Na osnovu izvršenih dijagnostičkih ispitivanja uginule teladi na Suvoj planini, kod sumnje na antraks, utvrđeno je da se ne radi o ovoj bolesti - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Žitelji sela oko Suve planine bili su panici kada je u ponedeljak na obroncima pronađena uginula telad. Iako su veterinari sumnjali da je u pitanju antraks, u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine kažu da se ne radi o ovoj bolesti.

Na osnovu izvršenih dijagnostičkih ispitivanja uginule teladi na Suvoj planini, kod sumnje na antraks, utvrđeno je da se ne radi o ovoj bolesti – kažu za Telegraf u ovom ministarstvu.

Ispitivanja je izvršio Veterinarski specijalistički institut “Niš“, a preostale životinje su pod nadzorom nadležne veterinarske službe.

Podsetimo, četrdesetogodišnji Predrag Pešić iz sela Mokra kaže da se nikada ranije nije dogodilo da odjednom ugine toliko životinja.

Prema njegovim rečima i rečima ljudi iz obližnjeg Kosmovca i Bele Palanke, pronašli su uginulu stoku bez ikakvih tragova borbe ili ujeda. Žitelji sela Mokra strahovali su da je broj uginulih životinja veći od 10 i da će ih biti sve više.

Bakterija antraksa širi se nakon poplava ili tokom dugih perioda suše kada se bunari zaprljaju.

Od antraksa oboljevaju neke vrste divljih i domaćih životinja kao što su goveda, ovce i koze. Može da se javi kod ljudi koji dolaze u kontakt sa zaraženim životinjama ili sa zaraženim proizvodima od životinja. Prenošenje antraksa sa jedne osobe na drugu je veoma retko.

Kada se pojede zaraženo meso, početni simptomi su muka, gubitak apetita, povraćanje propraćeno bolovima u stomaku, povraćanje krvi i jak proliv.

Za antraks postoji efikasna vakcina, a neki oblici ovog oboljenja dobro reaguju na antibiotsku terapiju.

(Telegraf.rs)

Žitelji okolnih sela kažu da se nikada ranije nije dogodilo da odjednom ugine toliko životinja. Oni su pronašli mrtvu stoku bez ikakvih tragova borbe ili ujeda.

Meštani sela kod Bele Palanke su u panici, jer su pronašli uginulu telad na obroncima Suve planine. Još nema rezultata analiza, a veterinari sumnjaju na antraks, prenosi Telegraf.

Promena pravila o aflatoksinu u mleku od 0,25 država objašnjava zaštitom proizvođača. Dostizanje evropskog pravila, prema oceni stručne javnosti, mora da bude u skladu sa analizom stanja pre svega u proizvodnji kukuruza i mleka. U Vojvodini tvrde da već sada mogu da doskoče evropskom standardu od 0,05.

Posle samo 15 dana važenja pravilnika o dozvoljenom nivou aflatoksina u mleku od 0,05, država je procenila da je ta granica za sada ipak nedostižna.Granica aflatoksina u mleku promenila se četiri puta za dve godine. Evropski standard od 0,05 mikrograma po kilogramu važio je tek 15 dana jula, kada je resorno Ministarstvo odlučilo da ipak izađe u susret proizvođačima i tu granicu poveća na 0,25. Očekuju da ćemo do kraja godine dostići evropski nivo aflatoksina i poručuju da je mleko, koje je sada na tržištu, zdravo.

Većina proizvođača se zbog te odluke raduje - daje im, kažu, više vremena da se pripreme za evropski standard.

Ljubiša Jovanović, predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije, kaže da ako bi sada primenili granicu od 0,05 - 30 do 40 odsto farmera bi moralo da obustavi proizvodnju.

"Vi morate da uzmete u obzir da su to porodične farme i da su desetine hiljada ljudi okrenuti ka tom poslu i to bi automatski značilo da suspendovanjem te proizvodnje njih ostavljate bez prihoda", objasnio je Jovanović.

U Pokrajini odluku resornog ministarstva smatraju nerazumnom, tvrde da Vojvođani već sada mogu da doskoče evropskom standardu od 0,05.

"Mi smo odmah izvršili konsultaciju sa proizvođačima mleka i sa asocijacijom proizvođača mleka u Vojvodini, gde smo dobili potvrdu da postoje mala odstupanja, ali da su mlekare u velikoj meri to uspele da ispune", kaže Branislav Bugarski, vojvođanski sekretar za poljoprivredu.

Povećana granica aflatoksina u mleku je kompromisno rešenje, objašnjavaju u Ministarstvu. Ističu napredak u odnosu na prošlu godinu - tada je oko 86 odsto mleka imalo više od evropske granice od 0,05. Danas je stanje primetno bolje.

Sanja Čelebićanin iz Ministarstva poljoprivrede kaže da ima još 23 posto mleka koje prelazi granicu od 0,05.

"Ono što je naša obevaza da obavimo je nadzor u gazdinstvima kako se to inače po metodologiji i propisima EU radi, a i mi smo preneli u naše propise, to je da mleko kontrolišete na nivou gazdinstva, da tamo utvrdite mleko koje ne ispunjava pripisane uslove da ga na neškodljiv način poništite, sprečite da uđe u lanac hrane", rekla je Sanja Čelebićanin.

Dostizanje evropskog pravila o aflatoksinu, prema oceni stručne javnosti, mora da bude u skladu sa analizom stanja pre svega u proizvodnji kukuruza i mleka.

"Mora se obaviti detaljan proces obaveštavanja naših proizvođača. Investiciono i finansijski ih podržati da se oni prilagode normama koje EU nama preporučuje ili zahteva i da se tek prilagođavaju tim propisima", kaže Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

Srbija je 2012. godine deset puta povećala dozvoljenu količinu aflatoksina u mleku, jer je utvrđeno da je zbog suše porastao nivo otrova u kukuruzu kojim se hrane i krave.

Autor RTS

Kju groznica, koja napada životinje i sa njih se prenosi na ljude, proširila se ove godine sa jedne opštine na četiri, iako je Srbija dobila novac iz Evropske unije za suzbijanje te bolesti, ali i ostalih zoonoza, saznaje „Alo! „. Širenje bolesti među životinjama za posledicu je imalo i drastično širenje ove potencijalno smrtonosne bolesti i među ljudima jer je ove godine od nje obolelo čak 98 ljudi, dok je 2011. godine bilo registrovano samo osam obolelih.

Kao jedan od glavnih razloga širenja ove bolesti za veterinarske inspektore je to što naša zemlja nema pravilnik o postupanju kada je u pitanju kju groznica. Izvor našeg lista iz krugova bliskih Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ističe da je posebno alarmantna činjenica to što se zvanično ne saopštava tačan broj obolelih goveda i ovaca, te da veterinarski inspektori na terenu, gde se bolest pojavila, ćute o svemu.

Niko ne sme ništa da kaže jer je u pitanju bolest za koju su izdvojena značajna sredstva za iskorenjivanje, i to ne samo iz EU fondova, već i iz republičkog budžeta, jer je kju groznica uvršćena u program mera zdravstvene zaštite životinja.