Pri jarenju koju hranu bi trebao davati kozi koje vitamine i koliko se dugo daju vitamini Molim pomoć

U vezi ishrane treba da ti odgovore forumasi koji cuvaju koze.ja sam napisao u predhodnim porukama ishrana za koncentriranog dela hrane nedelju dana pre jarenja..
Sto se tice vitamina koje treba da dajes kozi- imas u svakoj vecoj vet.ambulanti, stanici ili vet.apoteci vitaminsko-mineralne dodatke ( pakovanje od 1 ili 2 kg) koji sadrze komponente potrebne vasoj kozi.Ima puno proizvodjaca tih stvari , ja bih vam predlozio da uzmete slovenacki Vitaredin ( lek Ljubljana ) , Kostovit ( Veterina Zagreb) ili kostanvit sto se proizvodi u Srbiji.To pisem ne zbog razloga da propagiram neku od tih stvari da se kupe nego kao repep za sastojke koje treba da budu u preparatu koji treba da daje kozi.Na svakome od njima pise kolika je dnevna doza za odredjenu vrstu zivotinje.

hvala ti

Evo jednog teksta sa sajta www.avm.rs

ISHRANA BREMENITIH KOZA
Da bi se dobio zdrav i vitalan podmladak koze treba dobro hraniti u toku perioda
remenitosti. Period bremenitosti koza se prema njihovim potrebama u ishrani može podeliti
na dva erioda.
Prvi period obuhvata prvih 15 nedelja skoznosti i koze u ovom periodu, nemaju nekih
osebnih potreba u pojačanoj ishrani. Zbog toga ukoliko koze imaju na raspolaganju
kvalitetnu ispašu, onda ona zadovoljava sve njihove potrebe. U tom periodu količina mleka
se znatno smanjuje takoñe, apetit koza postepeno opada sve do sredine zime.
Drugi period bremenitosti obuhvata zadnjih mesec i po dana pre jarenja koza. U pogledu
ishrane ovo je i najkritičniji period u čitavom godišnjem proizvodnom ciklusu koza.
Potrebe koza u svim hranljivim materijama
značajno se povećavaju u ovom periodu. One su
potrebne kozi da obezbedi kako normalan porast
ploda, koji tada vnajintenzivnije raste, tako i za
stvaranje rezervnih materija u organizmu koje su
potrebne lučenje mleka posle jarenja. Prema nekim
iskustvima veća upotreba kabastih hraniva, tokom
visoke bremenitosti se smatra dobrim, jer će tako
hranjene životinje nastaviti sa takvom ishranom i posle jarenja. To ima povoljan uticaj i na
ishranu koncentratima (kada koza uzima više kabaste hrane može da joj se da i više
koncentrata). Rezultat takve ishrane je i povećana proizvodnja mleka. Kod tako hranjenih
koza, retko se dogañaju problemi u organima za varenje, koji se dešavaju pri naglom
povećanju koncentrata u obroku koza u prvom delu laktacije.
Za ishranu koza u poslednjoj fazi skoznosti
najpodesniji su seno dobrog kvaliteta i odreñena
količina koncentrata.
Ishrana sa koncentratom može započeti na 6-8
nedelja pre jarenja sa količinom od 200 gr po kozi
na dan. Količina sena treba da se kreće do 2,5 kg
na dan.
U drugoj polovini bremenitosti obrok kod
visokoproduktivnih koza mogao bi se sastojati od
2,5 kg sena i oko 300 gr koncentrata. Ukoliko je
kvalitet sena slabiji onda se količina koncentrata u
obroku povećava. Takoñe, u smešu se uvode i hraniva koja su bogata proteinima (najčešće
suncokretova i sojina sačma). Na nekoliko dana pre jarenja obrok se smanjuje za jednu
četvrtinu ili čak za polovinu, kako bi se koza lakše ojarila. Obrok pored umanjenja, poželjno
je da bude sastavljen od kvalitetnijeg kabastog hraniva (sena), kako bi se na taj način
umanjila mogućnost preranog nalivanja mleka u vimenu.
Odgajivačima koza se u zavisnosti od mlečnosti koza preporučuju orijentaciono sledeći
obroci:

Tehnika i organizacija ishrane koza
U samoj organizaciji ishrane i celokupne proizvodnje koza od velikog je značaja tehnološki
postupak, koji predviña redosled u davanju
pojedinih hraniva, broj kao i vreme hranjenja koza.
Redosled hranjenja.
U principu prvo treba davati ona hraniva koja se
brzo i u potpunosti pojedu od strane koza, a to su
koncentrovana i sočna hraniva, pa tek onda
kabasta (seno). Pri ishrani koza hranu treba davati
u kontinuitetu i bez zastoja, kako bi koze imale
dovoljno vremena za odmor i mirno preživanje.
Silažu i ostala hraniva sa specifičnim mirisima koji
lako prelaze na mleko, treba davati posle muže.
U toku zimske ishrane kabasta hrana se kozama
daje 3 puta dnevno, a koncentrat 2 puta (sem kod
koza sa većom mlečnošću kada se koncentrat daje
i 3 puta dnevno). Tako se, koncentrat i seno daju u
zavisnosti od proizvodnje, ujutru i uveče, a sočna
hraniva (repa i dr) kao i silaža, u podnevnim
časovima.
Ukoliko u obroku nema sočnih hraniva onda se u
tom periodu umesto njih daje jedna trećina
dnevnog obroka sena.
Letnja ishrana koza uglavnom se zasniva na kombinovanju paše i dodatku koncentrata.
Broj hranjenja
Koze se obično hrane 2 –3 puta dnevno što u mnogome zavisi od faze njihove proizvodnje.
Kozama koje se nalaze u mesecima najveće mlečnosti, hranu treba davati češće (3 –4 puta
dnevno), zato što na taj način bolje iskorišćavaju hranu. U odnosu na svoju telesnu masu,
koza može da pojede veću količinu hrane u odnosu na ovce i goveda, ali na ishranu troši
više vremena.
Vreme hranjenja
Vreme hranjenja treba odrediti prema redosledu i broju hranjenja i treba ga se redovno
pridržavati. Koze se jako uznemiravaju kada hranu dobijaju sa zakašnjenjem. U toku
zimskog perioda ishrana obično počinje u 6 časova ujutru, kada koze dobijaju prvu količinu
dnevnog obroka, dok zadnje hranjenje pada oko 18 časova uveče. U toku letnje ishrane, pre
izgona na pašu koze takoñe, prvu količinu koncentratra dobijaju u ranim jutarnjim satima (5
–6 čas.).

Dr Nurgin Memiši

iness365 wrote:
Rep moze da otekne usled pritiska gravidne materice na krvne sudove u abdomenu( stomaku).
Normalna pojava, ne treba joj pridavati ozbiljniji znacaj. Ni dijagnosticki ni sto se tice termina porodjaja.