INÐIJA(Tanjug) - Ministri u vladi Srbije Nebojša Chirić i Oliver Dulić ozvaničili su danas početak izgradnje prve fabrike za otklanjanje otpada iz mesne industrije po najvišim ekološkim i bezbednosnim evropskim standardima. Zvaničnom otvaranju radova prisustvovao je i gradonačelnik Inđije Goran Ješić. 
Izgradnju će realizovati belgijsko-srpska kompanija "Energozelena" a početak rada fabrike, koja će zaposliti oko 100 radnika, očekuje se u septembru 2012."Energozelena" će u fabriku investirati 21 milion evra, kao i sopstveni sistem logistike kojim će prikupljati životinjski otpad iz klanica, farmi i firmi iz mesne industrije.Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je za izgradnju fabrike i nabavku opreme preko Fonda za razvoj odobrilo dugoročni investicioni kredit u iznosu od 300 miliona dinara.Ističući da je ovo prva moderna investicija u oblasti prerade biomase, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Dulić rekao je da su procene da u Srbiji postoji 220.000 tona klaničkog otpada, a da su nezvanični podaci 400.000 tona.Dulić je ukazao da je ova fabrika deo realizacije "zelene ekonomije" u koju je, od početka mandata ove vlade, zaposleno 8.000 ljudi, a do kraja njenog mandata trebalo bi da obezbedi posao za ukupno njih 10.000.Ministar ekonomije Nebojša Chirić izjavio je da je ova fabrika dokaz da je Srbija, i pored teškoća i krize, dobro mesto za investiranje.On je ukazao da je Inđija jedan od najboljih primera proaktivne uloge lokalne samouprave, zbog čega je u taj grad došao veliki broj investitora.Otpad će se obrađivati i transportovati u skladu sa evropskim standardima, što će Srbiji u budućnosti omogućiti izvoz mesnih proizvoda u zemlje EU.Fabrika u Inđiji obrađivaće 150.000 tona životinjskog otpada koji više ne može da se koristi u ljudskoj i životinjskoj prehrani i koji treba da bude uništen iz zdravstvenih i ekoloških razloga.Karakteristično za novu fabriku biće i to što će ta ona raditi na ekološkim principima , iza sebe neće ostavljati otpad jer će sve što preostane nakon obrade biti korišćeno kao gorivo za proizvodnju energije, a otpadne vode će se prečišćavati u lokalnim postrojenjima dok ne dostignu kvalitet rečne vode.Ovaj projekat se realizuje u skladu sa projektom Vlade Srbije "Očistimo Srbiju" koji se bavi opštim problemom zbrinjavanja otpada u Srbiji.

{jcomments on}

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović je povodom početka druge faze oralne vakcinacije protiv besnila lisica i drugih divljih mesojeda na aerodromu Lišičiji jarak izjavio da taj petogodišnji projekat treba da dovede do potpunog iskorenjivanja besnila i svinjske kuge.

“Iskorenjivanje besnila i svinjske kuge ima veliki značaj kako za bezbednost i zdravlje ljudi i životinja, tako i za srpsku poljoprivredu i preradjivačku industriju“ - rekao je ministar Petrović nadgledajući akciju iz aviona.

Tom prilikom dodao je i da se svinjska kuga mora iskoreniti da bi se obezbedio stabilan izvoz svinjskog mesa na tržišta EU.

Direktor Republičke uprave za veterinu Zoran Mićović je objasnio da se vakcinacija vrši u proleće i jesen, u trajanju od oko dve nedelje i da će se obaviti u sledećim gradovima: Smederevska Palanka, Beograd i Kruševac.

Mićović je apelovao na gradjane, ukoliko slučajno nadju ampulu u naseljenom mestu da je odnesu u šumu koristeći rukavice.

Distribucija vakcina protiv besnila vrši se iz vazduha malim avionima tako što se izbacije mamac sa vakcinom na tačno unapred odredjenu površinu. Vakcina se ne izbacuje iznad naselja, puteva i vodenih površina.

O uspešnosi projekta iskorenjivanja besnila i svinjske kuge govori i činjenica da u proteklih 30 godina nije zabeležen nijedan slučaj besnila kod ljudi.

IZVOR:Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede{jcomments on}

Na adresi www.vetks.org.rs od 20.05.postavljen je novi sajt Veterinarske komore Srbije. Izmene imaju za cilj lakše snalaženje i brži pristup informacijama koje kolege najviše interesuju. U narednom periodu inoviraće se postojeći sadržaji i postaviti novi. Odlukom Skupštine na predlog UO ukinut je "Forum VKS" jer nije dao očekivane rezultate.

U Srbiji je od prošle godine znatno povećan uvoz ribe pangasijus iz Vijetnama, a sve količine koje se nalaze u prometu na srpskom tržištu u potpunosti su bezbednosno i higijenski ispravne, istakli su danas sagovornici za Tanjug.

Direktor Uprave za veterinu Zoran Mićović rekao je da se redovno obavljaju rigorozne analize i kontrole higijenske ispravnosti i bezbednosti svih vrsta ribe koje se uvoze u Srbiju, pa i vijetnamskog soma ili pangasijusa, i da do sada nije bilo nikakvih problema.

Mićović je istakao da nije bilo ni slučajeva da se sa granice vrati određena količina vijetnamskog soma, zbog neispravnosti.

Drugo je pitanje kvaliteta te vrste ribe i za tu vrstu analiza Uprava za veterinu nema ingerencije, kazao je on.

Predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida izjavila je za Tanjug da se veliki broj potrošača javlja CEPS-u u vezi sa informacijom o lošem kvalitetu pangasijusa koji se, kako je rekla, gaji u nehigijenskim uslovima.

"Smatramo da inspekcija radi dobro svoj posao jer do sada nismo imali nijednu prijavu potrošača na kvalitet ribe koja se uvozi u Srbiju", kazala je Vida i podsetila da je Svetski fond za prirodu stavio na "crvenu listu" vijetanamskog soma koji se uzgaja u neprimerenim uslovima.

Upozorenje se odnosilo na potrošače u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Belgiji, Norveškoj i Danskoj, kojima je savetovano da se snabdeju nekom drugom vrstom ribe.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović rekao je da je ta asocijacija, sa nadležnim inspekcijama Ministarstva poljoprivrede, pokrenula zajedničku akciju detaljne kontrole mesa i ribe na tržištu u Srbiji.

Papović je dodao da je lane NOPS vršio ispitivanje prisustva teških metala u ribama i da je test bio negativan na te materije, najavljujući da će ta akcija biti ponovljena u 2011.

Srbija je prošle godine znatno povećala uvoz ribe pangasijus iz Vijetnama, koji je dostigao 16 miliona dolara, rečeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Do 2008. godine Srbija je najčešce uvozila oslić iz Argentine, da bi godinu kasnije iz te države bilo uvezeno oslića za 16 miliona dolara, a iz Vijetnama pangasijusa za devet miliona dolara, izjavila je stručni saradnik u PKS Mirjana Miščević.

Prošle godine došlo je do velike promene i drastično je skočio uvoz pangasijusa, pa je iz Vijetnama uvezeno za 16 miliona dolara ribe, a iz Argentine za devet miliona dolara.

U PKS napominju da bi predstavnici struke i Ministarstva za poljoprivredu trebalo da posete objekte u Vijetnamu gde se gaji pangasijus, zato što se drastično povećao uvoz ribe iz te države.

Stručnjaci u komori su istakli da u Srbiji postoje svi uslovi da se gaji riba slične vrste u banjama koje imaju toplu vodu, tako da ne bismo morali da uvozimo tako velike količine.

Pored Argentine i Vijetnama, Srbija uvozi ribu iz Bosne i Herecegovine, Norveške, Kanade, Kine, Poljske...

Prema pisanju pojedinih medija, postoji velika sumnja u kvalitet i ispravnost pangasijusa jer dolazi iz doline zagađene vijetnamske reke Mekong.

U mnogim zemljama je zbog toga prodaja te ribe bila zabranjena, ali i ponovo dozvoljavana.

Izvor:Mc portal{jcomments on}