Insekti koji se nalaze povremeno ili stalno na domaćinu mogu da izazovu preosetljivost kod domaćina. Reakcija organizma u vidu alergije (preosetljivosti) razvija se kao odgovor organizma na alergene ubrizgane za vreme hranjenja ektoparazita (najčešće buve) ili nakon uboda insekta (pčela, osa, bumbar, stršljen, pauk i dr.).
Od navedenih ektoparazita i insekata najčešći uzročnik alergijskih stanja sa manifestacijama na koži je buva. Naime, alergijska reakcija se javlja antigene koji se nalaze u pljuvački buva, a koji dolaze u dodir sa kožom prilikom hranjenja buva. Da bi došlo do alergije, psi i mačke moraju predhodno biti senzibilisani prisustvom buva (antigenima pljuvačke)  što znači da pri prvom kontaktu sa buvama neće doći do preosetljivosti. Kao posledica ove alergije na koži pasa i mačaka nastaje alergijski dermatitis. On se najčešće javlja kod životinja starosti 3 do 5 godina ali se može javiti kod svih kategorija, a voma retko ili nikada se ne javlja kod životinja mlađih od 6 meseci.
Ukoliko vlasnici životinja ne reaguju na vreme i životinju ne tretiraju sredstvima protiv ektoparazita, kod životinja može da se javi čitav niz promena na koži. Simptomi kod alergijske dermatoze su najpre svrab, a zatim opadanje dlake i pojava papula (čvorića) na koži. Promene se najčešće javljaju na leđima i to u lumbosakralnom delu, a mogu se proširiti na trbuh, pod pazuh i u ingvinalni deo. Kod mačaka se promene javljaju i oko vrata, a mogu biti i po celom telu kod jako osetljivih mačaka. Zbog stalnog češanja nastaju autotraume ( rane ) na koje se nadovezuje sekundarna bakterijska infekcija, seboreja, kraste , perutanje, hiperpigmentacija , zadebljanje i otvrdnoće kože.
Manje osetljive životinje (hiposenzitivne) pokazuju slabije reakcije na ujed buve nekada i bez češanja. Za pojavu simptoma na koži u vidu alergije nije bitan broj buva na životinji, dovoljan je samo jedan ujed buve da izazove reakciju.
Dijagnoza alergijskog dermatitisa postavlja se na osnovu uzetih podataka od vlasnika, na osnovu kliničke slike i pozitivne alergijske kožne probe na antigen buve.
Osim ujeda buve preosetljivost se može javiti i na ujed krpelja, komaraca, pauka,  na prisustvo šugaraca i zbog prisustva crevnih parazita. Alergija se može javiti ne samo nakon ujeda ovih insekata već i nakon inhalacije i ingestije antigena (alergena) insekata.
Kod mačaka se može javiti preosetljivost na ujede komaraca odn. na antigene koji se nalaze u slini komaraca. Promene se prvenstveno razvijaju na spoljašnjem delu nosa mačaka, oko kože očiju i na ušima. Promene su u vidu crvenkastih čvorića, a zatim nastaju kruste, erozije, ulkusi i alopecija.
Terapija podrazumeva najpre uništavanje ektoparazita na koži ili stavljanje repelentnih sredstava ili ogrlica za pse i mačke koji odbijaju insekte. Alergijski dermatitis se leči kortikosteroidima. U slučaju da nastanu sekundarne bakterijske infekcije moraju se primeniti antibiotici.