Naučni institut za reprodukciju i veštačko osemenjavanje domaćih životinja "Temerin" iz Temerina, nadomak Novog Sada, godinama uspešno radi na unapređenju govedarstva i poboljšanju genetske osnove goveda u Srbiji. Stručni tim ove naučne ustanove za zadatak ima unapređenje genetske osnove goveda preko metoda veštačkog osemenjavanja krava i priplodnih junica.

U tom cilju Institut je razvio uspešnu saradnju sa sličnim institucijama Evropske unije koje imaju razvijenu ovu vrstu proizvodnje. Od 1964. godine kada je uvedena kontrola produktivnosti i veštačko osemenjavanje krava na kontrolisanom delu populacije prosečna proizvodnja mleka povećana je za 2,5 puta, sa 2.800 kg na 6.500 kg po kravi u standardnoj laktaciji. Uspešna saradnja sa genetski najboljim institucijama u zemljama Evropske unije kao što je OHG (Osnabrueck Herdbook Cooperative) Nemačka započeta je još 1991. godine gde je od bikovskih očeva proizvedeno desetak bikova kao što su Nicky > Nil, Sioux > Simpo, bikovi koji su u našoj populaciji preko svojih kćerki povećali mlečnost za preko 1.000 kg u Holštajn – Frizijskoj populaciji. U kasnijoj saradnji sa OHG koristili su se bikovi čije su kćeri u prvoj laktaciji imale 8.000 – 9.000 kg mleka sa visokim sadržajem mlečne masti i proteina (Manuel, Chico, Moreno, Jeton, Memphis i drugi), što je omogućilo novi porast proizvodnje mleka i kvaliteta mleka i građe tela krava.
U Simentalskoj populaciji Institut je veoma uspešno sarađivao sa najboljim herdbukom iz Austrije, GenoStar – Wieselburg, gde je, preko čuvenih bikova Herich, Dionis, Rainer, Rorb, već u prvoj generaciji, dobijeno potomstvo sa većom proizvodnjom za oko 1.000 kg u odnosu na našu populaciju sa izuzetnim kvalitetom mleka (mlečna mast preko 4% i sirovi protein 3,4%).
Pored genetskog unapređenja Institut pruža usluge kompletnog servisa u suzbijanju steriliteta krava i ukupnog menadžmenta, kako bi genetski potencijal došao do punog izražaja. Saradnja sa menadžmentom krupnih farmi pokazuje da se godišnje ostvaruje oko 85% steonosti u krava uz visoku proizvodnju mleka koja se kreće od 7.500 – 8.000 kg po kravi u Holštajn – Frizijskoj populaciji i 5.800 – 6.600 kg u Simentalskoj populaciji. 
Institut stalno vodi računa o ekonomskim efektima intenzivne proizvodnje mleka i mesa. Pruža pomoć pri adaptaciji starih i izgradnji novih objekata, sprovođenju novih postupaka ishrane i selekcije goveda.   Cilj Naučnog instituta "Temerin" je da neposrednim radom svojih stručnjaka i edukacijom rada veterinara i zootehničara na farmama što više poveća produktivnost grla, a time i ekonomsku efikasnost na što većem delu populacije goveda u Republici Srbiji uz sve teškoće koje su pratile ovu granu stočarske proizvodnje u proteklom periodu. U stalnoj saradnji sa svetskim liderima radi na stvaranju većih genetskih kapaciteta obe najznačajnije rase u našoj populaciji.

Izvor:  www.topsrbija.com{jcomments on}

JAGODINA - Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin izjavio je danas da je to ministarstvo udvostručilo subvencije za muzna grla krava, sa 12.500 na 25.000 dinara, a premije za mleko su povećane sa 1,5 dinara na pet dinara po litru.

Uključivši se telefonom u rad konferencije za novinare u Jagodini, na poziv gradonačelnika Dragana Markovića, Dragin je kazao da će poljoprivrednici ove godine dobiti i 30 do 40 odsto bespovratnih sredstava za nabavku osnovnog stada.

"Ako je poljoprivrednik mlađi od 40 godina i ako živi u nerazvijenim delovima Srbije, dobiće 40 odsto bespovratnih sredstava, što znači da će od deset kupljenih krava četiri dobiti besplatno", rekao je Dragin.

On je dodao da će poljoprivrednici dobiti i 30 do 50 odsto bespovratnih sredstava za izgradnju objekata, a kada je reč o voćarstvu "svaka sertifikovana sadnica koja se zabode u zemlju,na površini od deset hektara biće plaćena sto odsto iz budžeta ministarstva".

Dragin je podsetio da će subnevicije za ratarsku proizvodnju ostati na prošlogodišnjem nivou od 14.000 dinara po hektaru, "a stara domaćinstva dobiće po 12.000 dinara po hektaru zemljišta koje izdaju u arendu".

Konferencija je upriličena povodom posete poljoprivrednika Jagodine i Srbije Parizu i Međunarodnom sajmu poljoprivrede u tom gradu, u organizaciji Skupštine grada Jagodine, od 20. do 22. februara.

"Odlazak na sajmove je način da se vidi najnovije šta svet pametno radi", rekao je Dragin, a Marković je poručio, da on (Dragin) nije na spisku ministara za čiju će smenu glasati Jedinstvena Srbija.

Izvor: Tanjug{jcomments on}

Veterinarska inspekcija pčinjskog upravnog okruga ministarstva poljoprivrede u saradnji sa ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije (MUP), u toku dve kontrole privremeno je oduzela pet grla stoke i 165 kilograma pilećih bataka, tokom nelegalnog prometa, saopštilo je danas ministarstvo poljoprivrede.

U ataru sela Ašani po pozivu granične policije Rujan, veterinarska inspekcija je 16. februara zatekla pet grla krupne stoke - tri krave, jednog konja i jedno tele, koje su pratioci napustili pre pristizanja nadležnih organa. 
Nakon inspekcijskog pregleda životinja, veterinarska inspekcija utvrdila je da životinje nije pratila sva propisana veterinarsko - sanitarna dokumentacija, kao i da nisu bile obeležene u skladu sa propisima. 
Rešenjem veterinarske inspekcije sva grla su privremeno oduzeta i upućena u registrovani karantin u Bujanovcu. 
Inspekcija je u ataru sela Rajince, na poziv policijske stanice Preševo, 19. februara u automobilu pronašla 165 kilograma pilećih bataka. 
Detaljnom kontrolom veterinarska inspekcija je ustanovila da je pošiljka nepoznatog porekla ilegalno ušla u Srbiju, odnosno bez deklaracije na srpskom jeziku, nepravilno uskladištena, na osnovu čega je zdravstveno neispravna i nebezbedna za ljudsku upotrebu. 
Zbog nepostojanja propisane prateće veterinarsko-sanitarne dokumentacije pošiljka je po rešenju veterinarske inspekcije privremeno oduzeta i uslovno uskladištena u rashladnim komorama magacina "Razvitak" u Bujanovcu do neškodljivog uništenja.
Veterinarska inspekcija pčinjskog okruga će protiv odgovornih lica podneti odgovarajuće prijave, navedeno je u saopštenju.

izvor (Tanjug - Ekos){jcomments on}

Na svakoj litri mleka koju isporuče prerađivačima proizvođači mleka gube najmanje osam dinara, kažu u Centralnoj asocijaciji proizvođača mleka Vojvodine.
Pošto su propali pokušaji da sa otkupljivačima postanu partneri, poljoprivrednici koji se bave mlekarstvom očekuju pomoć od Ministarstva poljoprivrede.
Ukoliko se i država ogluši na njihova upozorenja, muznih kava biće još manje. U poslednje vreme svake godine se fond muznih krava smanji za 1.000 grla.
Na svaki litar mleka osam dinara gubitka
U Asocijaciji kažu da od poslednjeg poskupljenja mleka stočari koji drže krave na farmama, ili porodičnim stajama, nemaju gotovo ništa. I dalje na svakom litru prave gubitak od osam dinara.
- Za litar ekstra klase farmeri dobijaju 31 dinar, a samo mali broj farmi dobije 32 dinara. Cena mleka bi trebalo da bude 39 do 40 dinara. Međutim, sa prerađivačima nemamo komunikaciju i oni nas, iako im obezbeđujemo sirovinu, ne smatraju pratnerima. Osim toga, neprestano nas omalovažavaju - kaže Sanja Bugarski, presednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.
Od Ministarstva poljoprivrede vlasnici muznih krava očekuju da konačno proradi nezavisna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka. Sada to rade otkupljivači, pa stočari sumnjaju da se podaci lažiraju smanjivanjem procenta mlečne masti.
- Nezavisna laboratorija trebalo je da počne da radi početkom godine, ali je to odloženo za sredinu godine. Kada zaživi nezavisna kontrola mleka, predlažemo da se premija za mleko ekstra klase poveća na 0,11 eura i da se u zavisnosti od kvaliteta kreće do 0,05 eura po litri - kaže Sanja Bugarski.
Vlasnici farmi krava traže i da im se do oporavka stočnog fonda državno zemljište daje u zakup bez naknade. Osim toga, od države je zatraženo da smanji takozvane sporedne troškove, koji dodatno iscrpljuju farmere. U te troškove ubrajaju račune koje ispostavljaju razne službe.
- Što god država pozitivno uradi, oni se ugrade u to. Ako na umatičeno grlo farmer dobije 12,500 dinara, do njega će stići 4.000 manje, jer će se u tu sumu ugraditi službe koje nisu ništa drugo nego paraziti - kaže Bugarski.
Manje krava nego 1945.
- Ako se malo pažnje ne posveti teškoćama u kojima se nalaze farmeri koji se bave proizvodnjom mleka, možda više nećemo imati šta da muzemo. Kao da nikoga ne brine što je broj muznih krava manji nego posle Drugog svetskog rata. Godišnje se gubi i 50.000 muznih krava i sada smo pali na oko 390.000 grla - kaže Sanja Bugarski.

Izvor: www.aic.ba{jcomments on}