- (RNK) vrsta nukleinske kiseline koja učestvuje u prenošenju naslednih informacija u ćeliji i njihovom prevođenju u proteine.
U izgradnji molekula RNK (ribonukleinske kiseline) učestvuju pentozni šećer riboza, purinske baze adenin i guanin i pirimidinske baze, citozin i uracil, koji je karakterističan za ribonukleinske kiseline.
RNK su jednolančani molekuli koji nastaju tako što se nukleotidi povezuju fosfodiestarskim vezama čineći tako primarnu strukturu RNK. Priroda ovih veza je ista kao u DNK, samo što umesto dezoksiriboze učestvuje riboza. Unutar ovih jednolančanih molekula komplementarne baze mogu da nagrade kraće ili duže dvolančane, spiralizovane delove spajajući se vodoničnim vezama (adenin je vezan dvostrukom vodoničnom vezom sa uracilom, dok je guanin vezan trostrukom vezom sa citozinom). Ti dvolančani delovi čine sekundarnu strukturu RNK.

Po ulozi koju u ćeliji imaju i po svom prostornom izgledu, RNK se deli na:

• informacionu, iRNK
• transportnu - tRNK i
• ribozomsku rRNK.

Sve tri vrste nastaju prepisivanjem (transkripcija) određenih delova jednog lanca DNK, odnosno prepisivanjem gena. Tako da RNK predstavljaju kopije pojedinih gena.
Informaciona RNK nastaje prepisivanjem strukturnih gena koji sadrže uputstvo za sintezu proteina. Uloga i-RNK je da to uputstvo (informaciju) za sintezu proteina prenese do ribozoma (mesto sinteze proteina). Sinteza i-RNK počinje onda kada je ćeliji potreban neki protein, a kada se obezbedi dovoljna količina proteina i-RNK biva razgrađena.
Transportna RNK nastaje prepisivanjem male grupe specifičnih gena. Transportna RNK ima dvostruku ulogu: prevodi uputstvo za sintezu proteina sa i-RNK u redosled aminokiselina u proteinu i prenosi aminokiseline do ribozoma.
Ribozomska RNK nastaje prepisivanjem gena koji se zajednički nazivaju organizatori jedarceta. Njena uloga je da zajedno sa određenim proteinima nagradi ribozome.
Ćelije jednog organizma se međusobno razlikuju po i-RNK i t-RNK koje sadrže dok su r-RNK i DNK u svim ćelijama jednog organizma iste.