iimage001

foto: pixabay.com

Najvažniji preduslov da gajenje životinja bude uspešno jeste očuvanje njihovog zdravlja, a da bi se ono postiglo neophodno je obezbediti im pravilnu ishranu i adekvatnu negu i zaštitu. Tako je i sa živinom. Zato svaki ogajivač treba dobro da poznaje sve karakteristike živine sa kojom radi.

Uslovi u živinarniku

Živinarnik treba da sadrži svu neophodnu opremu, a higijena u njemu da bude savesno i redovno održavana. Ako gajite plovuše, potrebno je obezbediti im dovoljno vode za kupanje koja uvek mora biti čista, a za ostale vrste neophodan je sitan pesak ili pepeo od drva za suvo kupanje. Živinarnik takođe mora biti dobro osvetljen, jer živini jako prija svetlo, naročito prirodno, sunčevo.

Ako i u okolnim dvorištima ima živine, potrebno je dobro ograditi prostor, kako bi se sprečilo njihovo mešanje, a veoma je važno, koliko god je to moguće, zaštiti prostor i od doletanja divljih ptica. Tako će se znatno smanjiti rizik od eventualnih zaraznih bolesti.

Ishrana

Ishrana živine naročito je važna, pa joj se posvećuje posebna pažnja, kako u pogledu količine, tako i u pogledu kvaliteta dnevnih obroka. Vodu koju živina koristi za piće potrebno je redovno menjati, ona mora uvek da bude sveža.

iimage003

foto: pixabay.com

Zdravlje

O zdravlju živine brine, pre svih, sam odgajivač, koji osim pravilne ishrane i održavanja higijene mora obezbediti i stalnu veterinarsko-medicinsku zaštitu. Ovde važi pravilo „bolje sprečiti nego lečiti“, pa su preventivne mere daleko važnije, jefitnije i bezbednije od lečenja.

Prepoznavanje simptoma

Kako bi mogao da razlikuje izgled i ponašanje zdrave i bolesne živine, odgajivač mora da poseduje određeno iskustvo. Nekada su i jedva primetne promene u ponašanju znak da postoji opasnost. Pri tome, najpre treba posmatrati čitavo jato, a tek onda obaviti pojedinačne preglede. Posmatranje jata se vrši tako što se tiho uđe u živinarnik, tako da se živina ne uznemiri i sa velikom pažnjom posmatra ponašanje svih grla.

Ako je živina zdrava, biće pravilno raspoređena  - otprilike jedna trećina treba da bude oko hranilica, a dve trećine na sedalima ili u gnezdima. Primetna je harmonična atmosfera, ujednačenost i opuštenost. Čuje se razdragan žamor, „pevanje“ kokošaka oko hranilica, kokodakanje onih koje snele jaja, kukurikanje petlova. Živina je, dakle, vidno raspoložena, dobro jede. Ima jasan pogled, okrugle zenice koje brzo reaguju na svetlost. Na kapcima ne postoje naslage, kreste su jarko crvene i barušaste, perje sjajno i čisto. Mužjaci su aktivni, petlovi kukuriču, a ćurani se šire.

Ako su u pitanju plovke, one će biti oko vode, brčkaće se i veselo grakati, tražiće hranu u ispustima. Živina koja je zdrava, iako deluje kao da je potpuno skoncentrisana na ono što trenutno radi, jasno opaža sve što se u njenoj neposrednoj okolini dešava.

iimage004

foto: pixabay.com

Ukoliko je prisutna neka bolest, kokoške su ujutru ili na sedalima ili u mračnim ćoškovima živinarnika. Oko hranilca ih ima malo, a oko pojilica znatno više, jer bolesna živina oseća veliku žeđ. Ona se grupiše, stoji u gomili na jednom istom mestu dok neko ne počne da je tera. Kod ćuraka i gusaka, bolesna grla zaostaju za jatom na paši. Bolesne plovuše ili se zavuku u živinarnik i ne izlaze, ili lagano plivaju ne pokazujući zainteresovanost za hranu. U jatu je muk i primetan je neprijatan zadah. Tada treba pregledati prostirku, kako bi se utvrdilo da li postoje tragovi proliva i ako ih ima, da li su vodenasti, beli ili krvavi.

Bolesna živina teško se kreće, ne može ni da beži, pa ju je lako uhvatiti. Nevesela je i pije neobično mnogo vode. Pilići i ćurići tužno pijuču, mladunci se utopljavaju, uglavnom spavaju i imaju neuredno, prljavo perje. Oči su im mutne, suzne i sa naslagama ispod kapaka. Kreste im poblede ili pomodre i smežuraju se. Iz kljuna i nosa izlazi tečnost, a sluzokožu jezika zahvataju naslage.

Ako bolest traje više dana, živina će naglo mršaviti, stomak će joj biti naduven, perje se nakostrešiti, a krila potpuno opustiti. Kod određenih oboljenja mogu se javiti i tikovi, zabacivanje glave, nekontrolisano hodanje ili ležanje. Bolesnoj i slaboj živini veoma brzo slabi imunitet, pa je napadaju razni paraziti.

Lečenje

Obolela grla što pre treba izolovati iz jata i pozvati veterinare. Nemojte preduzimati nikakve zdravstvene mere sami, već isključivo nakon pregleda i po dobijenim uputstvima od veterinara. Ako ima uginulih primeraka, najbolje ih je sačuvati i pokazati veterinaru kada dođe, jer mu to može značajno pomoći u dijagnostikovanju. Ako bude bilo potrebe, leševi ili njihovi delovi šalju se na laboratorijsku analizu. Nakon toga, leševe spalite ili zakopajte.

Kod teških zaraznih oboljenja neophodno je uništavanje svih obolelih jedinki, a ako se proceni da je reč o opakim bolestima, potrebno je usmrtiti celo jato. To je mera koja je regulisana zakonom, a uništavanje jata sprovodi veterinarska služba.

Veterinarska zaštita

Veterinarske usluge odnose se na prevenciju ili lečenje bolesti. Preventivne mere, pored pravilne nege i ishrane, podazumevaju i redovnu vakcinaciju živine. Postoje one vakcinacije koje je zakon predvideo kao obavezne i one koje se obavljaju na zahtev odgajivača.

Takođe, nepohodna je redovna kontrola i zaštita živine od spoljašnjih i unutrašnjih parazita, a veoma često je potrebno i lečenje koje treba sprovoditi tačno onako i onoliko dugo koliko je veterinar odredio. Bez obzira što lečena živina više ne pokazuje simptome bolesti, lečenje treba sprovesti do kraja, jer se u suprotnom rizikuje da bolest koja nije izlečena do kraja poprimi hronični karakter.

Lekovi se daju rastvoreni u svežoj, čistoj vodi za piće, a mogu se stavljati i u pojilice koje je potrebno svakodnevno prati i menjati vodu u njima. Dok se živini daju lekovi i izvesno vreme nakon toga, živinu ne treba klati, jer meso može sadržati lekove u tragovima. Postoji verovatnoća da ih ima i u jajima, pa i njih morate ispitati. Tokom lečenja potrebno je obaviti čišćenje i dezinfekciju živinarnika i skoniti đubre van domašaja živine. 

Deficit vitamina A


Značaj vitamina A u ishrani živine je višestruka. Vitamin A utiče pozitivno na rast, nosivost, oplođenost jaja, a neophodan je i za dobro zdravlje živine. Hipovitaminoza A kod odrasle živine se ne javlja često. Simptomi su opšteg karaktera, pad nosivosti, smanjeno leženje sa povećanim procentom uginulih embriona a kod petlova smanjena plodnost. Pilići koji se izlegu iz ovakvih jaja uginjavaju prvih dana života.

Prvi simptomi deficita vitamina A kod pilića koji su se izlegli iz jaja, od kokošaka koje su u ishrani bile deficitarne vitaminom A, mogu da se jave krajem prve pa do pred kraj treće nedelje. Ako su pilići izleženi iz jaja od roditeljskog jata kokošaka koje su bile obezbeđene sa dovoljnim količinama vitamina A, kod njih će se razviti prvi simptomi deficita tek u šestoj nedelji i nisu jasno izraženi.  Prvi simptomi nedostatka vitamina A su smanjen apetit, zaostajanje u porastu i pad telesne težine i bolestan izgled pilića, somnolentnost,anoreksija, nakostrešenost perja, razni poremećaji razvoja kostiju, bujanje koštanog tkiva, podrhtavanje nogu, nekoordinisano kretanje, slabost mišića nogu i krila, paraliza i pareza, promene na očima u vidu vodenastog iscedka, iscedak iz nosa, zatvoreni očni kapci, kokošije slepilo, hemeralopija, slabije lučenje suza i sušenje konjuktiva, keratinizacija rožnatog epitela i deskvamacija orožalih ćelija,ulceracije rožnjače, degeneracija kože, promene epitela sluzokoža organa za disanje , promene sluzokože creva i mokraćnih organa.

Kod uginulih pilića najčešće vidljive patoanatomske promene su keratinizacija treće očne membrane nazvane trećim očnim kapkom, beo sirast eksudat ispod očnih kapaka,bledilo kljuna, kreste i očnih kapaka naročito kod tovnih pilića. Kseroftalmija je karakterističan simptom hipovitaminoze A samo kod starijih pilića, i ona se ne nalazi kod pilića koji su uginuli u prvim danima života jer ne stiže da se razvije. Čest nalaz su zapaljiva ognjišta u vidu beličastih čvorića na nepcu, ždrelu, jednjaku  a ponekad i u voljki. Pošto je vitamin A veoma važan zaštitnik pokrovnog epitela svih sluzokoža njegov deficit izaziva promene na svim sluzokožama organa za disanje, varenje, a urati mogu da se nađu u bubrezima, jetri, slezini srčanoj kesi i drigim organima. U ureterima i bubrežnim tubulima nagomilavanje urata je veoma uočljivo.

Deficit vitamina A kod ćuraka u slobodnom uzgoju je veoma redak za razliku od gajenja u intenzivnom načinu. Simptomi su veoma slični kao kod kokošaka i pilića, stim što imaju mnogo brži i burniji tok. Ćurke imaju veće zahteve i potrebe za vitaminom A pa se usled grešaka u ishrani i deficita pojava avitaminoze javlja češće nego kod kokošaka.

Plovuše, guske i patke se vrlo rano počinju prihranjivati zelenom masom i ispuštati na pašu pa pojava deficita vitamina A kod njih se veoma retko dešava.            Preventiva se sprovodi davanjem vitamina A kroz vodu za piće u prva tri dana života pilića a kod kokošaka nosilja svakih tri nedelje. Isti program je kod ćuraka, gusaka i pataka.

 

Deficit vitamina D

Vitamin D spada u grupu vitamina rastvorljivih u mastima i posebno je značajna njegova uloga u metabolizmu minerala kalcijuma i fosfora. Vitamin D je veoma značajan i za rast i zdravlje živine. Kod kokošaka nosilja vitamin D utiče na nosivost, kvalitet ljuske, na oplodnju i procenat leženja. Deficit vitamina D dovodi kod kokošaka nosilja do pada nosivosti, slabije oplodnje, lošeg leženja i neplodnosti. Česta je demineralizacija kostiju, smanjena koncentracija kalcijuma u plazmi, ređe i fosfora, povećana alkalna fosfataza, tanka i porozna ljuska jaja, karakterističan pingvinski stav nogu kod kokošaka nosilja, nošenje jaja bez ljuske, uginjavanje embriona 18 i 19 dana inkubiranja, deformacije kljuna i pojave skraćene donje vilice.

Usled deficita vitamina D u obroku mladih pilića dolazi do slabosti nogu, nesigurog hoda pri čemu pilići stalno leže. Dolazi do slabije kalcifikacije kostiju koje postaju makane i zadebljale, posebno cevastih kostiju, a na kraju rebara javljaju se zadebljanja. Dolazi do vidljivog  krivljenja grudne kosti i kostiju nogu. Jednostavno rečeno pojavljuju se simtomi deficita vitamina D koji su opisani kao obolenje nazvano rahitis. Prvi simptomi kod mladih pilića su usporen rast ili potpun prestanak rasta. Pilići izbegavaju kretanje i imaju ukočen hod. Imaju mekan kljun, mekane kandže, savitljive noge kao od gume, kičmu savijenu na dole smanjenu otpornost i uginjavaju. Simptomi avitaminoze D su veoma slični simptomima koji se javljaju usled deficita kalcijuma i fosfora u ishrani kokošaka. Simptomi deficita vitamina D kod ćuraka, gusaka i pataka su slični ili potpuno isti simptomima deficita kod kokošaka.

Preventiva se sprovodi davanjem vitamina D3 kroz vodu za piće u prva tri dana života pilića a kod kokošaka nosilja svakih tri nedelje. Isti program je kod ćuraka, gusaka i pataka.

 

Deficit vitamina E ili Tokoferola

Vitamin E ima važnu ulogu u organizmu, kao antioksidans štiti od slobodnih radikala, povećava oplodnju, nosivopst i leženje pilića.

Simptomi deficita vitamina E kod kokošaka su pad nosivosti, slabljenje vida, a kod petlova smanjena plodnost i sterilitet i nutritivnu encefalomalaciju.

Deficit vitamina E kod pilića manifestuje se sa dva sindroma, koji mogu da nastanu zajedno ili pojedinačno. Jedan oblik se klinički manifestuje kao eksudativna dijateza a drugi kao encefalomalacija pilića. U oba slučaja simptomi deficita javljaju se kod pilića starih 2 do 4 nedelje. Kod eksudativne dijateze osnovni simtom je pojava potkožnog edema i eksudata u perikardijalnoj kesi. Boja kože je plava zatim zelena, naročito ispod krila. Javljaju se krvavljenja u mišićima i masnom tkivu pri čemu su mišići prebojeni zeleno. Pilići uginjavaju kroz 2 do 4 dana. Kod encefalomalacije pilići leže, ne mogu da stoje niti da hodaju. Kad pokušaju da ustanu pilići se prevrnu i ležeći veslaju nogama. Poneki imaju zgrčene prste,  iznenada ispružene noge i zabačenu glavu. U ranom stadijumu pilići se podignu kao oporavljeni da bi opet simptomi počeli ispočetka. Uočljivi su simtomi nutritivne distrofije i miopatije, distrofija skeletnih mišića, distrofija srčanog mišića, simptomatična bela boja mišića na grudima a ponekad i mišića nogu. Prvi znaci bolesti javljaju se u 4 nedelji a zatim pojava brzog uginjavanja. Deficit vitamina E u obroku može nastati i kao posledica prisustva ferihlorida u hrani koji dovodi do razaranja vitamina E. Vitamin E je nestabilan ako je u hrani došlo do procesa užeglosti.

Preventiva se sprovodi davanjem vitamina E kroz vodu za piće u prva tri dana života pilića a kod kokošaka nosilja svakih tri nedelje. Isti program je kod ćuraka, gusaka i pataka.

 

Deficit vitamina K

Kao i vitamini A, D i E i vitamin K spada u grupu vitamina rastvorljivih u mastima. Vitamin K se još naziva i antihemoragični vitamin. Ovaj vitamin utiče na nivo protrombina u krvi. Posledica deficita vitamina K kod pilića dovodi do produženog vremena zgrušavanja krvi, što dovodi do spontanog iskrvarenja usled ozleda na nogama i krilima. U uslovima normalne ishrane najčešće ne dolazi do deficita vitamina K. Odrasla živina ne oboleva od ove avitaminoze.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE

Deficiti vitamina B – kompleksa


Vitamin B1 (tiamin)

Uloga vitamina B1 u ishrani živine je višestruka. Njegov deficit u ishrani mladih pilića izaziva smanjenu vitalnost, anoreksiju, mršavljenje, opštu slabost, apatiju, zabacivanje glave na leđa ili opistotonus, uvrtanje glave, tremor, konvulzije, oštećenje srca i poremećaje u njegovom radu. Dolazi i do poremećaja u funkciji nervnog sistema pa pilići nemogu da stoje usled polineuritisa.

Kod odrasle živine i ćuraka deficit vitamina B1 dovodi najčešće do oštećenja nervnog sistema i polineuritisa. Kod plovuša deficit vitamina B1 je veoma retka pojava i dovodi najčešće do oštećenja nervnog sistema i polineuritisa u blažoj formi. Najčešće do ovih simptoma ne dolazi jer hraniva od kojih je sastavljen obrok sadrži dovoljno tiamina ili vitamina B1.

 

Vitamin B2 (riboflavin)

Kao sastavni deo oksido redukcionog sistema vitamin B2 utiče na metaboličke procese kod živine. Deficitaran sadržaj vitamina B2 kod pilića dovodi do pojave sporijeg rasta, slomljenog perja i povećane osetljivosti na razne infekcije. Simptomatična je pojava zgrčenih prstiju, otežano kretanje i oslanjanje na  deo noge od skočnog zgloba do prstiju. Usled degeneracije perifernih nerava koji mogu biti zadebljeli i 4 do 5 puta pilići leže sa izraženom paralizom, usled čega ne jedu, mršave, javlja se poremećaj vida i povećan mortalitet.

Vremenom se pilići oporavljaju od ove avitaminoze, jer sa starošću potrebe za riboflavinom se smanjuju a delimično ga ima i u dubokoj prostirci. Kod odrasle živine, kokošaka i ćuraka deficit riboflavina izaziva smanjen procenat leženja. Najveća smrtnost embriona događa se 12 i 14 dana inkubiranja. Uginuli embrioni pokazuju karakteristično kovrdžanje paperja na abdomenu, zakržljalost i pojavu edema.

Kod plovuša, gusaka i pataka, nema karakterističnih simptoma deficita riboflavina. Javljaju se opšti simptomi usporenog rasta, slaba vitalnost i povećano uginuće.

 

Vitamin B6 (piridoksin)

Deficit vitamina B6 od odrasle živine izaziva poremećaje u reprodukciji, slabiji kvalitet priplodnih jaja, smanjen procenat oplođenosti i smanjeno leženje. Izraženo je bledilo kreste i podbradnjaka, smanjen apetit pad nosivosti i involucija jajnika.

Deficit riboflavina kod pilića izaziva usporen porast, smanjen apetit, što dovodi do smanjenog prirasta telesne mase i loše konverzije hrane. Vitamin B6 se naziva i antidermatitni vitamin. Nedostatak B6 vitamina kod pilića dovodi do poremećenog operjavanja. Perje je nedovoljno razvijeno, iskrzano, kudravo i brzo opada. Na samom početku deficita pilići su razdražljivi, kako vreme u deficitu odmiče javljaju se nervni poremećaji u vidu grčeva, pilići počinju izneneda da besciljno trče pri čemu su krila spuštena. U poodmakloj fazi deficita pilići gube apetit, jako mršave, padaju na stranu, čuče sa zabodenim kljunom u prostirku, krive se prsti ili jedna noga postaje kljakava. Ovakvi simptomi mogu se sprečiti davanjem odgovarajuće količine vitamina B6 bilo u hrani bilo kroz vodu u vidu terapije.

 

Vitamin B12

Deficit vitamina B12 kod odrasle živine, kokošaka i ćuraka izaziva pad nosivosti, smanjeno leženje, uginjavanje embriona 17-og dana inkubiranja i veći broj deformisanih pilića pri vađenju iz inkubatora.

Kod mladih pilića deficit vitamina B12 dovodi do slabog prirasta, kržljavosti, defektnog operjavanja, nervnih smetnji i povećanog uginjavanja. Prisutni su i simptomi anemije. Vitamin B12 je potreban kod mlade živine za transformaciju homocistina u metionin. Vitamin B12 smanjuje potrebe za holinom. Poznato je da u sastav vitamina B12 ulazi i kobalt koji se mora obezbediti u dovoljnoj količini kroz premiks. Vitamin B12 se u ishrani živine obezbeđuje preko animalnih hraniva ili posebnim dodavanjen ovog vitamina koji se proizvodi uz pomoć mikroorganizama.

 

Holin

Nedostatak holina kod odrasle živine, kokošaka i ćuraka, izaziva pad nosivosti, poremećaj vida, deformacije kostiju, perozu i povećan mortalitet. Holin je neophodan za metabolizam masti, deponovanje vitamina A u jetri pilića. Pojavu peroze nije moguće rešiti dodavanjem mangana ako u hrani nema dovoljno Holina i nikotinske kiseline. Kod pilića deficit holina dovodi do pojave peroze i deformacija kostiju. Zapažen je i usporen rast, nervni poremećaji koji dovode do grčenja mišića i povećan mortalitet. Do deficita holina može doći ako se u ishrani živine kao jedini izvor proteina koristi sojina sačma. Dodavanjem holina, betanina ili metionona mogu se rešiti problemi deficita holina.

 

Biotin

U živinarskoj proizvodnji je poznato da biotin prevenira pojavu dermatitisa kod pilića. Takođe je poznato da deficit biotina izaziva perozu, usporen rast, smanjen apetit, slabo operjavanje i povećan mortalitet. Markantne su pojave dermatitisa, zatim pojava žuljeva i zadebljanja na koži, tabani sa ragadama i ranama. Na koži oko kljuna, a naročito na uglovima usta edemi prekriveni naslagama koje podsećaju na krljušti. Ove promene i deformacije često podsećaju na papagajski kljun. Promene koje nastaju kao posledica deficita biotina veoma podsećaju na promene usled deficita pantotenske kiseline.Ipak postoje razlike između ove dve hipovitaminoze. Kod deficita biotina promene se prvo pojavljuju na nogama a potom na glavi, za razliku od deficita pantotenske kiseline gde promene prvo kreću na glavi. Kod odrasle živine nedostatak biotina izaziva pad nosivosti i smanjeno leženje pilića. Slični simtomi deficita biotina se ispoljavaju i kod plovuša,  gusaka i pataka.

 

Pantotenska kiselina

Kod odrasle živine deficit pantotenske kiseline izaziva pad nosivosti, smanjen procenat leženja pilića, visok procenat zamiranja embriona i subkutane hemoragije na embrionima. Kod kokošaka je izraženo slabo operjavanje, otok očnih kapaka, poremećaj vida, slab nagon za ležanjem na nasadu. Izražene su promene na koži, rane i fisure na jastučićima tabana iz kojih curi krv.

Kod pilića deficit pantotenske kiseline izaziva usporen rast i povećan mortalitet. Česti su poremećaji zastoja u operjavanju, loš izgled perja, krzavo i izlomljeno perje koje ispada i telo ostaje golo. Karakterističan je dermatitis oko kljuna i očnim kapcima koji su često slepljeni. Kasnije nastaju promene na tabanskom delu kože slično kao kod deficita biotina.

 

Folna kiselina

Folna kiselina se koristi za preveniranje peroze, normalan prirast,dobro operjavanje i normalan sadržaj hemoglobina u krvi živine. Kod odrasle živine deficit folne kiseline izaziva pad nosivosti, slabu operjalost, grčeve, promene na koštanom tkivu u vidu deformacija i anemiju. Iz jaja koja su snele kokoške hranjene obrokom deficitarnim folnom kiselinom, izleće se mali procenat pilića, koji su slabo vitalni, sa anemijom i uginjavanjem embriona. Nedostatak folne kiseline kod mladih pilića izaziva slab rast, sporo operjavanje, anemiju i povećan mortalitet. Zbog izražene anemije i pada imuniteta uobičajene su sekundarne infekcije.

 

Niacin (nikotinska kiselina)

Nedostatak niacina kod odrasle živine dovodi do smanjene potrošnje hrane što dovodi do smanjenja telesne mase. Izražen je i pad nosivosti i gubljenje perja. Iz jaja, koja potiču od kokošaka hranjenih obrokom koji je deficitaran niacinom, izleženje je veoma slabo a pilići avitalni. Deficit niacina kod mladih pilića izaziva promene u usnoj duplji i na jeziku poznate pod nazivom «crni jezik». Karakterističan je i usporen rast, pojava peroze, dermatitis, slabije operjavanje, nervne smetnje i poremećaj vida.

 

Vitamin C. Živina ima sposobnost sinteze vitamina C, ali je ipak neophodno njegovo dodavanje kroz hranu, naročito kod jata koja su izložena stresnim situacijama koje su često prisutne u intenzivnom živinarstvu. Nedostatak vitamina C može da izazove hipovitaminozu koja se ispoljava opštim simptomima avitalnosti i smanjene nosivosti. Poznati su pozitivni efekti primene vitamina C u letnjim periodima kada su visoke temperature. Smanjuje stres, pad nosivosti i mortalitet. Vitamin C utiče povoljno na porast telesne mase pilića, jača opštu otpornost i imunitet pilića.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE

(Dermanyssosis)


Dermanisoza domaće živine prouzrokuje pipa, crvena grinja ili tekut.  Dermanyssus gallinae koja  živinu napadaja najčešće noću i siše krv.

 

Etiologija

Dermanyssus gallinae je zglavkar iz roda Dermanisuza koji parazitira kod svih vrsta domaće živine, posebno kokošaka. Redovno se nalaze u zapatima živine koja se gaji u ekstenzivnim uslovima. Međutim, danas su sve češće invazije živine gajenje u intenzivnim sistemima, pa i u kaveznom.

Tokom dana obično borave u pukotinama zidova živinarnika, a naročito se rado zavlače u pukotine drvenih predmeta u živinarniku, kao što su rešetkasti pod i gnezda. Tokom noći napadaju živinu i sišu krv i tako uznemiravaju živinu, zbog čega ova slabi i postaje sklonija oboljevanju od drugih bolesgi. Dermanisuzi su vektori borelioze i kolere, čime se njihov značaj povećava.

Ženke nisu posebno plodne, polože svega 3-7 jaja u oko 8 navrata. Međutim, razvojni ciklus traje kratko, svega 7-9 dana, pa se za kratko vreme dermanisuzi namnože u velikom broju. Larve se izležu iz jajeta za 2 do 5 dana pri temperaturi od 18 do 35 °C, a na temperaturi manjoj od 18°C leženje se odlaže. Bez prethodnog hranjenja larve se za jedan dan presvuku. Posle toga sišu krv i za dva dana pretvore u nimfu prvog stadijuma, ponovo sišu krv i postaju nimfe II stadijuma.Posle 10-12 sati pretvore se u adulte. Ceo razvojni ciklus traje 7-9 dana.

Bez domaćina i bez hrane, dermanisuzi prežive i do 11 meseci. Infestacija živine nastupa, najčešće, naseljavanjem objekata koji su infestirani u predhodnom turnusu.

 

Epizootiologija. Parazitoza je veoma raširena u ekstenzivnom živinarstvu a sada je prisutna i u kaveznom držanju živine.Takođe, zaraza može da se unese u jato infestiranim jedinkama, ali i unošenjem opreme, posebno kartonskih kutija i podložaka za jaja, koja prethodno nije propisno očišćena. Značajnu ulogu u širenju parazita imaju divlje ptice i glodari kao mehanički vektori..

Plovuše, koje žive u vlažnim uslovima i često se kupaju, ređe su ili redovno slabije infestirane.Dermanisuzi brzo razvijaju rezistenciju na akaricide, što značajno otežava i poskupljuje terapiju i suzbijanje ovih parazita.

 

Klinička slika

Simptomi infestacije ne moraju da se zapaze kroz duži vremenski period, ukoliko se živina dobro neguje i hrani. Inače jaka infestacija živine dermanisuzima otkrije se već prvog dana, odnosno pri prvom hvatanju i pregledu živine. Takođe, invadirani živinarnici i oprema mogu da se otkriju već pri prvom kontaktu, odnosno pregledu. Dermanyssus gallinae se hrani krvlju i pri jakim infestacijama može da izazove anemiju. Broj eritrocita kod kokoške može da padne na samo 1,2 miliona a normalna vrednost je oko 3,1 milion. Usled anemije često dolazi do pada nosivosti 10 do 30%. Usled hronične anemije, dolazi do pada opšte otpornosti, pojave oportunih ifekcija koje izazivaju i povećan mortalitet.

Kod uginule živine može da se ustanovi jako izražena anemija sa svim posledicama na unutrašnjim organima.

 

Dijagnoza bolesti  se postavlja nalazom odraslih parazita u objektu ili na živini.

 

Terapija kod živine je simtomatska.

 

Profilaksa okolnog prostora i objekata se sprovodi raznim insekticidima i visoko rigoroznim merama zoohigijene.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE

 

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box