Organska proizvodnja jagnjadi

Janković Ljiljana, Radenković-Damnjanović Brana, Teodorović Radislava, Đorđević Milutin ¹

Organska hrana je proizvedena korišćenjem hraniva ili đubriva biljnog ili životinjskog porekla, bez đubriva sa hemijskim formulama, stimulatora za rast, antibiotika, pesticida ili genetički modi kovanih organizama. Organska proizvodnja promoviše metode i prakse koje obnavljaju, održavaju i poboljšavaju ekološku ravnotežu u proizvodnom procesu. Organska proizvodnja nudi mogućnosti za postizanje ravnoteže između proizvodnje dovoljnih količina hrane sa visokim kvalitetom i smanjenjem opasnosti od zagađivanja čovekove sredine, kao i zadovoljavanje egzistencijalnih potreba siromašnog stanovništva koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

Proizvodnja stoke je sastavni deo celine ekosistema organskog uzgoja, koji obezbeđuje kontrolu korova, reciklažu nutrienata i korišćenje marginalne zemlje koja nije pogodna za setvu. Ograničavajući činilac u proizvodnji organskog mesa je manjak serti kovanih obrađivača organskog mesa. Prvi korak za proizvođače koji istražuju proizvodnju organske jagnjadi bi trebalo da bude pronalaženje serti kovane fabrike za obradu mesa u svom okruženju.

Uvod

Najvažniji faktor za uspešnu organsku životinjsku proizvodnju odnosi se na pravilan izbor vrste i rase životinja. U organskom stočarstvu se nameće potreba za izbor domaćih rasa i vrsta životinja koje su adaptirane na lokalne mikroklimatske uslove i koje imaju prirodno stečenu otpornost prema parazitima i bolestima karakterističnim za određeni region. Domaće rase redovno imaju jaku konstituciju, povećanu prirodnu otpornost i manje su zahtevne u pogledu nege, smeštaja i ishrane.

Uzgajanje domaćih rasa najčešće znači i manji prinos po životinji, budući da domaće rase nemaju jako izražene proizvodne karakteristike. To podrazumeva i manji prihod po uzgajanoj životinji, ali ipak, ekonomija organske proizvodnje ukazuje na suprotno. Domaće rase životinja su mnogo otpornije na oboljenja i traže manje investicije i troškove za obezbeđivanje odgovarajućih uslova za smeštaj, negu, lečenje i preventivu. Domaće rase su manje probirljive u smislu ishrane koju konzumiraju i često puta se hrane prirodnom vegetacijom koja ne može da se upotrebljava pri uzgajanju visokoproduktivnih rasa. Na kraju, proizvodi dobijeni organskim načinom proizvodnje imaju veću prodajnu cenu u odnosu na konvencionalne, što bi trebalo da opravda ekonomski aspekt uzgajanja domaćih rasa (Angelovski i sar., 2012).

Da bi konvencionalna stočarska farma prešla u organsku, najvažniji preduslov je obezbeđenje serti kovane organske stočne hrane. Pri tom, farme sa sopstvenom proizvodnjom hrane imaju bolje predispozicije za prelaz u organske od onih farmi koje kupuju hranu, pre svega da bi se izbegle cenovno-tržišne turbulencije i da se obezbedi dostupnost serti kovanoj hrani u toku proizvodnje. Dobijanje serti kovane organske stočne hrane obavlja se preko prenamene konvencionalnih proizvodnih površina namenjenih za proizvodnju stočne hrane u farmi koja se serti kuje. Hrana koja se koristi u ishrani životinja u organskoj proizvodnji treba da potiče sa serti kovanih površina, pri tom minimum 50% treba da bude proizvedeno na samoj farmi ili u slučajevima kada to nije moguće, hrana može da se nabavlja sa druge serti kovane organske farme.

Vrlo važan element u organskoj stočarskoj proizvodnji predstavlja napasanje životinja. Pored zadovoljavanja potreba sa hranljivim materijama, pri napasanju, životinje se kreću, a time povećavaju svoju konstituciju i kondiciju. Dopunski se eliminiše stres kao važan faktor koji prouzrokuje bolesti.

Organska proizvodnja ima speci čne zahteve u pogledu čuvanja i smeštaja životinja. Preporučuju se štale sa slobodnim kretanjem stoke, pristupom do ispusta, do otvorenih pašnjaka i ograničavanje broja životinja zavisno od kapaciteta štala. Vezivanje životinja, čuvanje u individualnim kavezima, kao i uzgajanje životinja u kavezima nije dozvoljeno. Paša mora da se obavlja na serti kovanim pašnjacima. Ukoliko takvi pašnajci nisu dostupni, napasanje može da se obavlja na društvenim pašnjacima uz prethodno potpisivanje ugovora o koncesiji sa organizacijama koje upravljaju pašnjacima. Organizacija koja upravlja područjem, treba da izda potvrdu da područje koje se serti kuje u poslednje tri godine nije bilo tretirano sa sintetičkim preparatima. Ishrana na organskim farmama treba da bude bazirana na napasanju sa kvalitetnom zelenom hranom ili silažom, pri čemu suve materije u dnevnom obroku životinja treba da potiče od voluminozne sveže, suve ili silirane hrane (Angelovski i sar., 2012).

Proizvodnja organske jagnjadi

Proizvodnja organske jagnjadi je sistem koji se zasniva na ispaši, upravljanju pašnjacima i kontroli parazita. Farme ovaca koje proizvode organsku jagnjad moraju da odgovaraju standardima organske proizvodnje. Ovo podrazumeva hranjenje stada ovaca serti kovanom organskom hranom, upravljanje pašnjacima prema organskim zahtevima, osiguravanje da se ona ne izlažu supstancama koje su zabranjene prema organskim standardima i klanje u serti kovanim organskim klanicama. Većina vidova organske proizvodnje ovaca se kontroliše radi kvaliteta. To znači:

• Obroci, uključujući i one za dospelu jagnjad, moraju činiti najmanje 30% ukupne stočne hrane u svakom trenutku.
• Ovca mora imati pristup pašnjaku u vreme sezonske ispaše.
• Soli i minerali moraju biti serti kovani kao organski.
• Slama koja se koristi kao prostirka za ovace mora biti serti kovana kao organska.
• Zabranjeno je koristiti drvo koje je hemijski obrađeno zbog toga što je dugotrajno za ogradu ili strukture sa kojima ovce dolaze u dodir.
Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje
• Organski serti kovane životinje, proizvodi za hranjenje, objekti i proizvodi od mesa ne smeju biti u kontaktu sa neorganskim materijalima ili drugim životinjama za vreme prevoza.
• Vozila ili prikolice koje prevoze neorganske proizvode moraju biti detaljno očišćeni pre i posle svakog utovara. Vozač kamiona kojeg angažuje organska farma da prevozi hranu ili proizvode mora da potpiše deklaraciju da je njegov kamion oćišćen prema organskim speci kacijama.

Organski sertifikat

Organski sertifikat je sistem uredbi osmišljen da osigura da se proizvođači usklade sa međunarodnim standardima organske proizvodnje i obrade. Serti kovanje osigurava potrošačima da organski proizvođači slede stroge standarde kvaliteta (Philip, 2004; Macey, 2000).

Vođenje zapisnika

Organska proizvodnja zahteva odlično vođenje zapisnika. Neke agencije koje dodeljuju serti kate imaju standardne obrazce, ali i proizvođači mogu da osmisle sopstvene obrasce, pod uslovom da u njima obuhvate sve neophodne informacije i da je na osnovu tih obrazaca lako izvršiti reviziju.

Od organskih proizvođača se zahteva da dostave sledeće:

• Trogodišnju istoriju polja za svaki ar zemlje u organskoj proizvodnji,
• Opis rotacije letine i pašnjaka,
• Pojedinačnu identi kaciju životinja koja se odnosi na vođenje zapisnika o razvoju i zdravstvenom stanju,
• Arsku mapu,
• Izvore spoljašnjih unosa kao što su hrana, dodaci i zamena za mleko,
• Metode đubrenja,
• Metode upravljanja štetočinama, korovom i bolestima,
• Vrste korišćenih sistema skladištenja i
• Vrste korišćene opreme.

Zabranjene supstance

Proizvođači bi trebalo da se upozanju sa programom za proizvodnju organske hrane koji sadrži spisak dozvoljenih i zabranjenih supstanci koje se odnose na organski uzgoj, što će im pomoći da izbegnu pretpostavke koje se tiču stvari koje se unose na farmu i u vezi sa obradom. Mogući izvor kontaminacije, kao što je nanos pesticida sa obližnje farme, mora se prepoznati i zabeležiti. Postupci na farmi koji smanjuju taj rizik moraju biti zabeleženi. Potrebno je napraviti zaštitne zone izneđu organskih polja i područja koja bi mogla kontaminirati uzgoj zabranjenim supstancama, kao što su polja sa konvencionalnim uzgojem ili autoputevi. Proizvođači koji se prijavljuju za organski status moraju obavestiti susedne farme o svojim planovima.

Životinja gubi organski status ako joj se da antibiotik. Međutim, potrebno je lečiti obolelu životinju, jer je dobrobit životinje važnija od održavanja organskog statusa. Farma može da ima i organsku i neorgansku prozvodnju istovremeno. Na primer, proizvođač može da uzgaji organsku useve i neorgansku stoku. Međutim, farmer ne može imati i organske i neorganske ovce, osim ako je neorgansko stado u prelaznom procesu. Jagnjad koju su ojagnjile neorganske ovce može da uđe u tržište kao organska, ali ovce ne mogu. Jagnjad koja se zadržavaju za uzgoj od prvog organskog jagnjenja, biće celog života organska, dokle god se čuvaju prema organskim standardima (Benoit i Veysset, 2003).

Prijava za organski serti kat

Postupak organskog serti kata za zemljište za uzgoj i seno može trajati 3 godine od datuma prijave. Mora proći najmanje 3 pune godine od poslednjeg korišćenja zabranjene supstance do dodele organskog serti kata, sa jasno vođenim zapisnikom koji može da se revidira. Primeri pratećih dokumenata koji moraju biti raspoloživi su analize vode i zemljišta, priznanice za nabavku organske hrane i priplodne stoke. Svaka agencija za dodelu organskog serti kata ima određeni postupak koji proizvođači moraju da slede. Proizvođači jagnjadi bi trebalo da kontaktiraju organizaciju koja dodeljuje serti kate pre nego što donesu bilo koju odluku vezanu za proizvodnju (Philip, 2004; Macey, 2000).

Prelaz stada iz neogrankog u organsko

Neorgansko stado ovaca može proizvesti jagnjad sa oganskim statusom ako se prelaz obavi pre trećeg tromesečja graviditeta. Da bi odgovorilo na zahteve, stado ovaca mora:

• imati jedinstvenu pojedinačnu životinjsku identi kaciju,
• da pređe na serti kovanu organsku hranu, prostirku i dodatke,
• da ne bude izloženo nikakvim zabranjenim preparatima protiv parazita ili antibioticima,
• da ima pašnjak ili stočnu hranu sa uzastopnom trogodišjnom praksom organskog upravljanja.

Troškovi proizvodnje

Prelaz na organsku proizvodnju često zahteva prebacivanje jedve vrste proizvodnje (ovce) na mešani uzgoj, da bi se obezbedila hrana za stado. Proizvodnja više od jednog proizvoda za prodaju može smanjiti nansijski rizik proizvođača (ovce i organska hrana). To takođe može smanjiti ekonomiju obima koju je uživao proizvođač. Ukoliko se ne može nabaviti sva hrana, ista zemljišna baza neće podržati isti broj ovaca, posebno kad se operaciji doda proizvodnja letine i intenzivno upravljanje pašnjacima. Ulazni troškovi za organsku proizvodnju jagnjadi su viši zbog ograničenih zaliha serti kovane organske hrane i dodataka. Organski ječam može koštati dvostruko više od neorganskog što značajno utiče na cenu dospele jagnjadi. Rešenje za proizvođače mogu biti organska jagnjad koja se hrane travom, koja su ojagnjena na početku godine i koja mogu do postizanja odgovarajuće telesne mase da budu na pašnjacima. Organska jagnjad moraju imati uvećanu cenu da bi nadoknadili veće troškove proizvodnje.

Tržišta za organsku jagnjad

Broj konzumenata organskih proizvoda raste. Samo ono meso koje je od serti kovane stoke može dobiti etiketu i može se prodati kao organsko. Više cene za organsku jagnjetinu mogu izgledati privlačne proizvođačima, ali obična jagnjetina se već prodaje skuplje od teletine, svinjetine i piletine. Činjenica je da organska jagnjetina ne može u dovoljnoj meri određivati cenu da bi se pokrili troškovi, a da još uvek bude konkurentna sa drugim vrstama mesa. Postoji nekoliko drugih činilaca koje je potrebno razmotriti pre nego što proizvođači jagnjadi promene svoju praksu. Prvi je veoma mala veličina tržišta organskog mesa. Podaci pokazuju da je na primer samo 1-2% posto ukupnog tržišta hrane u Kanadi organsko, a samo 1% hrane organskih proizvoda koji se prodaju je meso. Koreni pokreta za organsku hranu su u vegetarijanstvu i ne bi trebalo prevideti ovaj aspekt ( ACORN, 2014 ). Uspeh je naći dovoljno kupaca koji žele da plate za organsku jagnjad u tržišnoj regiji u kojoj se jagnjad proizvodi. Potrebno je razmotriti i nesigurnost u određivanju cena. Manje e kasna proizvodnja na organskim farmama, zbog smanjenog broja uzgoja stoke i jagnjad koja sporije raste, dovode do toga da se organski proizvodi moraju naplaćivati više od proizvoda koji se tradicionalno uzgajaju. U nekim zemljama većina jagnjadi koja se proizvodi je klasi kovana kao prirodna. To znači da se ne koriste hormoni ili antibiotici, a životinje se hrane travom i žitaricama. Sa veoma malom razlikom između organskih i neorganskih jagnjadi, proizvođači ne mogu da odrede cenu. Pritok gotovine od prodaje jagnjadi može postepeno dolaziti u periodu od šest do deset meseci, dok ulazni troškovi stižu odjednom.

Studija u Francuskoj je pokazala da ubrzani sistemi uzgoja jagnjadi nisu prikladni za organsku proizvodnju. Nivo proizvodnje ovaca u takvom sistemu zahteva više žitarica od količine koja se preporučuje za organsku stoku.

Marketinška pitanja

Pošto ne postoji zapisnik za određivanje cene organske jagnjadi, sami proizvođači moraju da urede ovo tržište. Nema garancije da će proizvođači dobiti dovoljno novca od prodaje da pokriju dodatne troškove organske proizvodnje. Neophodno je detaljno proučavanje tr- žišta pre nego što se proizvođači odluče na organsku proizvodnju jagnjadi (Cabaret, 2003).

Ovo su osnovna pitanja na koja se mora odgovoriti:

• Ko će kupiti moj proizvod?
• Da li će dovoljno kupaca kupiti moj proizvod tako da mi to donese dobit?
• Da li će moji stalni kupci platiti više za organsku jagnjad?
• Gde ću naći nove kupce?
• Šta moji kupci žele da kupe? Jedno zaleđeno jagnje godišnje? Samo delove mesa - za pečenje, komade? Koliko količinski i koliko često?
• Da li moji kupci žele jedinstven izgled i ukus jagnjetine koja se hrani travom?
• Mogu li da naplaćujem uvećanom cenom da bih platio dodatne troškove organske proizvodnje?
• Ko je moja konkurencija? Drugi proizvođači jagnjadi? Drugi proizvođači organskog mesa kao što su piletina i teletina? Svih drugih vrsta mesa?
• Postoji li serti kovan organski prerađivač mesa koji ja mogu da koristim?
• Koliko će koštati obrada mog mesa?

Hranjenje organskog stada

Farmeri koji imaju problem da uzgajaju organsku hranu za stoku mogu imati problem i da je nabave. Oni se često suočavaju sa neredovnom isporukom ili visokim troškovima kada kupuju orgasnku hranu za stoku. Pre korišćenja svake nove hrane za stoku, dodatka ili aditiva za obrok, proizvođači moraju da se konsultuju sa agencijom koja dodeljuje serti kate. Genetski modi kovana hrana zabranjena je za korišćenje. Dodaci koji imaju komercijalne biljne proteine ne mogu se koristiti osim u slučaju da uljana repica, kukuruz ili soja nisu genetski modi kovane. Sva hrana mora biti serti kovana kao organska, osim ako agencija koja dodeljuje serti kate dozvoli suprotno zbog neuobičajnih okolnosti, kao što su suša ili ostali vremenski uslovi. Zamene za mleko koje se prave od organskih sastojaka je teško naći. Preporučuje se mleko u celovitom obliku za hranjenje jagnjadi koja su bez majke. Voda koja se koristi za stoku se mora pregledati da bi se utvrdilo da li sadrži kontaminatore. Nivo nitrata u vodi mora biti ispod 10 mg/l.

Zdravstvena briga

Na organskoj farmi, upravljanje stokom se fokusira na sprečavanje zdravstvenih problema. Proizvođači organske stoke se podstiču da:

• obezbede uravnoteženi režim ishrane,
•osiguraju da mlade životinje dobiju kolostrum za pasivni imunitet od bolesti,
•održavaju zatvoreno stado, ili ograniče broj životinja koje će dodavati stadu
• poboljšaju zdravstveno stanje smanjivanjem stresa.

Vakcinisanje je dozvoljeno za bolesti koje se ne mogu kontrolisati drugim tehnikama upravljanja. Tretmani se moraju beležiti i potrebno je duže vreme da se vakcina razloži u telu, obično dvostruko od onog koje je preporučio proizvođač. Rutinska upotreba lekova u hrani i vodi nije dozvoljena.

Razmnožavanje i uzgoj

Karakteristike koje su važne za organsku proizvodnju su: dobre reprodukcione osobine, snažna konstitucija, otpornost na bolesti i parazite i sposobnost za ispašu. Preporučuje se da se sva stoka na organskoj farmi rodi i uzgaja u organskom sistemu. Međutim, do 10% priplodnih životinja može da se uzgaja na neorganskim resursima svake godine. Ove životinje ne mogu da se preprodaju kao organski uzgajane ako se drže manje od jedne godine i ne mogu se zaklati i prodavati kao organsko meso. Od suštinske važnosti za praćenje neorganskih životinja u organskom sistemu je identi kacija svake pojedinačne životinje i precizno vođenje zapisnika. Uopšteno, veštačka inseminacija je dozvoljena da bi se smanjio rizik zaraze od stoke uzgajane van farme. Sinhronizacija vremena parenja i embrio - transfer su zabranjeni. Pošto pouzdana detekcija vremena parenja nije moguća kod ovaca, veštačka inseminacija bez sinhronizacije ovaca dovodi do manjeg postotka mladunaca (Boelling, 2003).

Endoparaziti

Najteži vid uzgajanja organske jagnjadi je kontrolisanje unutrašnjih parazita. Ovce su posebno tome podložne jer parazite pošto pasu blizu zemlje konzumiraju zajedno sa travom. Redovno korišćenje sredstava protiv parazita nije dozvoljeno u organskim sistemima. Agencije za dodelu serti kata se razlikuju u pristupu po pitanju korišćenja sredstava protiv parazita. Podstiču se strategije suzbijanja parazita alternativnim sredstvima. Zahtevi za dodelu serti kata koji se odnose na upotrebu ivermektina i ostala sredstva protiv parazita mogu se međusobno razlikovati. Pre korišćenja sredstava protiv parazita i ostalih lekova, potrebno je obaviti konsultacije sa agenicjom za dodelu serti kata.

Alternativne strategije za kontrolu endoparazita

Za uspešnu proizvodnju potrebno je obezbedite dobru ishranu i smanjiti stres. Istraživanja su pokazala da su ovce koje su se hranile stočnom hranom punom belančevina otpornije na parazite. Preporučuje se da se kombinuju biljke sa puno belančevina sa biljkama sa puno tanina, kao što su žabice ( lotus corniculatus ) i mahunarke koje ne izazivaju nadutost. Tanini mogu uticati na želudačne parazite, ali ne i na crevne. Mogu se koristiti dozvoljeni proizvodi protiv parazita strateški, mesec dana pre porođaja, posle porođaja, pre odlaska na čisti pašnjak ili pre premeštanja ovaca na novi pašnjak. Treba uzimati uzorke fecesa pre i posle korišćenja sredstva protiv parazita da bi se utvrdila e kasnost. Nivoi parazita su četiri puta veći kada je gustina životinja udvostručena. Da bi se sprečila infekcija, ovcama treba omogućiti da pasu biljke visine do 10 cm, onda ih premestiti na drugi pašnjak da bi se izbegla preterana ispaša jer 80% parazita živi u travi nižoj od 5cm na pašnjacima. Treba koristiti kultivisane jednogodišnje pašnjake za jagnjad koja rastu. Posle ovaca može se dovesti druga stoka na pašnjake. Omogućite im da pasu biljke visine do 5cm, da bi se tako paraziti izložili suncu (Lund I Algers, 2003).

Treba odrediti vreme za uzgoj jagnjadi, tako da se izbegne izlaganje jagnjadi toplom, vlažnom vremenu koje poboljšava razvoj zaraznih larvi. Jagnjad treba premestiti na čiste pašnjake kada su stari pet do šest nedelja, kada počnu da jedu značajnu količinu stočne hrane. Ne treba dozvoliti mladim ovcama da pasu na kontaminiranom pašnjaku kao i da ovce pasu na mnogogodišnjem pašnjaku dve godine za redom. Pašnjaci treba da su suvi, pošto se jaja i larve brže razvijaju i šire u vlažnim pašnjacima. Ispašu treba dozvoliti kada se rosa i kiša osuše. Treba uzgajati otpornu jagnjad. Ovce u organskom stadu su različite među sobom i mogu se probrati one sa ovom karakteristikom. Ovce koje su loše telesne kondicije ili koje imaju parazite treba izdvojiti iz stada. Studije u Novom Zelandu pokazuju da korišćenje ovnova koji su otporni na parazite za parenje sa neotpornim ovcama povećava stopu rasta broja otporne jagnjadi.

Zaključak

Organski proizvodi su trenutno najbrže rastući prehrambeni sektor. Veliki broj zemalja u razvoju, vidi potencijalne izvozne mogućnosti u proizvodnji i izvozu organskih proizvoda. Kao glavni razlozi zašto se potrošači odlučuju da kupe organske proizvode navode se mogućnost za zdravu ishranu i zdrav način življenja i doprinos u zaštiti životne sredine.

Organska proizvodnja može da ponudi rešenje za egzistencijalne probleme značajnog dela ruralnog stanovništva, s obzirom na to da se organski proizvodi prodaju po visokim cenama, a sama proizvodnja postaje ekonomski isplativa. Troškovi proizvodnje su niži jer se ne koriste skupi sintetički preparati.

1Dr Janković Ljiljana, vanredni. profesor, dr Radenković-Damnjanović Brana, redovni profesor, dr Teodorović Radislava, redovni profesor, Katedra za zoohigijenu, Veterinarski fakultet Univerzitet u Beogradu

Reference:

1. Angelovski G, Timova Lj, Delev K, Kolev G, 2012. Vodič za organsku poljoprivrednu proizvodnju, Federacija proizvođača organskih proizvoda Makedonije, 1-28.

2. Benoit M, Veysset P, 2003. Conversion of cattle and sheep suckler farming to organic farming: adaptation of the farming system and its economic consequences. Livestock Production Science, 80, 141-152.

3. Boelling D, Groen AF, Sorensen P, Jensen J, 2003. Genetic improvement of livestock for organic farming systems. Livestock Production Science, 80, 79-88.

4. Cabaret J, 2003. Animal health problems in organic farming: subjective and objective assessments and farmers’ actions. Livestock Production Science, 80: 99-108.

5. Lund V, Algers B, 2003. Research on animal health and welfare in organic farming - a literature review. Livestock Production Science, 80, 55-68.

6. Macey A, (Editor), 2000. Organic livestock handbook. Canadian organic growers. soil association. 2000. Roundworm control in organic sheep systems. Soil Association, Bristol, UK.

7. Organic Growers Directory (Alberta) Canadian Organic Growers Organic Agriculture Centre of Canada ACORN, 2014.www.agric.gov.ab.ca/diversify

8. Philip L, 2004. Key Factors to consider in organic sheep production. Ontario Sheep News, 23(1),18-19.

9. Vanimisetti HB, Greiner SP, Zajac AM, Notter DR, 2004. Performance of hair sheep composite breeds: resistance of lambs to Haemonchus contortus. Journal of Animal Science, 82, 595-604.

Tekst preuzet iz knjige "Zbornik radova - XXV savetovanje dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - jedan svet jedno zdravlje -" uz dozvolu Srpskog veterinarskog društva