Vaši su mali, dorzoventralno spljošteni insekti, bez krila i očiju i za razliku od buva specifične su za vrstu domaćina. Vaške ceo svoj životni ciklus provedu na domaćinu i samo kratko vreme mogu da prežive bez domaćina. Razlikujemo 2 podreda vaši :

Anoplura (vaši)- koje se hrane krvlju domaćina i
Mallophaga (pavaši)-hrane se epitelnim debrisom i ujedaju.

Iz podrida Anoplura kod pasa se najčešće sreće  Linognathus setosus, a iz podreda Mallophaga se sreće Trichodectes canis koja parazitira na psima i Felicola subrostrostratus koja se može naći na mačkama.
Vaške se prenose sa životinje na životinju najčešće direktnim kontaktom ali mogu i indirektno preko kontaminiranih stvari. Izvor infekcije mogu da budu  dlake koje su otpale tokom linjanja jer se na njima mogu naći jaja vaški. Razvojni ciklus vašiju, od jaja do odraslog parazita traje 14-21 dan.
Vaške iz podreda Mallophaga hrane se pretežno površinskim slojevima kože, aktivnije su od vašaka koje se hrane krvlju i mnogo više iritiraju domaćina zbog čega se on češe i gubi dlaku, a ponekad ispoljava agresivnost zbog iritacije. Brže se kreću od vašaka koje sisaju krv pa ih je teško zapaziti i uhvatiti.
Vaške se najčešće skupljaju iza ušiju i prirodnih otvora tela, najčešće oko analnog otvora, zatim kod dugodlakih pasa i mačaka na mestima gde se dlaka ‘’ućebala’’ .
Vaške koje sisaju krv mogu izazvati jaku anemiju ako je infestacija jaka, naročito kod mladih životinja, a životinja je manje uznemirena nego kod infestacije vaškama iz podreda Mallophaga . Same vaške ne izazivaju naročito velika oštećenja ali životinja zbog češanja  usled akutnog svraba dovodi do sekundarnoig dermatitisa i ekskorijacija. Ako se vaši  ne unište na vreme koža životinje bude puna peruti, krasti i rana.
Vašljivost mačaka po izgledu može podsetiti na milijarni dermatitis i da u tom slučaju terapija bude pogrešna. Takođe, vašljivost pasa ponekad može da podseća na alergiju zbog ujeda buve.
Vaške se uglavnom javljaju zimi kada je dlaka veća i gušća. Šuga i heilecijeloza mogu imati slične simptome vašljivosti.
Terapija se sprovodi ektoantiparazitskim sredstvima 2 do 3 puta u razmaku od 7 dana.
Na tržištu se danas mogu naći razna ektoantiparazitska sredstva za uništavanje vaši i buva, a  nalaze se u obliku praškova, šampona, rastvora, sprejeva ili u vidu ogrlica za pse i mačke. Najčešće se koriste organofosforni(dihlorvos, diazinon), organohlorni preparati (lindan), karbamati (karbaril i propoksur) i piretroidi (permetrin, cipermetrin). U nekim zemljama je zabranjena upotreba organofosfornih i organohlornih preparata zbog svoje štetnosti dok su piretroidi najbezbedniji za upotrebu.
Odrasli psi se mogu kupati preparatima koji sadrže 0.2% lindana, a štenci i mačke se zaprašuju sa preparatima koji sadrže 0.2 do 0.5% lindana.Lindan se može naći i u obliku kreme koja sadrži 0.2% lindana i ona se koristi za lokalizovane površine. Na tržištu se najčešće nalaze preparati koji sadrže mešavinu lindana ( 0.5%) i piretrina (0.4%) u obliku praška. Pošto lindan deluje brzo, životinja se nakon 30 minuta od zaprašivanja iščetka kako ne bi došlo do trovanja. Kako životinja ne bi lizala otrov postoje specijalno napravljene kragne koje se stavljaju oko vrata. Prostorije za smeštaj pasa i mačaka se mogu tretirati preparatima koji sadrže 0.25% lindana.
U slučaju trovanja lindanom i drugim organohlornim preparatima dolazi do prenadraženosti i konvulzija pa se životinja mora tretirati depresorima centralnog nervnog sistema kao što su pentobarbiton, benzodiazepini i fenotiazini. U terapiji se može primeniti i hloral hidrat zajedno sa kalcijum-boroglukonatom i glukozom i to intravenski.
Ogrlice za pse i mačke koriste se za odbijanje i uništavanje  buva, vaši i krpelja, a sadrže organofosfate, karbamate, piretroide i amitraz u raznim kombinacijama i koncetracijama. U zavisnosti od aktivnih supstanci koje su inkorporisane u ogrlicu njihovo dejstvo protiv buva i vaši traje od 2 do 5 meseci, a protiv krpelja 10 nedelja. Kod nas na tržištu nalaze se ogrlice koje u sebi sadrže propoksur, amitraz, diazinon i permetrin i dejstvo na buve i vaši traje 5 meseci, a na krpelje 10 nedelja .
Karbamati (karbaril i propoksur ) se koriste  za uništavanje buva, vaši, krpelja i šugaraca u obliku spreja, praškova, šampona ili u vidu ogrlica. Karbamati se uglavnom kombinuju sa piretroidima jer imaju slabiji efekat. U slučaju trovanja karbamatima daju se atropin, diuretici, benzodiazepini i fenotiazini.
Sintetski piretroidi se takođe koriste za uništavanje buva i vaši,a deluju i na krpelje i šugarce. Piretroidi su  dosta bezbedni za upotrebu.
U slučaju trovanja organofosfatima (dihlorvos, diazinon)  dolazi do ispoljavanja holinergičkih efekata pa se kao antidot daje atropin, najčešće u kombinaciji sa oksimima. Za zaustavljanje konvulzija daje se diazepam.
Pored spoljašnje upotrebe preparata za vaši može se dati i ivermektin (u vidu tableta ili supkutano) koji efikasno deluje na ektoparazite i gliste kod pasa i mačaka. Zbog neželjenih efekata ivermektina naročito kod pasa rase koli, pinč, bobtail  izbegava se upotreba ivermektina za uništavanje vaši.
Ljudi koji su u kontaktu sa preparatima protiv ektoparazita i oni koji vrše dezinsekciju treba da imaju zaštitne rukavice i da vode računa da ne dođe do inhalacije preparata.
Za preventivu protiv vaši, buva i krpelja mogu se stavljati ogrlice za pse i mačke koje u sebi sadrže repelentna sredstva za odbijanje buva ili se repelenti nanose na kožu.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

1. Jezdimirović, B.M., Veterinarska farmakologija, , Drugo prerađeno i dopunjeno izdanje, Fakultet veterinarske medicine, Beograd,2000.
2. Aleksić N. ,Parazitske bolesti-specijalni deo, Beograd, 2004.

 

Izvori:

 

http://www.vetnovak.com/vise.asp?clanak=49

http://www.pet-centar.rs/content/view/3355/70/