Forum - veterina.info

Alarmantno: Bivši načelnik republičke veterinarske inspekcije upozorava kakvu hranu jedemo

4812 Veterinari upozoravaju da su meso i mesni proizvodi u Srbiji prepuni antibiotika i raznih aditiva. Pravilnici se ne poštuju. U mesnim prerađevinama često se može pronaći i zabranjeni polifosfat.

Gotovo da ne postoji meso ili proizvod od mesa koji je bez otrova ili aditiva. Ništa od toga nije bezbedno za decu i odrasle. Sve je prepuno hormona, emulgatora i antibiotika.

Ovako za „Novosti“ objašnjava stanje na srpskoj mesnoj trpezi dr Miroslav Stojšić, veterinar i nekadašnji načelnik republičke veterinarske inspekcije.

Farmeri u stočnu hranu stalno ubacuju kokcidiostatike, koji se koriste kada živina dobije dijareju, i to najviše tri dana – priča dr Stojšić. – Živina to jede 30 dana, poslednjih pet dana pred klanje ne. Ali on ne može da se neutrališe za to vreme, već ostaje u kostima i mesu. Kada to jede svakodnevno, živini se uništava tkivo štitne žlezde, dolazi do disbalansa hormona, i zato se utove do tri i više kilograma, za samo 35 dana. Čovek kad jede to meso, do istog oštećenja dolazi i kod njega.

Iza „ukusnih“ mesnih prerađevina često se, kako kaže dr Stojšić, krije i zabranjeni polifosfat. On utiče na obolevanje od raka debelog creva. Ništa bolje nije ni svinjsko meso, upozorava naš sagovornik, jer se u ishrani svinja koristi hrana puna hormona, antibiotika i sedativa. Zahvaljujući tome, prase je za pet meseci spremno za klanje.

Imamo pravilnik u kom piše: Meso za pljeskavice i ćevape pravi se od junećeg mesa prve i druge kategorije, uz dodatak od dva odsto soli – navodi primer dr Stojšić. – Toga nema na svega dva do tri mesta u Beogradu. Kod nas, u roštilj meso stavljaju loj, soju, vodu i dodaju pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), treće kategorije, gde se stavljaju šije, trtice i leđa.

A u kostima se deponuju svi teški metali, hormoni i antibiotici. Proizvođači pileći MOM uvoze za 40 do 50 dinara po kilogramu i to stavljaju u salame, šunke u crevu i kobasice. U pojedinim zapadnim zemljama to je zabranjeno i za mačke.

Nije sjajna situacija ni u mlečnoj industriji. Naš sagovornik tvrdi da neki proizvođači od palminog ulja prave sir!

Uvoze mleko u prahu, pa od njega prave konzumno mleko – kaže dr Stojšić. – U čokoladnom mleku imate dodatak karagenan, koji je zabranjen u EU, a to piju deca. U mesnoj industriji stavljaju ga u viršle, parizere i šunke. On je potencijalni emulgator gde dolazi do oboljenja debelog creva i karcinoma, jer se lepi za sluzokožu.

Bezbednih količina teških metala i kancerogenih materija u hrani – nema, zaključuje naš sagovornik.

MED

Prirodnog i pravog meda u Srbiji nema ni deset odsto, upozorava dr Stojšić.
- Veterinarska inspekcija radi kontrolu meda na kvalitet, ali ne i na zdravstvenu ispravnost, pa zato u medu ima teških metala i antibiotika – priča dr Stojšić. – Pravi med je, možda, na Staroj planini, gde se pčele ne hrane šećerom. Sve druge hrane šećernim sirupom, pa umesto 25 kilograma, dobiju 80. Taj med nije otrovan, ali je prevara, jer nije med sa cveta.

AFLATOKSIN

U novom Pravilniku o kvalitetu hrane za životinje nivo žive bio je i ostao 0,1 miligram po kilogramu. U Ministarstvu poljoprivrede rekli su nam da vrednost u hranivima koja sadrži kalcijum i magnezijum-karbonat nije bila regulisana, a sada je striktna granica od 0,3 miligrama.

- Kadmijum u aditivima za hranu za životinje, takođe nije bio regulisan, a sada je vrednost od 10 miligrama po kilogramu – kažu u resornom ministarstvu. – Vrednost u hranivima je bila i ostala je ista – 0,75 mikrograma po kilogramu. Ne mogu se upoređivati vrednosti za jednu vrstu hraniva ili smeše sa drugima, jer su one tačno određene za svaku nepoželjnu supstancu u odgovarajućem matriksu.

Vrednosti za aflatoksin B1 u hranivima, objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, kao i dopunskim i potpunim smešama, gde se određivanjem oštrijeg kriterijuma za nivo aflatoksina B1 u hranivima i smešama za mlečne krave ovce i koze, posledično smanjuje nivo aflatoksina M1 u mleku. Dakle, kriterijum je stroži dva puta.

(Novosti)

Veterinarska Komora uplatila finansijsku pomoć veterinarima iz poplavljenih područja. Evo kome i koliko.

VKS logo sajt

Veterinarska komora Srbije uplatila finansijsku pomoć za saniranje nastala štete koje su pretrpele kolege u poplavljenim delovima zemlje. Spisak kolega je prikazan u tabeli.

tab1

tab2

Rističević okrivio Upravu za veterinu za aferu sa svinjetinom

klanica svinje Na sednici Odbora za poljoprivredu čula su se različita mišljenja o tome ko je kriv za problematični izvoz svinjskog mesa u Rusiju.

Mišljenja su sukobili predsednik tog parlamentarnog odbora Marjan Rističević i načelnica veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin.

Rističević, naime, smatra da je glavni krivac zbog problema sa izvozom svinjskog mesa u Rusiju - Uprava za veterinu zbog čega treba smeniti odgovorne, dok je Čelebićanin istakla da nije bilo sistemskih propusta i da su nadležne službe uradile ono što je u njihovoj nadležnosti.

Rističević je upozorio da je šteta ogromna i da će biti potrebni meseci, ako ne i godine da se povrati poverenje ruskih kupaca, a kako je dodao, tu štetu je najlakše svaliti na "nekoliko bezimenih proizvođača mesa i jednu malu samostalnu zanatsku radnju 'Đurđević'".

On tvrdi da je ruska strana pružila priliku Upravi za veterinu Republike Srbije da tokom dva meseca otkloni nepravilnosti zbog kojih je došlo do ograničavanja izvoza svinjskog mesa na tržište carinske Unije Rusije, Belorusije i Kazahstana, ali ona to nije učinila.

Rističević smatra da je "kada se zagrebe ispod površine" glavni krivac veterinarska inspekcija koja ne ume, prema njegovim rečima, da obezbedi procedure kontrole proizvodnje i sledljivosti proizvoda.

Ocenio je da veterinarska inspekcija ili ne ume ili neće da uradi svoj posao i pored molbi, upozorenja i kritika ruske strane.

Rističević je zaključio da je rešenje problema sa izvozom mesa u Rusiju vrlo jednostavno - treba posmenjivati rukovodstvo Uprave za veterinu, rukovodioce njenih službi, a pre svih veterinarske inspekcije.

Čelebićanin je, međutim, istakla da je svo meso namenjeno za izvoz u carinsku uniju bilo zdravstveno i higijensko ispravno, a ukoliko se dokaže da je bilo nepravilnosti u slučaju "Đurđević", one se odnose na trgovinsku prevaru i pokušaj pravljenja veće finansijske dobiti.

Ona je napomenula da istraga o tome da je bilo prepakivanja mesa iz EU još nije gotova, ali da će u slučaju da se to dokaže, nadležni u "Đurđeviću" krivično odgovorati.

Čelebićanin je naglasila i da su veterinarske službe Srbije valjano radile posao i da nije bilo sistemske greške, jer bi Srbija automatski bila skinuta sa liste izvoznika u carinsku uniju.

Načelnik Odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju Siniša Kotur objasnio je da ruska strana ubuduće tražiti kompletnu sledljivost proizvoda, pa će za njih moći da se koriste samo sirovine iz 10 klanica u Srbiji koje imaju odobrenje za rusko tržište.

Izvor:rts.rs

Rusi opet vraćaju meso

Rusi zaustavili još jednu pošiljku svinjetine iz Srbije. Navodi se da je u pošiljci zamrznutog svinjskog mesa iz firme „Koteks“, pronađena bakterija listerija

klanica2

UKOLIKO se nastavi sa ovakvom kontrolom svinjskog mesa koje se izvozi u Rusiju, Srbija će dobiti još jedan žuti karton. Možda i onaj, pred isključenje. Naime, u izveštaju Federalne službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor Rusije, od 23. juna ove godine, navodi se da je u pošiljci zamrznutog svinjskog mesa iz firme „Koteks“, pronađena bakterija listerija!

Rusi, ponovo, upozoravaju srpsku Upravu za veterinu, da je neprihvatljivo takvo neslaganja u rezultatima ispitivanja i da moraju da pojačaju kontrolu nad proizvodima koji „izlaze“ iz fabrike.

- Još jedna firma je pod nadzorom, jer se sumnja na neispravan bakteriološki nalaz isporuke za Rusiju - rekao je danas Rasim Ljajić, ministar trgovine. - Narednih deset isporuka te firme biće pod posebnim režimom ruskih organa. Za sada nije ništa dramatično. Naši su radili kontrolu, ali je sve bilo čisto. Ipak, poslata je jedna loša poruka, a naša zemlja mora da zadrži izvoz na rusko tržište.

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da su rezultati analiza u Srbiji pokazali da u mesu iz „Koteksa“ nema prisustva listerije, kao i da se ova bakterija mogla pojaviti i tokom transporta.

- Ovo je druga, direktna, krivica Uprave za veterinu - ističe Marjan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije. - Proizvođač nije mogao da kontroliše meso, jer nije imao načina. Uprava je zadužena za ispravnost te hrane. Očigledno da su imali propust i da prebacuju svoju krivicu na proizvođače.

POJAČANA KONTROLA

Nismo dobili zabranu izvoza, ali će narednih deset isporuka, koje stignu u Rusiju, biti pod jačom kontrolom - rekao je Aleksandar Đokić, direktor proizvodnje Mesne industrije „Koteks“.

- Robu, u kojoj je pronađena bakterija listerija, isporučili smo 11. aprila, a ona je ocarinjena tek 14. aprila ove godine - priča Đokić. - Šleperi su putovali najduže 47 dana, a mi smo tek sad dobili informaciju preko ruskog sajta da je u smrznutim svinjskim polutkama pronađena bakterija listerija. Mi smo radili samo uslužno klanje, svinje su iz Rusije. Pitanje je gde je roba bila dva i po meseca. Mi smo meso kontrolisali pre isporuke na tu bakteriju, i analize su bile u redu. Od početka godine izvezli smo 50 šlepera u Rusiju.

Izvor: novosti.rs

Ponovlјen Konkurs za ustupanje poslova iz Programa mera za period 2014–2016. godinе

grb-1 Ministarstvo polјoprivrede i zaštite životne sredine objavilo je ponovlјeni konkurs za sprovođenje Programa mera zdravstvene zaštite životinja za period 2014-2016. godine u Službenom glasniku, broj 062/2014 od 13.6.2014. godine i to za teritorije četiri opštine u kojima nisu izabrani veterinarski subjekti za navedene poslove.