U Beogradu, u hotelu Holiday Inn, 27.marta 2012. godine se održava Prva nacionalna konferencija o klasičnoj kugi svinja i besnila u okviru Projekta „Podrška programu kontrole iskorenjivanja klasične kuge svinja i besnila u Republici Srbiji“.
Konferenciju otvara g. Dušan Petrović, Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede a pozdravnu reč daju i g. Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji i g. Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
Na konferenciji prisustvuje preko 100 veterinarskih stručnjaka iz zemlje iz najvažnijih istitucija i službi: Fakulteta veterinarske medicine, naučnih i specijalističkih veterinarskih instituta, Veterinarske komore Srbije, Srpskog veterinarskog društva, veterinarskih organizacija i Uprave za veterinu sa terenskom veterinarskom inspekcijom.
„Moram da naglasim da je, kada su u pitanju kontrola i iskorenjivanje ovih bolesti, Srbija već usvojila sva neophodna zakonska akta, koja su u potpunosti usklađena sa propisima Evropske unije i da se sve što radimo na ovom polju u potpunosti poklapa sa EU standardima“, rekao je Dušan Petrović, Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede na otvaranju konferencije, istakavši da je „Srbija među prvim zemljama u regionu koja sprovodi ovakve projekte zbog čega veliku zahvalnost dugujemo Evropskoj uniji koja nas u tome podržava.“
„Zaštita zdravlja životinja je izuzetno važna, jer se time štiti i zdravlje ljudi ali i otvara mogućnost proširenja tržišta domaće hrane na Evropsku uniju“, rekao je Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji i dodao da je „prepoznajući značaj ovog projekta kako za Srbiju tako i za čitav region, EU obezbedila značajna sredstva iz IPA fondova.“
Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, ocenio je da su ovaj, ali i drugi projekti koje sprovodi Uprava za veterinu imali ključni značaj za kontrolu i iskorenjivanje zaraznih bolesti životinja, naglasivši značaj edukacije i neophodnosti da se u rešavanje ovog problema uključi najšira zajednica – od građana do najviših državnih organa.
Na konferecniji su istaknuti rezultati sprovođenja programa iskorenjvanja klasične kuge svinja i besnila kao i strateški planovi za naredni period.
Broj slučajeva besnila u Srbiji značajno je manji u odnosu na prethodne godine, zahvaljujući programu kontrole i iskorenjivanja koji sprovodi Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede uz podršku Evropske unije. Pojava besnila pet puta je manja u odnosu na 2009. godinu. Povoljna epizootiološka situacija beleži se i kada je u pitanju klasična kuga svinja jer je od poslednjeg žarišta, provog od oktobra 2007. godine, prošlo 16 meseci a radi se na stvaranju uslova koji bi, u narednih nekoliko godina, dozvolili prestanak vakcinacije protiv klasične kuge svinja.
Kada je reč o klasičnoj kugi svinja istaknuta je važnost stalne kontrole i iskorenjivanja kroz vakcinaciju. Takođe, potrebno je raditi i na poboljašanju biosigurnosnih mera koje bi, postepeno, dovele do potpunog prestanka vakcinacije, što bi omogućilo izvoz živih svinja i svinjskog mesa. Na konferenciji je predstavljen i dalji plan oralne vakcinacije protiv besnila koji podrazumeva kontinuirano sprovođenje na teritoriji cele zemlje u narednih 5 do 6 godina. U pripremi je četvrta kampanja vakcinacije, čije otpočinjanje je planirano za prvu nedelju aprila. Oralne vakcinacije se, inače, sprovode dva puta godišnje.
Program kontrole i iskorenjivanja klasične kuge svinja i besnila divljih životinja više decenija unazad finansira se iz budžeta Republike Srbije, a od 2010. godine obezbeđena je i finansijska podrška iz fondova Evropske unije.
Uprava za veterinu
Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Miroslav Milovanović potpisali su, dana 23. marta 2012. godine Sporazum između dva resorna ministarstva o tehničkoj saradnji u veterinarskoj i fitosanitarnoj oblasti, bezbednosti hrane i hrane za životinje, u Šapcu.
Tom prilikom ministar Petrović je izjavio: „Ugovor, koji se odnosi na obostrano priznavanje nalaza akreditovanih laboratorija u Srbiji i Republici Srpskoj, stupa na snagu od danas", napomenuvši da je Srbija u proteklih nekoliko meseci takve ugovore potpisala sa Makedonijom i Crnom Gorom.
„Ovim Ugovorom potpisan je deo sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom i nadam se da će uskoro biti potpisani slični ugovori sa federacijom i celom Bosnom i Hercegovinom", rekao je ministar Petrović.
„Sporazumom će se olakšati trgovina hranom i poslovanje poljoprivrede i prehrambene industrije što će pre svega biti značajno za mala i srednja preduzeća jer će pojednostaviti potrebne procedure i uštedeti privredi vreme i novac", objasnio je ministar Petrović.
Ministar Petrović je kazao da su Srbija i Republika Srpska u 2011. godini imale odličnu razmenu u trgovini prehrambenim proizvodima i da je je njena vrednost iznosila više od 215 miliona evra.
Ministar poljoprivrede Republike Srpske Miroslav Milovanović je izjavio: „Pravni osnov za potpisivanje današnjeg sporazuma je ugovor o paralelnim i specijalnim odnosima Srbije i Republike Srpske koji je zaključen u septembru 2006. godine".
Nakon potpisivanja Sporazuma, ministri Dušan Petrović i Miroslav Milovanović posetili su Upravu za agrarna plaćanja i Veterinarski institut „Šabac".
Uprava za veterinu
Centar potrošača Srbije (CEPS) traži da u trgovinama jasno budu istaknute deklaracije na sveže meso koja bi jasno navela ime proizvođča, vrstu i datum proizvodnje, izjavila je danas predsednica tog centra Vera Vida.
'Dosadašnja praksa poslovanja trgovina nije omogućavala potrošačima da budu dovoljno informisani pre svega o proizvođačima mesa, vrsti i datumu proizvodnje što im je garantovano Zakonom o bezbednosti hrane, Zakonom o zaštiti potrošača i Pravilnikom o deklarisanju', kazala je Vida za Tanjug.
Ona je objasnila da informacije koje treba da su na raspolaganju potrošačima zahteva i nedavno usvojena Uredba o ograničenju marži na deset procenata za osnovne životne namirnice.
Pretpostavlja se, prema oceni Vide, da trgovci izbegavaju deklarisanje jer je uredbom onemogućeno ispostavljanje 'knjižnih zaduženja' koja su se pre njenog stupanja na snagu kretala od pet do sedam procenata dok su propisivane kategorije mesa mimo Pravilnika o deklarisanju.
'Na primer, na akciji se nudi mleveno meso koje ne sme biti u ponudi i za koje se ne zna kategorija', dodala je Vida.
Prema njenim rečima, za razliku od trgovaca, proizvođači mesa su ispoštovali normative i proveru kvaliteta i bezbednosti mesa sprovodi veterinarska inspkecija gde se kontrolišu uslovi na liniji proizvodnje, čuvanja i rukovanja mesom.
Izvor: (Tanjug - Ekos)
Zvanično najstarijem aligatoru na svetu - Muji sredinom prošle nedelje amputirano je stopalo desne prednje noge, nakon što mu je dijagnostikovana gasna gangrena. Promene je bilo teško uočiti, s obzirom na to da su aligatori prekriveni neprobojnom krljuštavom kožom. Zahvaljujući brzoj reakciji zaposlenih i timu ortopeda s Kliničkog centra Srbije, najstarijem aligtatoru na svetu spasen je život. Na radost zaposlenih, juče je jeo prvi put nakon intervencije, što je znak oporavka.
Otkako je uginuo aligator Čabulitis u zoološkom vrtu u Rigi u Letoniji 2007, u svojoj 75. godini, beogradski Muja postao je i zvanični rekorder u dužini života te vrste. Koliko tačno Muja ima godina - nije poznato, ali je sigurno da je u naš zoo-vrt stigao pre tačno 75 godina, 1937. godine, kao već odrastao mužjak.
Njegova dugovečnost uticaće na to da bude postavljena gornja granica dužine života ove vrste koju naučnici nisu mogli da utvrde u prirodi. Njegov život protekle nedelje bio je ozbiljno ugrožen.
- Hranilac je primetio promene na Mujinoj nozi i alarmirao nas. Kako bi dijagnostikovali o čemu se radi, pozvali smo ortopede Kliničkog centra Srbije i veterinara Srećka Radoičića, koji jedini ima tzv. portal rendgen.
Zahvaljujući snimku, utvrđeno je da je Muja dobio gasnu gangrenu i da je neophodna hitna intervencija - kaže Vuk Bojović, direktor „Vrta dobre nade“, napominjući da je aligator operisan dan nakon postavljene dijagnoze.
Tim stručnjaka, sa Sašom Đurđevićem na čelu, imao je ispred sebe težak zadatak. Muja je duboko zagazio u osmu deceniju života, i procenjeno je da je bi totalna anestezija mogla biti fatalna po njega. Zato se lekarski tim odlučio za lokalnu anesteziju.
- Imali smo problem da nađemo anestetik jer su bili praznici, a operacija je bila hitna. Konsultovali smo čitav tim ljudi i dogovorili se da Muji ne odstranimo ni milimetar zdravog tkiva.
Bilo je pomalo rizično tako snažnu životinju od 200 kilograma operisati u lokalnoj anesteziji, ali nismo želeli da mu ugrozimo život.
Intervencija je trajala više od tri sata i prošla je besprekorno - kaže Saša Đurđević, ortoped, u čijem timu su bili i Stefan Korica, ortoped, Nedeljka Ivanović, instrumentalista, i veterinar Srećko Radoičić. Zaposleni su imali težak zadatak da Muju pripreme za operaciju, za šta im je bilo potrebno oko 12 sati.
Nije jednostavno životinju koja slovi za jednu od najagresivnijih na svetu pripremiti za zahvat, a da pritom lekari ostanu nepovređeni. Zahvaljujući timskom radu i požrtvovanosti ,najstarijem aligatoru na svetu spasen je život.
Muja, inače, živi sam od šezdesetih godina prošlog veka, kada je uginula ženka s kojom je delio prostor. Život i zvanično najstarijeg aligatora na svetu bio je sve samo ne miran i ušuškan.
Muja je jedan od retkih stanara vrta koji su preživeli Drugi svetski rat, tokom kojeg je vrt, u dva bombardovanja grada, bio gotovo potpuno razoren. Preživeo je Muja i NATO bombardovanje 1999. godine. Ime aligatora iz Beograda pominje se u brojnim istraživačkim radovima posvećenim toj vrsti reptila kao zvanični svetski rekorder u dugovečnosti.
- Prostor u kojem živi Muja je renorviran i on je zaista počastvovan stanovnik vrta. Drago nam je da se oporavlja polako, a njemu se redovno daju antibiotci i analgetici kako bi mu se umanjili bolovi. Iskreno, strepeli smo do trenutka dok nije počeo da jede, što je pokazatelj oporavka - kažu u vrtu, a zaposleni se smenjuju pored Mujinog prostora.
Svako od njih želi da baci pogled na najstarijeg aligatora na svetu i lično se uveri da on dobro napreduje.
|
Najpoznatiji lekari leče u zoo-vrtu Beogradski zoo-vrt poznat je širom sveta po mnogo čemu: belim lavovima i tigrovima, beloglavom supu... Svetska javnost fascinirana je i činjenicom da najpoznatiji lekari u Srbiji pomažu „Vrtu dobre nade“ i da leče životinje. Sve je počelo davnih devedesetih, kada je najpoznatiji ginekolog akušer Dušan Stanojević porodio šimpanzu i postao stalni volonter zoo-vrta. Od tada pa do danas, najčuveniji lekari različitih specijalizacija lečili su sve vrste - od lavova do zmija i krokodila. |
Zorica Lazarević
Foto: J. Vučetić
blic.rs
Srbija ima velike troškove u uklanjanju otpada iz klanica, koji bi mogao da bude znacajan izvor prihoda, ako bi se iskoristi za proizvodnju biogasa, organskog đubriva, ili za pravljenje hrane za životinje, rečeno je na današnjoj konferenciji u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Povodom realizacije projekta 'Upravljanje otpadom u klanično-prerađivačkoj industriji u Srbiji' čiji je cilj poboljšanje tretmana klaničnog otpada na bazi norveške tehnologije i iskustva, u radu konferencije, između ostalih, učestvovali su potpredsednik PKS Miroslav Miletić i ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag.
Projekat je pokrenula PKS u saradnji sa ambasadom Norveške i norveškom agencijom IDN.
Miletić je rekao da u svetu raste interesovanje za iskorišćavanje nejestivih sporednih proizvoda iz poljoprivrede i prehrambene industrije, a procene govore da se u Srbije napravi oko 250.000 tona ove vrste otpada na godišnjem nivou.
On je dodao da je uklanjanje i iskorišćavanje životinjskog otpada odraz razvoja nauke i tehnologije u sprečavanju nastajanja bolesti ljudi i životinja, ali je važna i uloga u saniranju i zaštiti životne sredine.
Prema propisima Srbije, koji su harmonizovani sa propisima EU, najcelishodniji put sanacije sporednih proizvoda životinjskog porekla koji nisu namenjeni za ljudsku potrošnju je njihovo sakupljanje i iskorišćavanje za proizvodnju hrane za životinje, hemijsku industriju, biogas ili biodizel, što zavisi od strukture sirovine, opreme i tehnologije, istakao je Miletić.
U radu današnje konferencije učestovali su i predstavnici Uprave za veterinu Sektora za zaštitu prirodnih resursa u Ministarstvu životne sredine, Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivrdu PKS kao i predstancii norveške agencije IDN, lokalnih samouprava i kompanija.
Izvor: (Tanjug - Ekos)
Prijavi se
Pretraži sajt
Oglasi
-
Otvarač za usta
(Oprema / Prodajem) -
Fleso zatvarac
(Oprema / Prodajem) -
Meredov za pse
(Oprema / Prodajem)
