Zapaljenje sluzokože usta

(lat. Stomatitis)

Erozije i ulceracije na tvrdom nepcu, dentalnoj ploči i bukalnim papilama Photo: Dr. H. Gelberg, College of Veterinary Medicine, Oregon State University.

Zapaljenje sluzokože usta uključuje promene koje mogu nastati na jeziku, zubnom mesu (desnima), nepcu ili usnama. Ove promene mogu nastati primarno usled dejstva različitih agenasa ili sekundarno kao posledica već nekog prisutnog oboljenja.

 

Etiologija

 

Uzroci stomatitisa su mnogobrojni i mogu biti:
-fizički faktori (uzimanje grube hrane, loše formirano i nepravilno zubalo, grubo sondiranje)
-hemijski faktori (dejstvo kiselina, alkalija i lekova na sluznicu usta,unošenje otrovnih supstanci)
-termički faktori (uzimanje prevruće ili prehladne  hrane i vode)
-infektivni agensi (bakterije, virusi, gljivice)
-poremećaji varenja (indigestija, gastroenteritis)
-avitaminoze
-smanjena opšta otpornost organizma ili lokalna otpornost sluznice usta
-širenje zapaljivih procesa iz ždrela, nosa ili grkljana itd.

 

IMAGE: http://quizlet.com/1885887/git-pics-with-morphologic-and-etiologic-diagnosis-flash-cards/ 

 

Klinička slika

 

Simptomi stomatitisa zavise od uzroka koji je doveo do oboljenja i od raširenosti i lokalizacije procesa. Najčešće prisutni simptomi su delimičan ili potpun prestanak apetita zbog prisutnog bola, životinja oprezno uzima hranu,  pojačana je salivacija i nakulja se pena oko usta, životinja žvaće sa mljackanjem itd. U pljuvački može da se zapazi propali epitel, a iz usta može da se oseti neprijatan zadah. U nekim slučajevima regionalni limfni čvorovi mogu biti natečeni.  Ukoliko bolest traje duže vremena životinja mršavi zbog smanjenog uzimanja hrane.

Razlikujemo nekoliko oblika stomatitisa:

-kataralni
-flegmonozni
-vezikularni (prate ih egzentematozna oboljenja kao što su slinavka i šap, vezikularni stomatitis )
-ulcerozni
-erozivni (izazvan virusima bovine dijareje)

Kataralni stomatitis

Kataralni stomatitis predstavlja akutno  kataralno zapaljenje sluznice usta. Nastaje kao posledica dejstva fizičkih, hemijskih ili termičkih nadražaja na sluznicu usta, usled infekcije ili kod primarnog poremećaja varenja.
Kataralni stomatitis kod preživara manifestuje se obilnim lučenjem pljuvačke, hiperemijom i otokom sluznice usta. Životinje oprezno uzimaju hranu ili uopšte ne uzimaju hranu, žvakanje je poremećeno i preživanje je smanjeno. Usled mljackanja dolazi do nakupljanja pene na komisurana usana. Sluznica usta je lokalno ili difuzno zacrvenjena i edematozna.
Patološki proces na sluznici zavisi od dužine dejstva štetnog agensa. Zbog dejstva štetnog agensa dolazi do pojačanog stvaranja i ljuštenja epitela i usled toga saprofitne bakterije nalaze dobru podlogu za rast i razmnožavanje pa se stvaraju naslage na jeziku i sluznici usta u vidu beličastih ili sivkastožutih lepljivih masa koje su okružene crvenom edematoznom okolinom. Promene se najčešće nalaze sa unutrašnje strane usana ili na bočnim stranama jezika. Usled prisustva promena i bakterija javlja se neprijatan zadah iz usta. Pored povreda na sluznici se mogu naći i ulkusi, erozije i vezikule.
U većini slučajeva ozdravljenje nastaje za desetak dana i prognoza bolesti je povoljna.
Dijagnoza kataralnog stomatitisa se lako postavlja na osnovu kliničkih simptoma. Jednostavni stomatitis je potrebno diferencirati od specifičnih i sekudarnih koji mogu imati nepovoljnu prognozu. Sekundarni i specifični stomatitisi se javljaju kao posledica različitih zaraznih bolesti (Bovina virusna dijareja, Slinavka i šap, Maligna kataralna groznica, Kuga goveda).

Flegmonozni stomatitis

Flegmonozni stomatitis najčešće nastaje kao posledica infekcije  rana u ustima. Duboke rane u ustima nastaju usled ozleda od stranog tela, dejstvom kaustičnih supstanci itd. Flegmonozno zapaljenje usne sluzokože javlja se uz malignu kataralnu groznicu, goveđu kugu, kod nekih oblika antraksa i nekih virusnih oboljenja sluznica.
Obolele životinje slabije uzimaju hranu ili odbijaju da jedu usled bola. Flegmonozni stomatitis se odlikuje dubokim purulentnim promenama na sluznici usta, sluznica je sjajna i plavičasta i pokriva uvećan jezik i ostala zahvaćena mesta. Iz usta se oseća smrdljivi zadah. Flegmonozni stomatitis je često praćen submandibularnim edemom i flegmonom. Duboka zapaljenja jezika i submandibularnog regiona mogu biti teška u zavisnosti od tipa oboljenja i životinja obično ugine. U lakšim slučajevima gde je flegmona prouzrokovana površinskim povredama dolazi do povlačenja procesa za nekoliko dana.

Ulcerozni stomatitis teladi

Ovo oboljenje se javlja kod teladi stare do nekoliko meseci i obično je benignog karaktera ređe kao teže oboljenje. Siguran uzrok ovog oboljenja nije tačno utvrđen, ali postoji verovatnoća da je u pitanju virus. Oboljenje može eksperimentalno da se izazove.
U blagim slučajevima u ustima teladi mogu da postoje promene karakteristične za ulcerozni stomatitis, a da telad igledaju zdrava.
Klinička slika uključuje ulceracije u usnoj duplji, anoreksiju i gubitak telesne mase. U  početku  bolesti nastaju male, okruglaste, crvenkaste erozije veličine graška koje postaju veće i dublje sve dok se ne stvore ulceri. Promene se nalaze na dorzalnoj i ventralnoj strani jezika, obrazima, usnama, nosnom ogledalu, nozdrvama i na koži oko usta. Oboljenje traje 2 do 3 nedelje, a nekada i duže.

Nekrotični stomatitis

Nekrotični stomatitis                (difterija teladi) dr. M.D.McGavin, College of Veterinary Medicine, University of Tennessee

Nekrotični stomatitis se javlja u vidu akutnog ili subakutnog zapaljenja sluznice, a praćeno je kazeoznom nekrozom, stvaranjem ulkusa i toksemijom.  Karakterišu ga žućkastosiva, okruglasta žarišta sa hiperemičnim rubom koja najčešće zahvataju usnu šupljinu, ali i grkljan, ždrelo i jezik. Oboljenje se najčešće javlja kod teladi i jagnjadi koja sisaju, ali se javlja i kod starijih goveda i ovaca. Kod odraslih goveda oboljenje se manifestuje u vidu suve nekroze jezika. Oboljenje se kod goveda naziva još i difterija teladi. Kod jagnjadi se oboljenje češće javlja enzootično nego sporadično.
Oboljenje nastaje kao završna faza drugih oblika stomatitisa koji su komplikovani sekundarnom infekcijom uzrokovanom bakterijom Fusobacterium necrophorum (Spherophorus necrophorus). Ova gram- negativna bakterija je strog anaerob i široko je rasprostranjena u prirodi (zemljište, đubre). Da bi došlo do razvoja uzročnika neophodno je predhodno oštećenje sluznice usta i stvaranje anaerobnih uslova. Ovaj uzročnik takođe izaziva zarazni pododermatitis kod krava (trulež papaka) koji dovodi do interdigitalne nekroze  na papcima i ovo oboljenje može pogodovati nastanku nekrobaciloze usta (nekrotičnog stomatitisa).

 

 

IMAGE: http://quizlet.com/subject/pathology/

Bolest počinje povećanjem telesne temperature koja iznosi 40-41°C, tahikardijom, polipnojom, gubitkom apetita i depresijom. Salivacija je pojačana, a u pljuvački se nalazi nekrotično tkivo i krv. U usnoj duplji se nalaze sivobeličaste, žućkaste ili smeđe naslage nekrotičnog tkiva sa lokalizacijom na desnima, obrazima i jeziku. Naslage su čvrsto pričvršćene za tkivo, a okolna sluzokoža je zacrvenjena, otečena i bolna. Nekrotični proces prodire sve do kosti. Nakon otpadanja ili odstranjena nekrotičnih masa ostaju ulkusi.
Infekcija može da se proširi iz usne duplje na larinks, a daljim širenjem procesa nastaju traheobronhitis i bronhopneumonija. Takođe mogu nastati komplikacije u viduzapaljenja jednjaka, predželudaca, sirišta, creva pa nastaje proliv, dehidracija, enterotoksemija i sepsa. Metastazama infekcija može da se prenese na jetru, srce, mozak, slezinu i druge orgne.  Oboljenje je teško i prognoza je nepovoljna, naročito kod širenja procesa. Smrt može nastati nakon 2 do 7 dana ili nešto kasnije usled jake toksemije, sepse i drugih komplikacija.

Lečenje stomatitisa

U lakšim slučajevima stomatitisa lečenje nije neophodno. U težim slučajevima kataralnog stomatitisa usna duplja se ispira blagim dezinfekcionim sredstvima (2% kalijum permaganat, 3% hidrogen, 3% rastvor borne kiseline, 0.1-0.2% rastvor tripaflavin). U terapiji se može 1-2% tanin, adstrigensi (taninske materije i soli nekih teških metala-aluminijuma, srebra i cinka). Obolele životinje hraniti hranom koja ne iritira i ne oštećuje sluznicu usta, davati napoje.

Kod flegmonoznog stomaitisa terapija je kao kod kataralnog, a u težim slučajevima su indikovani i antibiotici ili sulfonamidi.

Kod terapije nekrotičnog stomatitisa obavezna je upotreba antibiotika (penicilini, tetrciklini, tilmikozin) ili sulfonamida. U lakšim slučajevima nekrotične naslage je potrebno odstraniti i ispirati usnu duplju hidrogenom ili kalijum permaganatom.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

1. Stamatović S., Jovanovic' M., Bolesti papkara I, Bolesti goveda, Beograd 1990. Godine
2. Stamatović S., Jovanovic' M., Bolesti papkara II, Bolesti ovaca i koza, Beograd 2001. godine
3. Petrović M., Litričin V., Osnovi unutrašnjih bolesti domaćih životinja, za IV razred usmerenog obrazovanja veterinarske škole, Treće izdanje, 1991. godina
4. M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008.