, i sprečiti da se bilo kakav incident dogodi, Opšte je poznato da jako malo ljudi ima naviku da pita – Da li smem da pomazim vašeg psa? – U većini slučajeva odogovor je “Da”, ali šta ako je taj odgovor “Ne”? Šta će se onda dogoditi? To je pitanje o  kom  trebamo da razmislimo.

Postoje mnogobrojni razlozi zašto neki psi jednostavno ne žele da ih diramo ili da im prilazimo, a to nikako ne znači da su oni agresivni, kako većina ljudi odmah pomisli, što je uglavnom pogrešno.

Razlozi za ovakvo emotivno stanje psa mogu da budu razni – neki su zdravstvene prirode, a neki su povezani sa dresurom psa kojoj je on trenutno podvrgnut i svako ometanje bi mu škodilo. Takođe, kuje koje su u teranju, stariji psi, psi u post operativnom oporavku, stidljivi i uplašeni psi, anksiozni,  nervozni ili povređeni psi, sve su to kategorije na koje posebno trebamo da obratimo pažnju. Isto tako, trebamo znati da se mali psi  često boje velikih, a štenci se boje odraslih pasa.

Žuta vrpca, traka, ili mašna na povodcu je ljubazan i kulturan način vlasnika da saopšti drugim ljudima i vlasnicima sa psima da njemu i njegovom psu treba prostora i da im se ne prilazi.

Na taj način, na vreme se može izbeći svaki nemili događaj bez nepotrebne polemike i gubljenja dragocenog vremena, jer u takvim situacijama svaki delić sekunde je dragocen.

Imati “žutog psa” nije negativan beleg, naprotiv,  to znači da ste odgovoran vlasnik, koji stvarno poznaje svog psa, zna šta mu smeta i šta mu ne prija, i na ovaj način želite da obavestite ljude u svojoj okolini da vaš pas nije raspoložen za druženje i da voli svoj mir.

Poštovati tuđe granice i prostor, ceniti njegovu želju za mirom i tišinom je osnova lepog ponašanja.

 Budite lepo vaspitani vlasnik lepo vaspitanog psa!

 “Žuti psi” trebaju pomoć, i vi im možete pomoći, kao i njihovim vlasnicima, tako što ćete umreženi sa ostalim organizacijama promovisati ovaj pokret u vašem gradu ili opštini, i aktivno učestvovati u podizanju svesti o odgovornom vlasništvu i važnosti “žutih vrpci”, jer one,  pored osnovne namene , promovišu i neophodnost  postavljanja pitanja  vlasniku kada želite da priđete njegovom psu – “Da li smem da pomazim vašeg psa?”

Zvaničan poster  u pdf formatu možete preuzeti ovde: Žuti pas – poster na srpskom jeziku

VAŽNO JE ZNATI : 

Često ćete se sretati sa pitanjima, u toku promocije ovog projekta – Šta tačno “žuti pas” predstavlja? Naravno, odgovor na ovo pitanje morate da znate, ali isto tako je važno da znate šta “žuti pas” ne predstavlja, tj. šta on nije :

- “Žuti pas” nije izgovor da se izbegne odgovarajuća obuka psa!

 Nošenje “žute vrpce” je znak da je pas u toku radne obuke ili obuke za socijalizaciju kako bi prevazišao problem straha od nepoznatih ljudi ili drugih pasa.  Isto tako, “žuta vrpca” može da bude samo kratka privremena mera za psa koji se oporavlja od hirurške intervencije ili dugoročna mera za psa koji je uzet iz prihvatilišta i ispoljava mnogobrojne fobije i strahove, ali bez primesa bilo kakve agresije. Bez obzira na razlog – on nije izgovor! Ako imate veoma agresivnog psa, morate potražiti odgovarajuću obuku i terapiju ponašanja kod stručnjaka, bez odlaganja. ”Žuta vrpca” NE MOŽE da se primenjuje na dokazano agresivne pse, koji već imaju istoriju ujeda i  za koje nije potražena adekvatna pomoć! “Žuta vrpca” na ovakve pse MOŽE da se stavi SAMO AKO SA OVIM PSIMA RADE STRUČNA LICA U OKVIRU TERAPIJE PONAŠANJA, gde onda “žuta vrpca” znači da je taj pas u toku dresure ili obuke i da mu se iz tog razloga ne sme prilaziti .

Ovaj projekat promoviše svest o psima kojima je potreban prostor, ali to nije izgovor za nedostatak treninga i osnova vaspitanja.

- “Žuti pas” nije prihvatanje krivice ili priznanje!

Neki ljudi znaju da nemaju baš druželjubivog psa, ali ih je sramota da to priznaju. Mnogi ne žele da kažu ljudima u svojoj okolini – “nemojte da prilazite mom psu”. To je jednostavno pogrešno razmišljanje, jer svaki pas je ličnost za sebe, i postoje mnogi razlozi različite prirode zašto psi ispoljavaju ovakvo ponašanje. Vi niste jedina osoba sa “žutim psom” . Iznenadićete se koliko vlasnika “krije” probleme svojih ljubimaca umesto da radi sa njima. Budite uvek ponosni na svog krznenog člana porodice i na rad i trud koji ulažete u njega.

- “Žuti pas” nije odricanje od odgovornosti!

To što vaš pas nosi “žutu vrpcu” to znači da ste spoznali da on zahteva malo više mira i prostora, ali to ne znači da niko u šetnji sa vašim psom sme da vam priđe, ili da ne smete da ga vodite u park za pse i na mesta gde se okuplja više pasa i vlasnika.  “Žuta vrpca” označava da imate psa u toku obuke ili treninga gde on uči da prevaziđe svoje poteškoće po pitanju druženja sa drugim psima ili ljudima, i da vi preuzimate odgovornost za postupke svog ljubimca. Međutim , s obzirom da uspešnost ovog projekta zavisi od stepena informisanosti javnosti o značenju “žute vrpce” na povodcu, vi nikada ne smete da se opustite u toku šetnje sa svojim psom i da pomislite da ljudi oko vas automatski znaju šta ta oznaka znači. Vi morate uvek biti na oprezu , da na vreme odreagujete i obavestite neupućene o ćemu se radi. 

Poster o ovim pravilima u pdf formatu možete preuzeti ovde: Žuti pas – šta on ne predstavlja

Labrador po imenu Himalaja sprijateljio se sa malim Hernanom koji ima Daunov sindrom. Iako je dečak nekoliko puta pokušao da odgurne psa, Himalaja nije odustajao i na kraju je uspeo da mu se približi.

Hernan je izuzetno stidljiv i ne dozvoljava da ga bilo ko dodirne, prema rečima njegove majke Ane.

Mali Hernan je na sve načine pokušavao da ga se otarasi

Ipak, Himalaja je u tome uspeo nekoliko puta, iako je dečak pokušavao da skloni njegove šape sa sebe.

Na kraju je ipak uspeo da mu se približi

U jednom trenutku je čak izgledalo kao da Hernan pokušava da zagrli psa.

VIDEO > Himalaja pokušava da se sprijatelji sa Hernanom:

Jedanaest umiljatih napuštenih kućnih ljubimaca pronašlo je dom, a stotine građana dobilo je traženi veterinarski savet na Sajmu udomljavanja pasa i mačaka na platou kod Hrama Svetog Save i tokom jesenje kampanje „Najbolji prijatelj“.

Sajam je predstavljao i završnicu ovogodišnjeg jesenjeg dela Kampanje odgovornog vlasništa i uvajanja pasa „Najbolji prijatelj“. Pored predstavnika Sektora zoohigijene Grada i VU „Veterina Beograd“, na Sajmu su učestvovala i udruženja „Alfa“, „Feniks“, „Nada za životinje Riska“, „Beta“ i „Humano društvo iz Obrenovca“ kao i prijatelji kampanje kompanije Purina Nestle, Rojal Vet, Triksi i Veterinarski zavod Subotica koji su svim udomiteljima darivali hranu i opremu za kućne ljubimce.

Branko Jelčić, čelni čovek Sektora zoohigijene Grada ističe da je u protekle tri godine kampanja „Najbolji prijatelj“ dala izuzetne rezultate jer je broj pasa iz prihvatilišta koje su građani usvojili utrostručen, broj napuštenih pasa i incidenata smanjen što ukazuje na i podizanje svesti o odgovornom vlasništvu.

„Ovim Sajmom udomljavanja koji smo organizovali u saradnji sa udruženjima za zaštitu životinja, želeli smo da dodatno ojačamo saradnju sa ljudima koji kroz organizacije civilnog društva daju doprinos humanom rešenju pitanja napuštenih malih životinja, ali i izgradnji boljeg društva“. - kaže Jelčić i zahvaljuje svim Beograđanima koji učešćem u ovakvim akcijama šire ljubav prema životinjama i svest o značaju odgovornog vlasništva.

Godinama brinem se o psima i verujte da je pola sata dovoljno da provedete sa njima i da se više nikada ne odvojite od njih. Za uzvrat sam dobila neizmernu ljubav, zato pozivam sve koji su u mogućnosti da se priključe ovakvim akcijama. Takođe drago mi je da zajedno sa Gradom radimo na udomljavanju napuštenih kuca i maca“ rekla je predstavnica udruženja „Nada za životinje Riska“ na današnjoj akciji.

Svi oni koji žele da udome psa, a nisu to učinili na Sajmu udomljavanja uvek mogu da se jave dežurnoj službi VU „Veterina Beograd“ ili svog ljubimca potraže na sajtu www.veterinabeograd.rs

Izvor: Veterina Beograd

Zakon je donet nedavno kao odgovor na gnev dela javnosti posle smrtonosnog napada čopora pasa lutalica na četvorogodišnjeg dečaka u Bukureštu u avgustu
prihvatilišta, izgradnja, psi, lutalice, problem, Beograd

Ničije kuce biće uspavane: Rumunski zakon

BUKUREŠT - Rumunski predsednik Trajan Basesku potpisao je zakon o uspavljivanju pasa lutalica, koji je prethodno odobrio Ustavni sud, saopštila je pres služba rumunskog predsednika.

Ustavni sud ranije danas potvrdio je ustavnost zakona o psima bez vlasnika, što će uprkos protestima ljubitelja životinja, omogućiti vlastima da uspavaju "lutalice" ukoliko posle 14 dana ne bude utvrđeno u čijem su vlasništvu.

Zakon je donet nedavno kao odgovor na gnev dela javnosti posle smrtonosnog napada čopora pasa lutalica na četvorogodišnjeg dečaka u Bukureštu u avgustu, podsetila je agencija Frans pres.

Iako je 30 poslanika uložilo žalbu na novi zakon, smatrajući da je mnogo "manje traumatično" sterilisati pse bez vlasnika, nego ih ubijati, Ustavni sud je odlučio da je zakon u skladu sa najvišim državnim zakonskim aktom.

Vlasti procenjuju da u rumunskoj prestonici živi između 40 i 60 hiljada napuštenih pasa.

Itar-Tas s navodi da je nakon pristupanja Rumunije EU 2007 bilo zabranjeno ubijanje pasa lutalica i dozvoljena samo njihova sterilizacija, ali to u praksi nije funkcionisalo, a milion evra koliko je pre nekoliko godina uputila francuska glumica i zaštitnica životinja Brižit Bardo nestalo je, kao i mobilna klinika kupljena za deo sredstava.

Bardo je početkom septembra uputila pismo predsedniku Rumunije u kom je izrazila "duboko saučešće porodici dečaka koji je preminuo zbog ujeda", ali i "potresenost zbog vesti o osveti, koja će stići sve pse u Rumuniji".

Autor: Agencija TANJUG