Forum - veterina.info

Kod 28 uzoraka mleka otrov na granici dozvoljenog

Vanredna kontrola mleka na domaćem tržištu pokazala je da je od 300 obrađenih uzoraka, 272 bilo potpuno bezbedno, dok je kod 28 uzoraka vrednost aflatoksina bila na granici dozvoljenih vrednosti.

Iz Ministarstva poljoprivrede su naveli da se uzorci sa graničnim vrednostima aflatoksina dodatno ispituju.

"Sumnjivost tih uzoraka se ne mora nužno odnositi na prisustvo aflatoksina M1 koji je kancerogen, pa se iz ovog razloga rade precizniji testovi (potvrdne metode) i detekcija ovog konkretnog mikotoksina", precizira se u saopštenju.

Istaknuto je da će ukoliko dalje analize dokažu prisustvo aflatoksina M1 u nekom od uzoraka u kojima je aflatoksin na granično dozvoljenim vrednostima, Ministarstvo poljoprivrede objaviti o kojem mleku i kojim proizvođačima je reč i naložiti da se prema njima sprovedu mere u skladu sa zakonom.

Ispitivanje prisustva aflatoksina u mleku na tržištu Srbije počelo je prethodnog vikenda, nakon što je Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske krajem prethodne sedmice, zbog prisustva aflatoksina, naredilo povlačenje iz prodaje četiri vrste trajnog mleka koje proizvode zagrebački "Dukat" i varaždinska "Vindija".

Bosna i Hercegovina i Crna Gora su zabranile uvoz mleka "dukat" i "vindija".

Iz Ministarstva poljoprivrede su ranije naveli da mleko koje je u Hrvatskoj povučeno iz prodaje nije uvezeno u Srbiju, kao i da je nakon ispitivanja utvrđeno da je mleko "dukat" uvoženo u Srbiju iz Bosne i Hercegovine bezbedno.

Aflatoksini su toksični produkti plesni "Aspergillus flavus" kojih može biti u stočnoj hrani, sirovinama i poluproizvodima za proizvodnju ljudske hrane, kao i u žitaricama, kukuruzu, krompiru, voću, orašastom voću i hrani životinjskog porekla, posebno mleku, ako su životinje hranjene kontaminiranom stočnom hranom.

Ta plesan može zahvatiti sve procese - od uzgoja i žetve, preko skladištenja do prerade, njena pojava uslovljena je klimom, geografskim položajem, agrotehničkim merama i načinom prerade sirovina.

Stručnjaci navode da aflatoksini oštećuju jetru i druge organe i izazivaju rak jetre. Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) smatra da u slučaju aflatoksina nema apsolutne sigurnosti hrane, odnosno da maksimalno dopuštena količina mora bude jednaka nuli.

autor: RF izvor: Beta/Novi magazin

Šest zemalja zabranilo uvoz brazilske govedine

brazil-zastava BRAZILIJA - Šest zemalja je zabranilo uvoz govedine iz Brazila, nakon što je prošlog meseca potvrđena pojava slučaja atipičnog oblika oboljenja "ludih krava", izjavila je brazilska sekretarka za spoljnu trgovinu Tatiana Prazeres.

Kina,Japan, Južnoafrička Republika, Saudijska Arabija, Čile i Jordan su obavestile vlasti u Braziliji o toj zabrani, nakon što je Svetska organizacija za zaštitu zdravlja životinja potvrdila da je 2010. godine uginula jedna od krava obolela od atipičnog oblika oboljenja "ludih krava" (goveđa spongiformna encefalopatija).

Brazil, najveći svetski izvoznik govedine, planira da iznese slučaj pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), ako te zemlje ne ukinu zabrane, rekla je Prazeresova, navodeći da konzumiranje brazilske govedine ne predstavlja nikakvu opasnost po zdravlje.

Ona je saopštila da odluke o zabrani nemaju nikakvog zdravstvenog osnova, kao i da se planira iznošenje slučaja pred STO.
tanjug-ekos

Šest zemalja zabranilo uvoz brazilske govedine

Izvor: (Tanjug - Ekos)

Nemačke krave dale mleka više nego ikada

nemacka-krava BERLIN - Nemačke krave su ove godine dale u proseku 8.237 litara mleka, što za po 64 litra više nego u prethodnoj sezoni, saopštilo je nemačko udruženje DLQ.

"Prosečna mlečnost nemačkih krava nikada nije bila viša", rekao je predsednik DLQ Folkert Onken, a mediji navode da taj savez proverava kvalitet mleka oko 3,6 miliona nemačkih krava koje daju mleko, što je 85 odsto ukupnog mlečnog fonda.

Udruženje za zaštitu životinja nije, međutim, pohvalilo ovaj rekord, već je kritički reagovalo, uz ocenu da je povećanje mlečnosti krava zapravo rezultat mera primenjenih u uzgoju krava, koje mogu da vode upali vimena, problemima u metabolizmu ili problemima u plodnosti.
Tanjug

U novi pogon Niške mlekare u Svrljigu uloženo 600.000 evra

niska mlekara Niška mlekara otvorila je novi pogon za proizvodnju sireva u Svrljigu, kapaciteta 1.300 tona godišnje, u koji je uloženo 600.000 evra, rekao je predsednik Nadzornog odbora i suvlasnik te mlekare Damir Mančić.

U svrljiškom pogonu može dnevno da se preradi 30.000 litara mleka čime je Niška mlekara dostigla, sa pogonom u Nišu, kapacitet od 150.000 litara mleka dnevno, kazao je Mančić novinarima posle obilaska svrljiškog pogona povodom "Dana otvorenih vrata mlekare".

Niška mlekara dnevno prerađuje 80. 000 litara mleka u niškom i svrljiškom pogonu, što je svrstava na četvrto mesto u Srbiji, kazao je Mančić.

Niška mlekara ostvarila je ove godine dve milijarde poslovnog prihoda i 130 miliona dinara poslovne dobiti, a plan je da u 2013. mlekara ostvari 2,5 milijardi poslovnih prihoda i oko 160 miliona dinara poslovne dobiti, kazao je Mančić.

Vrednost investicija ove godine premašuje milion evra, a plan za narednu godinu je oko 800.000 evra.

Investicije će biti usmerene na proširenje sirovinske baze, na obuku stočara i farmera i na energetski sektor u cilju energetske efikasnosti i ekološki prihvatljivih sistema, naveo je Mančić.

Direktor Niške mlekare Zvezdan Gavrilović rekao je novinarima da je mlekara pre pet godina otkupljivala 12 miliona litara mleka godišnje, prošle 25 miliona, ove 30 miliona, a plan za narednu godinu je 36 miliona litara mleka godišnje.

Pre pet godina mlekara je zapošljavala 107 radnika, danas 232 i njihove prosečne plate sada iznose 33.000 dinara neto, dok je prosek prošle godine bio 28.000 dinara.

Mlekara sarađuje sa oko 3.000 kooperanata i tačno se u dan zna kada je isplata za otkup mleka, napomenuo je Gavrilović.

Otkupna cena mleka kreće se od 30 do 40 dinara, a proizvođači iz Svrljiga na tu cenu dobijaju premiju iz opštinskog budzeta i to: za ovčje i kozje mleko 10 dinara za litar i 7,5 dinara za kravlje mleko, naveli su Gavrilović i predsednik svrljiške opštine Milija Miletić.

Miletić je rekao da je u pogonu u Svrljigu zaposleno 54 radnika i da je to za Svrljig kao nerazvijenu opštinu značajan broj. Svrljiški pogon pripadao je i ranije Niškoj mlekari, ali je radio samo u periodu od 1990. do 1994.

Pogon je renoviran i instalirana je nova opreme, a subvencije za otvaranje svrljiškog pogona dobijene su i od SIEPE.

Niška mlekara osnovana je 1957. godine sredstvima UNICEF-a kao mala gradska mlekara. Većinski vlasnici Niške mlekare od 2007. su "Kruna komerc" i Profiko", a kasnije u većinski sastav ulazi i dobavljač mleka "Pogled" Rosica.

Niška mlekara proizvodi i posluje po evropskim standardima ISI 9001, Hasap i IFS, a priprema se i za trenutak ulaska na naše tržiše gotovih proizvoda iz zemalja EU kako bi mogla i dalje da svojim asotimanom bude konkurentna.

Asortiman proizvoda čine meki, polutvrdi, tvrdi i topljeni sirevi, maslac, sirni namazi, kiselo-mlečni proizvodi, sterilizovano, čokoladno i pasterizovano mleko.

U novi pogon Niške mlekare u Svrljigu uloženo 600.000 evra

Izvor: (Tanjug-ekos)

PKB dobija jednu od najsavremenijih farmi u Evropi

Na gazdinstvu Partizanski prelaz u toku je izgradnja nove muzne farme, jednog od najsavremenijih objekata u ovom delu Evrope, u kome će Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB) uzgajati 2.560 visokomlečnih grla.

Prvi objekat u kome će biti smešteno 640 grla počeće da radi u decembru, dok će za popunjavanje svih objekata biti potrebno još oko pet meseci.

Nova farma će imati slobodan sistem držanja grla, a sastojaće se od četiri štale sa centralnim izmuzištem tipa roto-laktor, u kome će se istovremeno musti 80 grla.

Prema rečima direktora gazdinstava Pionir i Partizanski prelaz Nikole Lazića, predlog je da se na farmi uzgajaju superiornija grla, prvotelke i sveže oteljene krave sa većim brojem laktacija.

Kada bi na novu farmu useljavali samo junice, i kada bi 90 odsto junica sa svih farmi PKB korporacije useljavali u nove objekte, za popunjavanje kapaciteta bi trebalo oko godinu dana.

- To je dug period i iz tog razloga smo odlučili da, pored junica, useljavamo i krave sa većim brojem laktacija neposredno nakon izlaska iz porodilišta - dodao je Lazić, pod čijim rukovodstvom će se i organizovati proizvodnja na novoj farmi.

Lazić je naveo da se pripremaju objekti za porodilišta na Partizanskom prelazu i tu će grla biti u slobodnom sistemu držanja, kako bi se prilagodila novom načinu uzgoja, objavljeno je u listu "Poljoindustrija" koji izdaje PKB.

Ističući da se bolji proizvodni i finansijski rezultati od proizvodnje mleka na novom tipu farme mogu očekivati odmah, Lazić je napomenuo da će na farmi biti samo muzna grla, a ostale kategorije goveda biće na drugim farmama.

Pretpostavljam da ćemo uskoro, pored 10.240 muznih grla, postojeća i grla sa nove farme, plus prateće kategorije, uzgajati između 12.500 i 13.000 grla, kazao je Lazić.

On je podvukao da će na ovoj farmi biti zaposleni najbolji radnici, kao i da PKB neće opteretiti proizvodnju novim zapošljavanjem.

- Potrebe farme za energijom su velike, te je izvesna gradnja pogona za proizvodnju biogasa. Kada proizvodimo energiju, logično bi bilo da proširimo i plasteničku proizvodnju - kazao je Lazić.

Tanjug