Jednostavne indigestije

 

(Poremećaji varenja u predželucima)

 

Indigestije označavaju oboljenja kod kojih nastaju poremećaji u motornoj, mikrobiološkoj i hemijskoj funkciji predželudaca.

Osnovni uzroci indigestija kod preživara su nepravilnosti u ishrani i napajanju. Greške koje dovode do indigestija su:

-nagla promena hrane odn.nagli prelazak sa jedne ishrane na drugu (nagli prelazak sa zimske na prolećnu ishranu ili pašu)
-neredovno hranjenje i napajanje
-davanje usitnjene hrane (koncetrati) bez dovoljno kabastog dela hrane
-davanje slabo svarljive kabaste hrane (slama, seno lošeg kvaliteta)
-davanje plesnave, trule, pregrejane ili smrznute hrane
-davanje većih količina zrnevlja ili koncetrata u ishrani
-prekomerno davanje silaže (dnevno 50 kg i više) ili ako se silaža daje prvi put u većoj količini
-davanje otrovane rane ili otrovnih biljaka
-peroralno davanje antibiotika, sulfonamida ili antizimotika koji štetno deluju na mikrofloru buraga i dr.

Procesi varenja hrane u predželucima isključivo se svode na aktivnost mikroflore prisutne u buragu. U slučaju grešaka u ishrani i u slučaju naglih promena hrane dolazi do poremećaja u sastavu mikroflore predželudaca jer mikroflora ne može na brzinu da se adaptira na nove promene u buragu. Da bi se mikroflora adaptirala na promene potreban je postepen prelazak na novu ishranu.
U slučaju poremećaja sastava mikroflore dolazi do nepravilnog razlaganja hrane i stvaranja toksičnih supstanci koje dovode do poremećaja nervno-mišićne razdražljivosti  i tonusa glatke muskulature predželudaca i do oštećenja sluznice predželudaca. Resorpcijom nastalih toksičnih materija dolazi do njihovog štetnog dejstva na parenhimatozne organe i nervni sistem.
Promene u predželucima mogu dovesti do izmene ph buraga (acidoza i alkaloza buraga) i dovesti do stvaranja histamina i drugih štetnih materija.
Indigestije i atonija buraga takođe mogu nastati sekundarno usled raznih oboljenja i poremećaja u organizmu (febra, toksemija, ketoza, mastitis, bolesti usne duplje i dr.) ali se onda javljaju i drugi znaci bolesti.

Simptomi indigestijesu smanjen apetit, smanjena mlečnost, smanjenje ili potpun prestanak preživanja, opstipacija u većini slučajeva, blaga timpanija u nekim slučajevima, a kod naglog prelaska na ishranu silažom i to u većim količinama dolazi do proširenja buraga.
Ako ne nastanu veće komplikacije dolazi do spontanog oporavka ukoliko se otkloni uzrok indigestije ili oporavak nastane nakon primene jednostavne terapije koja traje 2 dana.
Ako nastane intoksikacija organizma životinja ispoljava slabost ili trajno ležanje. Intoksikacija se najčešće dešava kod prežderavanja zrnastim hranivima ili koncetratima.

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i laboratorijskog pregleda sadržaja buraga koji se retko sprovodi u praksi. Na laboratorijski pregled se šalje sadržaj buraga i ispituje se njegov sastav i ph.
Pregledom mokraće na prisustvo ketonskih tela isključuje se indigestija nastala zbog ketoze. Traumatski retikuloperikarditis se isključuje probama na strano telo. Akutno prenatrpavanje buraga ima mnogo burniji tok i burag je veoma proširen za razliku od jednostavnih indigestija gde su simptomi bolesi slabije izraženi.

Terapija indigestije

Najpre treba otkloniti uzrok koji je doveo do indigestije i korigovati greške u ishrani. Prva 1-2 dana treba uskratiti hranu, a zatim davati kvalitetno seno. U lakšim slučajevima može doći do spontanog ozdravljenja za nekoliko dana. Terapija se određuje u odnosu na težinu indigestije, prisustva acidoze ili alkaloze buraga, dehidracije ili intoksikacije.
Ukoliko je kiselost sadržaja buraga povećana potrebno je dati alkalije: natrijum bikarbonat 250g, kalcijum karbonat 250g, magnezijum karbonat 200g ili magnezijum oksid 200g pomešani sa nekoliko litara vode daju se peroralno i aplikacija se može ponoviti za 24h i 48 h. Na tržištu postoje gotovi preparati koji se daju kod povišene kiselosti u buragu.
U slučaju alkaloze buraga (ređi slučaj) daje se mlečna kiselina 50-70ml u 10L vode, natrijum propionat 100g ili gotovi preparati koji se mogu naći na tržištu. Kod alkaloze se takođe mogu dati askrobinska kiselina 50g ili 80% sirćetna kiselina 500ml u 10L vode.  Da bi znali da li je prisutna acidoza ili alkaloza buraga potrebno je znati koje hranivo je životinja konzumirala, šta je uzrok indigestije ili da se ispita sadržaj buraga.
Kod acidogene mikroflore i prisustva truležnih bakterija peroralno se daju antibiotici: oksitetraciklin 5-10g (kod acidoze) ili streptomicin 5-10g (kod alkaloze) rastvoreni u 10L vode i može se ponoviti nakon 6-12 časova.
Za stimulaciju rasta i aktivnosti mikroflore daju se svež pekarski kvasac (500-1000g sondom) ili 1L pivskog kvasca u 10L vode. Za normalizaciju mikroflore postoje i gotovi preparati na tržištu.
Za stimulaciju motorike predželuca parenteralno se daje genabilna kiselina.
Kod težih slučajeva indigestije daje se carbo bismut ili medicinski ugalj 100-200g da bi se sprečila resorpcija toksina.  Laksativna sredstva nemaju dovoljan efekat jer se previše razrede u buragu.
Metabolička acidoza se suzbija i.v. davanjem infuzija natrijum bikarbonata (1.4% rastvor ) u količini 1-2 L ili se daju gotovi preparati (Natrijum laktat u boci za infuziju).
Ukoliko je prisutna i toksemija  daje se 5-10% rastvor glukoze u fiziološkom rastvoru (3-5 L dnevno), zatim vitamin C,B1, antihistaminici, kortikosteroidi, analeptici i kardijaci.

Profilaksa indigestija

Odnos hranljivih materija (proteina, lakosvarljivih ugljenih hidrata i celuloze) u obroku mora da bude uravnotežen i režim ishrane da bude pravilan. Goveda koja se hrane hranivima sa lakosvarljivim ugljenim hidratima (koncetrati) moraju imati određen udeo kabaste hrane (do 25% obroka krave muzare). Prelazak na ishranu drugim hranivima mora biti postepen. Kod junadi u početku tova udeo koncetrata u odnosu na kabasti deo treba da iznosi 40-50% koncetrata : 50-60% kabastog dela i tako davati prvih 7-10 dana, a kasnije se postepeno može smanjivati kabasti deo hrane sve dok se ne svede na 10-15%. Preventivno davanje natrijum bikarbonata u koncetratima za suzbijanje acidoze buraga  kod tovne junadi nema efekta u kasnijoj fazi tova.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

1. Stamatovic' S., Jovanovic' M., Bolesti papkara I, Bolesti goveda, Beograd 1990. godine
2. Stamatovic' S., Jovanovic' M., Bolesti papkara II, Bolesti ovaca i koza, Beograd 2001. godine
3. Petrovic' M., Litričin V., Osnovi unutrašnjih bolesti domaćih životinja, za IV razred usmerenog obrazovanja veterinarske škole, Trecće izdanje, 1991. godina

Izvori sa interneta:

 

http://www.vef.hr/org/interna/Materijali%20za%20studente/interna%201/Alimentarne%20indigestije.pdf