- anaerobni metabolizam u kojem dolazi do degradacije prirodnih molekula kao što su šećer glukoze. Fermentacija ne otpušta svu postojeću energiju molekula, već otpušta dovoljno onoliko koliko je potrebno da bi proces glikolize (proces u kojem se stvaraju dva molekula ATP na jedan šećer glukoze) započeo. Fermentacijom se dobija laktat, acetisalna kiselina i etanol. Termin fermentacija se često koristi i u svojstvu opisivanja razvoja velikog skupa mikroorganizama.
Produkti fermentacije sadrže hemijsku energiju (znači nisu potpuno oksidovani), ali se smatraju beskorisnim jer ne mogu sami biti metabolizirani bez upotrebe kiseonika (ili bilo kog drugog primaoca elektrona kji je visoko oksidovan). Produkcija ATP molekula fermentacijom je manje efikasna od recimo oksidativne fosforilacije, gde je pirivat potpuno oksidovan u ugljen dioksid. Fermentacija proizvodi dva molekula ATP na jedan molekul šećera glukoza, naspram recimo 36 novonastalih molekula ATP-a aerobnom respiracijom. Uvek imati u vidu da je ATP molekul koji služi kao izvor energije za sve ćelijske procese.
Fermentacija je od ogromnog značaja kod kičmenjaka. Koristi se kao veoma efikasan izvor kratkoročne energije, tokom perioda intenzivnog napora, kada je transport kiseonika do mišića nedovoljan kako bi se održao aerobni metabolizam. Ovo se dešava pri brzom a kratkom trčanju, gde sagorevamo jako puno energije, a organizam usled tako brzog trošenja energije nema vremena da je zameni novom, sporim procesom, već koristi fermentaciju. Na primer, kod ljudi, fermentacija laktičke kiseline proizvodi energiju koju možemo da koristimo u periodu između 30 sekundi do 2 minuta. U ovom periodu brzina produkcije ATP molekula je oko 100 puta veća od one u oksidativnoj fosforilaciji.