Veterinarska inspekcija je u saradnji sa pripadnicima MUP-a, tokom službene kontrole po anonimnoj prijavi da se „svakodnevno vrši klanje i obrada uginule stoke", dana 14. januara 2015. godine, otkrila nelegalnu klanicu u selu Cerovac kod Kragujevca.

Tokom kontrole zatečeni su u izdvojenom i ograđenom ekonomskom delu gazdinstva, objekat za rasecanje i pakovanje mesa zaklanih životinja, sa dve prostorije, pored kog je u samom dvorištu smeštena minusna komora i pomoćni objekat sa zamrzivačima i dve plusne komore, u okviru objekta za uzgoj junadi, koji ima i funkciju depoa. Svi objekti su u potpuno neprihvatljivim i nepropisnim higijenskim uslovima. U pomenutim komorama i objektu za rasecanje su zatečene rasečene polutke od 7 goveda, sa glavama i iznutricama, a u punim zamrzivačima zapremine oko 400 litara, juneće meso i organi. Juneće kosti su zapakovane u PVC vrećama,odložene pored ulaza u objekatu za rasecanje. Zatečena su i dva kamiona za prevoz životinja, vozilo sa uređajem za hlađenje za prevoz mesa, kao i stočna vaga za merenje životinja.

Klanje goveda se nije obavljalo u izgrađenom objektu, već na nepokrivenom i nezaštićenom izbetoniranom platou koji se nalazi na dvorištu, sa metalnim kukama i čekrkom za podizanje i klanje goveda. Osim navedenog, zatečen je i izgrađen objekat u kom se vrši solenje koža.

U istom dvorištu zatečena su i dva objekta za uzgoj goveda. U prvom, koji služi i kao depo je zatečeno 13 goveda starosti od 6-8 meseci, od kojih je 12 bez ušnih markica i jedno june sa jednom ušnom markicom. Vlasnik ne poseduje pasoše, niti uverenja o zdravstvenom stanju životinja za svih 13 goveda. U istom objektu je zatečeno jedno muzno grlo, bez ušnih markica, bez pasoša i uverenja o zdravstvenom stanju životinja i 3 konja, koja prema izjavi vlasnika nisu mikročipovani i nije sproveden obavezan Program mera zdravstvene zaštite životinja.

U drugom objektu za uzgoj, zatečeno je 14 goveda starosti 6-8 meseci, od kojih za 4 vlasnik ne poseduje pasoš, ni uverenje o zdravstvenom stanju životinja. Iz priložene dokumentacije je utvrđeno da u uverenjima o zdravstvenom stanju životinja nije izvršen prenos vlasništva.

Takođe, ni u pasošima nije izvršen prenos vlasništva na Aksentija Najdanovića vlasnika nelegalnih objekata, od strane veterinarske stanice nadležne za sprovođenje programa mera u selu Cerovac, V.S. „Kragujvet", i pored činjenice da postoje potvrde o prijavi događaja-dolasku na gazdinstvo, koje je vlasnik gazdinstva Aksentije Najdanović dostavio V.S. „Kragujvet"-u i koje su veterinari iz V.S. „Kragujvet" overili potpisom i žigom stanice s datumom prijema.

Veterinarska inspekcija usmenim rešenjem zabranila je promet navedenih količina mesa, koje je zaplenjeno i stavljeno van upotrebe (obeleženo i pečatirano jemstvenikom i voskom) do dolaska službe kafilerije u kojoj će biti neškodljivo uklonjeno pod nadzorom Republičke veterinarske inspekcije.

Veterinarska inspekcija zabranila je klanje životinja u objektu koje nije odobreno od strane Uprave za veterinu; stavljeno je u karantin 18 junadi, kod kojih nije zatečena propisana dokumentacija i zabranjen je njihov promet. Takođe su zaplenjene zatečene ušne markice za 6 grla.

mpzzs.gov.rs

Sukob između srpske vlasti i struke izazvao je program koji finansira država, jer jedini obezbeđuje prihod veterinarima. Stočni fond se smanjio, a broj stručnjaka povećao, kažu u Ministarstvu

VETERINARI u Srbiji vode pravi mali "rat", a povod je raspodela terena. Svim silama se trude da uđu u program koji država finansira, jer predstavlja jedini siguran prihod, tokom cele godine za ljude u ovoj struci. I dok država objašnjava da je razlog što se stočni fond smanjio, a broj veterinara povećao, struka tvrdi da se ovi poslovi dobijaju "ispod žita".

- Pre 20 godina, kada je stočni fond bio dva do tri puta veći, program mera obavljao je 117 veterinarskih stanica - kaže Nenad Petrović, šef odseka za veterinarske organizacije Ministarstva poljoprivrede. - Sada ima dva puta manje posla, a 312 veterinarskih stanica. Veterinarima se smanjio teren, a oni od toga žive. Sve drugo im je trošak.

Veterinar iz Šapca Luka Stević, kaže da raspodela terena svake godine ide "glatko", jer se to obavlja na osnovu toga ko da veći mito onima koji to vode. Takve veterinarske stanice dobiju i do pet puta veći teren nego što im pripada.

- Državne inspekcije, na čelu sa Upravom za veterinu, i preko bratskih veza završavaju te poslove - tvrdi Stević. - Sve to lako može da se dokaže, kada se pogleda broj bodova koji se dobija pravilnikom koji je sačinila Uprava za veterinu, i terenom koji nam dodele. Mi koji radimo "suvu" veterinu i kvalitetno brinemo o životinjama, stekli smo mušterije tako što smo kvalitetno radili. Zato stanicama koje dobiju teren mimo zasluga, država plaća sve. Njima veterinari gotovo i da nisu potrebni. Tehničari obavljaju program mera.

U program mera koje finansira država spada obeležavanje životinja, praćenje kretanja, vakcinacija protiv svinjske kuge, vađenje krvi, ispitivanja na brucelozu, leukozu i tuberkulozu, kao i oralna vakcinacija divljih životinja.

AMBULANTE KOJE NE POSTOJE

VETERINARSKA stanica "Aj-vet" iz Rume konkurisala je za teren njihove opštine, i za Irig, jer tamo nema nijedne aktivne veterinarske stanice.

- Našoj stanici dodeljena su četiri sela iz iriške opštine, ali nije bila objavljena odluka o dodeli terena za rumska sela - priča Jovan Adnađević, vlasnik "Aj-veta". - U Upravi za veterinu su nam pokazali predlog odluke, gde nam je komisija dodelila sedam sela u Rumi. Poslali smo prigovor. U odgovoru je pisalo da dobijamo ista sela za opštinu Irig i osam rumskih sela. Novim rešenjem smanjili su nam na četiri rumska sela, a ostatak je dat nekoj drugoj stanici, iako smo mi imali više bodova. Kada smo dobili pristup dokumentima, videli smo da su priloženi lažni podaci i da te ambulante ne postoje, a veterinari nemaju produžene licence.

novosti.rs

BEOGRAD - Direktor Uprave za veterinu Dejan Bugarski izjavio je danas da u slučaju neuspelog uništavanja gotovo18.500 pokvarenih torti kragujevačkog preduzeća Peta gama, nije bilo propusta veterinarskog inspektora i istakao da je bila obezbeđena sledljivost proizvoda koji je bio upućen na neškodljivo uklanjanje.
"Uspostavljena je sledljivost i odgovornost, time što je dogovoreno i organizovano da proizvođač pokvareni proizvod odnese na deponiju i da se na deponiji prihvati, što je konstatovano i zapisnikom. Time je uspostavljena sledljivost i proizvoda i odgovornosti", kazao je Bugarski na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije.

On je precizirao da je vlasnik pokvarenih torti prijavio slučaj inspekciji koja je naložila uništavanje i dogovorila sa deponijom prijem otpada, a pošiljka je ispraćena do ulaza u deponiju, odakle je stigla potvrda da su torte primljene i uništene, što je, kako je dodao, za veterinarskog inspektora dovoljno da ima dokaz da je urađeno onako kako je naložio.

"Pitanje je kako je posle došlo do toga da se torte iznose sa deponije", kazao je on i zapitao se da li je i ranije hrana koja je poslata na uništavanje na deponijama završavala na ulicama.

Bugarski je kazao da se mora uspostaviti sistem u kome će svako odgovarati za ono za šta je nadležan i naveo da je po njegovom mišljenju prilikom uništavanja pokvarenih torti trebalo da prisustvuju i poljoprivredni i sanitarni inspektori.

"Ima nekoliko nedorečenosti u važećem Zakonu o bezbednosti hrane, gde postoje rupe u nadležnostima i to će biti prevaziđeno izmenama tog dokumenta koji će uskoro biti donet", rekao je on.

Bugarski je dodao i da je bilo "praktično nemoguće da se torte pre uništavanja obeleže bojom ili pospu kiselinom", dodajući da je i zakopavanje na određenom, uređenom, mestu prihvatljivo.

Prema njegovim rečima, torte nisu mogle da budu uništene ni u kafileriji jer imaju ambalažu koja ne može da se prerađuje, ali i zbog toga što torte nisu upotrebljive za dobijanje glavnog proizvoda prerade u kafilerijama, odnosno mesnog koštanog brašna.

Načelnik Šumadijskog upravnog okruga Damjan Srejić kazao je da je prilikom uništavanja torti namenjenih izvozu, koje su se pokvarile zbog kvara u hladnjači, bilo nekoliko propusta u proceduri.

Srejić je precizirao da je bila sporna inspekcijska klasifikacija otpada koji nije bio komunalni, već industrijski za čije je uništavanje predviđena drugačija procedura, a sporno je bilo i mesto uništavanja koje nije sanitarna deponija, već na smetlištu u Jovanovcu kod Kragujevca.

"Veterinarska inspekcija je takođe na osnovu zapisnika naložila uništavanje torti, o čemu nije doneto rešenje prema Zakonu o upravnom postupku", kazao je on i dodao da u inspekciji takođe nisu ni pokušali da pošalju hladnjaču sa pokvarenim tortama u kafileriju u Somboru.

Srejić je rekao i da je prema njegovim saznanjima, Istitut za javno zdravlje u Kragujevcu uradio analizu spornih torti koje su kupljene kod prodavaca na ulici i utvrdila da su bile zdravstveno ispravne.

Kako je naveo, MUP ispituju i moguće zloupotrebe kompanije koja je proizvodila sporne torte, a u vezi sa naplatom osiguranja i povraćajem poreza.

Predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijan Rističević naveo je da je sednicu sazvao jer smatra da treba utvrditi odgovornost za niz propusta tokom uništavanja torti.

Rističević je kazao da je pored ostalog sporno zašto torte nisu bile obeležene bojom ili kiselinom, kao i to što veterinarski inspektor nije prisustvovao uništavanju torti, ali i izbor deponije za mesto odlaganja iako ona nije predviđena za uništavanje takvog otpada.

Oko 13,3 tone pokvarenih torti preduzeća Peta gama, koje su 24.

decembra 2014. poslate na deponiju odakle su odnete i deset dana se prodavane na ulicama i gradskim pijacama po ceni od 50 do 200 dinara po komadu.

Direktor kragujevačke Čistoće Dejan Raonić izjavio je da su podneti krivične prijave protiv deset radnika tog preduzeća zbog krađe, kao i da je za to saznao kada je "dobio anonimnu dojavu da radnici te firme prodaju torte".

Raonić je u 10. januara uhapšen zbog sumnje da je skrivao istinu o krađi pokvarenih torti, a policija je uhapsila i četiri radnika Čistoće zbog zloupotrebe položaja.

 rtv.rs
foto: nops.org.rs

KUČIĆI su došli funkcije Saši Rokviću, zameniku gradskog sekretara za privredu! On je smenjen samo zato što je javno rekao da bi „u okviru Komunalne policije trebalo formirati animalnu policiju, koja bi između ostalog štitila životinje od ljudi i ljude od životinja“.

- Nisam doneo nikakvu odluku ili pokrenuo proceduru, to je bila samo ideja u želji da se sredi jedan komunalni problem u Beogradu, ali oni su se opasno naljutili i smenili me - kaže nam Rokvić, kad smo ga pozvali da proverimo informaciju. - Činjenica je da se napadi pasa na ljude dešavaju i da grad zbog toga ima velike troškove. Hteo sam samo da uredimo tu oblast, uštedimo pare i smanjimo troškove i rešimo problem velikog broja pasa na ulicama i parkovima.Na ovu njegovu, mnogima sasvim na mestu izjavu „skočile“ su nevladine organizacije za zaštitu životinja, kojima je posebno zasmetalo ovo štićenje ljudi, pa su „napale“ i gradonačelnika Sinišu Malog. Prvi čovek Beograda se iznervirao zbog toga i - smenio Sašu Rokvića.

Rokvićeva ideja je bila da posebno odeljenje Komunalne policije opsežno kontroliše vlasnike da li su im čipovani psi, a sve kako grad više ne bi plaćao odštetu kada dođe do incidenta i nekoga ujedu. Ovo očigledno nekome nije odgovaralo, pa je Rokvić sklonjen, a ideja - „zakopana“.

NA ODŠTETE “ODE“ ČAK 500.000 EVRA

Ljudi često ne čipuju svoje kućne ljubimce, a onda ih napuste i izbace na ulicu. Ako bi pas bio „obeležen“, znalo bi se čiji je i taj vlasnik bi odgovarao i snosio troškove.

Grad, inače, godišnje za očuvanje 3.000 pasa u azilu potroši tri miliona evra, a troškovi i odštete zbog ujeda kada ih građani tuže godišnje su oko 500.000 evra.

novosti.rs