Strah i neuroze konja

Jedan od osnovnih korena poremećenog ponašanja konja jeste u hroničnom, neizbežnom sukobu sa okolinom. Poremećeno ponašanje se možda najbolje definiše kao nesposobnost jedinke da se adaptira na promene u svom okruženju, zadovolji sopstvene potrebe, radi u okviru svojih mogućnosti i živi u miru sa sobom i drugima. Činjenica da životinja ni na koji način ne može sama da izađe iz stanja stalnog konflikta, uzroka poremećaja u ponašanju, ne iznenađuje upućene u psihologiju konja, koji znaju da grla iz slobodnih, lutajućih krda na problem reaguju tako što ga momentalno rešavaju - ili se udaljavaju. Životinje koje žive sa čovekom nemaju kuda da odu, pa suočene sa nerešivim problemima i strahovima na kraju "pucaju". One su, u stvari, najčešće razapete između dve vrste straha: onog koji u njima izaziva želju da pobegnu i straha od bola koji će uslediti kada posle bekstva budu uhvaćeni. Sličan konflikt se, na primer, može javiti kada konj u rukama neiskusnog jahača dobije komandu koja ga zbunjuje jer je ne razume - on se plaši da će uraditi pogrešnu stvar i zato biti kažnjen, ali se boji i da ne uradi ništa jer zna da i za to sledi kazna. Brojna ispitivanja ponašanja životinja potvrđuju da konfuzija izazvana suprotnim istovremenim nadražajima i stanjem hronične nesigurnosti vrlo brzo dovodi do nervnog sloma. Ono što celu situaciju čini još težom jeste činjenica da veliki broj konja ne pokazuje jasno da se plaši već se umesto toga povlače u sebe, zatvaraju, postaju napeti i nervozni, a za sve to vreme vlasnik nema pojma da se sa njima nešto dešava. Dok im se stanje duha pogoršava, konji su obično mirniji i poslušniji nego inače i samo se po stegnutim usnama, ukočenom vratu, spljoštenom repu zavučenom između nogu i krutim pokretima može primetiti da su u velikoj krizi.

Činjenica da konji uglavnom ne ispoljavaju lako prepoznatljive simptome straha, već postaju napeti, čudni i povučeni u sebe, objašnjava zašto jahači i treneri dopuštaju da se stanje pogorša: nedovoljno iskusni konjari ne primećuju simptome karakteristične za uplašene životinje. Takav konj ponekad deluje kao "tih, dobar i poslušan", naročito ako je obučavan uz primenu sile, pošto je prvo što se od njega tražilo bila apsolutna poslušnost pa u početku nije pokazivao da negde postoji problem.

Drugi čest uzrok nervnog sloma je trauma ili šok, izazvan nekom povredom, padom, nesrećom, ili bilo kojom drugom situacijom u kojoj se konj osetio ozbiljno ugroženim. Strah koji je tom prilikom doživeo kasnije povezuje ne samo sa sličnim okolnostima, već i sa drugim, sasvim različitim, zbog čega se sve njegove reakcije i ponašanje drastično menjaju - strah od nove traume postaje jedino što ga vodi i određuje. Budući da je mentalni ožiljak nemoguće ukloniti, preostaje samo pokušaj da se na negativnom iskustvu obavi nadgradnja koja će ga ublažiti ne bi li se životinja vratila u stanje u kojem je bila pre nesreće. U tome može pomoći promena sredine, iako je lako moguće da se pri povratku grla u staro okruženje neuroza ponovo javi.

Uzroke neuroze životinja najbolje je opisao Pavlov, koji se zainteresovao za nervni slom pasa u Petrogradu 1924. godine, kada su za vreme velike poplave njegove ekperimentalne životinje, smeštene u kavezima u podrumu, nekoliko sati provele u vodi sa samo par santimetara vazdušnog prostora pri vrhu. Posle ovog zastrašujućeg iskustva, neke od njih su počele da se ponašaju veoma čudno - na samo što su se (što je razumljivo) panično plašile vode, već su strah ispoljavale i pod dotad normalnim okolnostima. Dalji ogledi na psima i mačkama su pokazali da karakter jedinke bitno utiče na pojavu nervnog sloma - kolerične i melanholične životinje mnogo teže uspevaju da prebrode krizu i razreše probleme nego sangvinične i flegmatične. Tako se došlo do zaključka da osim konflikta, konfuzija, trauma i čestog kažnjavanja, na pojavu neuroza i nervnog sloma može uticati i pripadnost nekom karakternom tipu.

Literatura: Prof. dr Dragiša Trailović, Prof. dr Tihomir Petrujkić, Prof. dr Marijana Vučinić, Asist. mr Ružica Trailović, Dr Zoran Katrinka, SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI KONJA