Trihinela

Trichinella spiralis Sistematika carstvo: Animalia tip: Nematoda klasa: Adenophorea red: Trichurida porodica: Trichinellidae rod: Trichinella Railliet, 1895. Sistematika Trichinella britovi Trichinella murrelli Trichinella nativa Trichinella nelsoni Trichinella papuae Trichinella pseudospiralis Trichinella spiralis Trichinella zimbabwensis

Trihina (Trichinella) je rod parazitskog valjkastog crva iz tipa nematoda koja uzrokuje trihinozu (takođe poznatu kao trihineloza). Članovi ovog roda se često nazivaju trihinela ili trihinski crvi. Nematode su karakteristične po tome što imaju jednosmerni digestivni trakt, sa telesnom dupljomformiranom samo od ektoderma i endoderma.

Ovaj rod je otkriven u obliku larvi 1835. One žive u ćelijama skeletalnih mišića. Odrasli crvi borave u kolumnarnom epitelu vezanom za membranu, kao intramultićelijski paraziti.

Trihina je parazit tankog creva mnogobrojnih sisara. U mišićima životinja larve ovog parazita mogu da žive učaurene duže vreme. Ovim parazitom čovek se inficira jedući zaraženo meso. Do toga dolazi ako ono nije dovoljno kuvano, prženo ili pečeno. U velikim komadima trihina ne može da se uništi u dubini, jer toplota nije dovoljno jaka. U sušenom mesu ili kobasicama larve trihine mogu takođe da se održe dosta dugo.

Trichinella spiralis

Uzročnik trihineloze, Trichinella spiralis, može se razvijati samo kod sisara, i to kod mesoždera i svaštojeda. Stoga od trihineloze obolijevaju svinja, štakor, pas, lisica, medved i jazavac, a glavni domaćini su svinja i pacov. Budući da su pacovi kanibali i proždiru jedni druge, trihinela se prenosi sa pacova na pacova, a pacov se može zaraziti i zaraženim otpacima svinjskog mesa. Svinja se inficira proždirući zaraženog pacov ili hraneći se otpacima svinjskog mesa u klanicama, itd. Najvažniju etiološku ulogu za razvoj trihineloze ima trihinelozno svinjsko meso, sušeno, nedovoljno smrzavano (-15°C kroz tri nedelje ili naglo smrzavanje na -37°C ubija tihinelu) ili nedovoljno pečeno, naročito kobasice i šunka. Bolest se kod čoveka javlja sporadično (povremeno) ili u epidemijama. Češća je u SAD-u, no ima je i u drugim krajevima svijeta, a i kod nas se javlja sporadično ili u manjim epidemijama. Trichinella spiralis je parazit poprečnoprugaste muskulature. Odrasle trihinele su kratkotrajni stanovnici tankog crijeva. Tanke su poput konca, mužjaci su dugi od 1,4-1,6 mm, a ženke dvaput duže. Nalaze se u sluznici, no mogu prodrijeti i do mezenterijskih (trbušnih) limfnih čvorova. Pri jedenju zaraženog mesa čaure mišićnih trihina budu svarene, a tako oslobođeni paraziti prolaze u tanko crijevo, gde rastu i polno dozrevaju. Nakon dva dana dolazi do kopulacije (parenja). Od sedmog dana dalje viviparne (˝trudne˝) trihinele legu mlade u crevnim resicama. Nakon toga ženke uginu dok su mužjaci nestali iz creva još ranije, ubrzo nakon oplodnje. Jedna ženka može izleći preko 15.000 embriona. Embrioni prelaze limfnim putem u krvotok, a zatim u poprečnoprugastu muskulaturu, gde se savijaju i začaure. Začaurene larve su vrlo otporne te mogu ostati u životu, pa čak i u osoljenom i sušenom mesu životinja, pa i u nedovoljno kuhanom smrzavanom mesu. U muskulaturi čoveka mogu živeti do 30 godina. Najviše ih se nađe u muskulaturi za žvakanje, mišićima oka i grkljana, interkostalnim (međurebrenim) mišićima i dijafagmi. Tu ulaze među mišićna vlakna gde se počinju savijati u spiralu. Kao strana tela izazivaju u mišiću reaktivnu upalu. Tako se stvori ovalna cista, izdužena prema osovini mišićnog vlakna, okružena upalnim ćelijama među kojima ima mnogo eozinofilnih leukocita. Začaurene larve propadaju ukoliko ih ne proguta drugi nosilac. Tada će se u tankom crijevu onoga tko ih proguta otopiti ciste i iz njih izaći larve koje za nekoliko sati prodru u sluznicu creva gdje se ubrzo presvlače a za dva dana sazrevaju u mužjake i ženke. Oplođene ženke počnu na to polagati larve i time se zatvara životni ciklus trihinele.

 

Izvor: wikipedia