Sterilizacija je postupak kojim se uništavaju svi mikroorganizmi u jednoj sredini. Prilikom vršenja mikrobioloških analiza neophodno je da podloge, posuđe, pribor i radna mesta budu sterilni, kako bi se izbegao rast neželjenih mikroorganizama u kulturama.

Dezinfekcija je postupak kojim se uništavaju prvenstveno vegetativne ćelije određene grupe mikroorganizama, tj. patogenih i uslovno patogenih. Dezinfekcija se vrši najčešće upotrebom hemijskih sredstava. Iako hemijska sredstva upotrebljena u većim koncentracijama mogu uništiti sve organizme u jednoj sredini, u kontekstu sa njima se uvek koristi termin dezinfekcija, sem u slučaju nekih hemijskih agenasa.

 

FIZIČKE METODE

Fizičke metode sterilizacije podrazumevaju sterilizaciju toplotom, zračenjem i mehaničke metode, tj. filtraciju.

 

Sterilizacija toplotom

 

Suvom toplotom

Spaljivanje je vid sterilizacije primenljiv za sterilizaciju zapaljivog materijala koji više nije potreban (leševi životinja i sl.)

Opaljivanje na plamenu koristi se  za sterilizaciju metalnog i staklenog pribora. Eza se steriliše na plamenu tako što se drži pod uglom od 60^O u odnosu na ravan plamena i veoma polako provlači kroz plamen, pri čemu treba da se u potpunosti usija. Ovako sterilisanu ezu potrebno je prohladiti pre upotrebe. Na sličan način sterilišu se i pincete, špatule, makaze, otvori epruvete, itd.

Toplim vazduhom. Ovaj vid sterilizacije vrši se upotrebom suvog sterilizatora, a princip metode opisan je u delu o aparatima u mikrobiološkoj laboratoriji.

 

Vlažnom toplotom

Kuvanjem. Ovaj vid sterilizacije danas je u velikoj meri prevaziđen, ali se može upotrebljavati za sterilizaciju gumenih creva i sl. pribora. Sterilizacija se vrši na 100^OC tokom 15 minuta, a za potpuno uništavanje spora roda Clostridium potrebno je 1-3 časa.

Vodenom parom pod pritiskom. Sterilizacija vlažnom toplotom pod pritiskom podrazumeva upotrebu autoklava.

Vodenom parom bez pritiska. Sterilizacija vlažnom toplotom bez pritiska podrazumeva upotrebu Kohovog lonca i vodenog kupatila, a sama sterilizacija označena je kao tindalizacija ili frakciona sterilizacija.

 

Radijacija (zračenje)

Ultravioletnim (UV) zracima. Ovaj vid sterilizacije podrazumeva upotrebu svetlosti malih talasnih dužina (250-300 nm), što se ostvaruje upotrebom UV lampi. U ovom slučaju steriliše se samo površina izložena dejstvu zraka, a važno je naglasiti da obično staklo ne propušta ove zrake. UV zraci deluju na timin u nukleinskim kiselinama mikroorganizama, stvarajući dimere timina koji sprečavaju proces replikacije. Na ovaj način sterilišu se najčešće radne površine i vazduh u laboratorijama.

Jonizujuće zračenje (X zraci, g zraci). Dejstvom zračenja vrši se jonizacija, svaraju se peroksidi i na taj način uništavaju mikroorganizmi. Sterilizacija izvedena na ovaj način je dubinska, a primenjuje se za sterilizaciju npr. u farmaceutskoj industriji.

 

Mehaničke metode- filtracija

 

Sterilizacija tečnosti može se vršiti mehanički, bakteriološkom filtracijom, u slučaju da one sadrže termolabilne materije i da je upotreba drugih vidova sterilizacije nemoguća ili neizvodljiva. Filteri imaju pore veličine od jednog do nekoliko mikrometara i zadržavaju bakterije iz tečnosti koja prolazi kroz njih. Filtracija se obavlja primenom pozitivnog pritiska iznad tečnosti ili negativnog (upoterbom vakuuma). Postoji više vrsta filtera:

Seitz-ov filtar. Ovaj filtar izrađen je od azbesta, i stavlja se na levak preko mrežice. Vrh levka uvučen je u gumeni čep koji se nalazi na posudi u koju se sakuplja filtrat. Na levak se stavlja cilindričan sud gde se sipa tečnost koja se steriliše. Postoje tri tipa ovih filtera, koji se razlikuju po propustljivosti (EK, EKSJ, EKSJJ).

Chamberland-ov filtar.  Izrađuje se od porcelana bez gleđi (kaolin), u obliku šuplje cevi koja je na jednom kraju otvorena, a na drugom zatvorena u vidu polukugle. Postoji 7 vrsta ovih filtera (L1-L7), koji se razlikuju po propustljivosti (L7 ima najmanje pore).

Berkefeld-ov filtar. Izrađen je od infuzorijske zemlje i služi za grubu sterilizaciju. Postoje tri tipa ovih filtera, koji se razlikuju po propustljivost (V, N i W).

Membranski filteri izrađeni su od nitroceluloze, a prečnik pora je manji od jednog mikrometra (obižno 0,3 mm). Ovaj vid sterilizacije nije samo mehanički, već veliki uticaj imaju i električni naboj (filtera i bakterija) i osobine tečnosti koja se filtrira.

 

HEMIJSKE METODE

Među hemijskim sredstavima koja se primenjuju za sterilizaciju treba spomenuti etilen oksid, koji se koristi samo u te svrhe, dok se ostala hemijska sredstva primenjuju prvenstveno za dezinfekciju.

 

Etilen oksid (C₂H₄O). Ovaj gas stvara alkil radikale i na taj način uništava bakterije (vegetativne ćelije i spore), viruse i gljive. Primenjuje se u smeši sa vazduhom tokom četiri sata u specijalnim komorama, pri čemu je optimalna temperatura dejstva 50-55^OC i vlažnost od 30-40%. Koristi se za dezinfekciju plastičnih i gumenih predmeta.

 

Literatura: dr Veselina Radanov Pelagic (sfscentar.com), dr Ronald Griffit, OSNOVI TEHNIKE VETERINARSKE MIKROBIOLOGIJE - radna sveska