(krvne pločice) male, ovalne krvne ćelije prečnika 2-4 mikrometra.

Uloga trombocita je zaustavljanju krvarenja putem stvaranja trombocitnog čepa i koagulacije krvi. Ako dođe do povrede krvnog suda-krvarenja prva reakcija je sužavanje-konstrikcija krvnog suda pod uticajem simpatikusa i vazokonstriktora-supstanci koje izazivaju suženje krvnog suda vazokonstrikcija. Sledeći stadijum je aktivacija trobocita. Oni manjaju oblik, na površini se obrazuju brojni nastavci, veze između trombocita, fibrinogena i endotela takozvani trombocitni čep (veliku ulogu u povezivanju igra von Vilebrandov faktor i glikoproteini membrane trombocita). Kontraktilni proteini-aktin, miozin i trombastenin se kontrahuju i oslobađaju se supstance iz granula-serotonin, kalcijum, ADP, a takođe sintetišu se i nove supstance kao npr. tromboksan A2 koji je snažan vazokonstriktor. Ukoliko je povreda mala reakcija se ovde zaustavlja. Ako je povreda krvnog suda veća započinje i treća faza-koagulacija krvi. Trobociti imaju ključnu ulogu u koagulaciji krvi jer sekretuju kalcijum,fosfolipide, i faktor stabilizacije fibrina.

Trombociti su male, anukleusne, bikonveksne ćelije. Kao fragmenti citoplazme ne sadrže jedro, a izgrađeni su od granula i proteinskih filamenata aktina, miozina i trombostenina. Posmatrano na elektronskom mikroskopu, po elektronskoj gustini se razlikuju dva segmenta - svetliji, periferni koji se naziva hijalomera, i unutrašnji, tamniji koji se naziva granulomera. Od organela poseduju ostatke endoplasmatičnog retikuluma i Goldži kompleks koji sintetišu razne enzime i sadrže veliku količinu jona kalcijuma, koji igra veliku ulogu u procesu koagulacije krvi. Sadrže još i mitohondrije i enzime za sintezu ATP-a i ADP-a, takođe i enzimske sisteme za proizvodnju prostaglandina, tromboksana, zatim faktore stabilizacije fibrina i jedan faktor rasta koji stimuliše rast endotelnih ćelija. Sve organele, enzimi i energetski molekuli su organizovani u posebne granule (kojih ima tri vrste: alfa, delta i lambda) koje su skoncentrisane u granulomeri.

Ćelijska membrana sadrži glikoproteine koji sprečavaju adheziju trombocita za normalni endotel, ali omogućava adheziju za povređeno tkivo i za druge trombocite (pod izvesnim uslovima). Ovo svojstvo trombocita često otežava njihovo brojanje