Po svom poreklu, telesnoj građi i građi sistema za uzimanje i varenje hrane psi su mesojedi iako se njihova ishrana danas ne zasniva samo na mesu nego i na hranivima biljnog porekla. Domestikacija je znatno uticala na promene načina ishrane pasa. Danas je pas postao svaštojed i u njegovoj ishrani se sve više upotrebljava fabrički proizvedena brašnasta, granulirana , briketirana i konzervisana hrana dok se sirova i domaća hrana sve manje koristi u ishrani. Danas se na tržištu može naći veliki izbor hraniva koja su namenjena za tačno određene kategorije pasa i takva hraniva treba da sadrže sve neophodne materije za pravilan rast i razvoj pasa. U odnosu na potrebe u hranljivim materijama danas se mogu kupiti gotova hraniva za štence, mlade u porastu, skotne i dojne kuje, radne životinje, za odrasle životinje koje se ne bave nikakvim aktivnostima, za bolesne životinje, za rekonvalescente i dr.
Dnevne potrebe pasa u hranljivim materijama odnose se na potrebe u energiji, proteinima, mastima,  mineralima i vitaminima. Izučavanje potrebnih sastojaka za ishranu pasa je dosta složeno s obzirom na velike razlike u telesnoj masi pasa kao i  zbog postojanja većeg broja rasa.
Hrana za pse može da se priprema svaki dan od hraniva sa kojima raspolažemo ali se u poslednje vreme u ishrani pasa sve češće koriste fabrički proizvedena hraniva sa pravilno izbalansiranim hranljivim sastojcima. Postoje i druge vrste hrane, sa domaćom osnovom i industrijskom dopunom. Svrha savremenog hranjenja je da obezbedi optimalnu ishranu prilagodjenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, skotnu kuju, štence, pse u porastu ili pse koji se ne bave nikakvom aktivnošću. U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa zahtevanim potrebama.
Ukoliko obrok nije pravilno izbalansiran i ukoliko životinja duže vreme oskudeva u nekim sastojcima hrane ili ih ima previše u obroku, nastaju razni poremećaji u organizmu i dolazi do razvoja bolesti. Kao posledica neprilagođene ishrane i neproporcionalne zastupljenosti nekih materija, mogu se posledično razviti i neka specifična oboljenja kao što su pojava kristala u mokraći i kamenja u bešici (što može dovesti do nemogućnosti mokrenja), hipertenzija i druga kardiovaskularna oboljenja, problemi sa pankreasom, jetrom i dr.

 

Hranljive materije u ishrani

 

ENERGIJA:

Energija je osnovna potreba svih živih bića i omogućuje ćelijama da funkcionišu. Energetski sadržaj hrane potiče iz ugljenih hidrata, masti i proteina (belančevina).
Psi imaju najveće potrebe u energiji koja čini 70 do 80% ukupnog obroka. Psi dobijaju energiju najvećim delom iz ugljenih hidrata i masti biljnog i životinjskog porekla koji se nalaze u obroku. Ugljeni hidrati se uglavnom nalaze u biljkama, a skrob je najzastupljeniji ugljeni hidrat. Psi teško vare skrob u sirovom stanju pa se mora termički obraditi da bi se bolje iskoristio.
Hraniva koja sadrže ugljene hidrate su kukuruz, pšenica, ječam, ovas, pirinač, griz, hleb, brašna žitarica, šargarepa, španać i dr. Pljuvačka pasa ne sadrži ptijalin ,a psi imaju tipično enzimsko varenje hrane jer digestivni organi sadrže malu količinu mikroflore. Iz tog razloga psi ne vare celulozu pa procenat celuloze iz biljnih hraniva ne bi trebao da bude veći od 5% u brašnastim hranivima.Dijetalna vlakna (celuloza,pektin,lignin) koja se nalaze u hranivima biljnog porekla (mekinje, zeleno povrće)predstavljaju balast i doprinose volumenu izmeta, regulišu pražnjenje creva i sprečavaju zatvor ili proliv.
Povrce koje nadima kao sto je pasulj, grasak i kupus, nisu prikladni za pse.
Masti i esencijalne masne kiseline predstavljaju veliki izvor energije za pse i značajno doprinose ukusu hrane, a takođe pomažu resorpciji liposolubilnih vitamina. Dobre izvore masti i masnih kiselina predstavljaju životinjske i biljne masti i riblje ulje.
Hrana zivotinjskog porijekla bogata je u prvom redu belancevinama, mastima, mineralnim sastojcima i vitaminima, a  hrana biljnog porjjekla bogata je ugljenohidratima, vitaminima i mineralima.

PROTEINI :

Proteini predstavljaju gradivni material u skoro svim tkivima organizma, a pored toga obezbeđuju izvesnu količinu energije. Varenjem proteina iz hrane nastaju aminokiseline koje psi koriste za rast i izgradnju sopstvenih proteina u telu. Psima se moraju obezbediti esencijalne aminokiseline u obroku jer  nedostatak neke od esencijalnih aminokiselina sprečava sintezu da sopstvenih proteina u organizmu pasa što se negativno odražava na zdravlje i rast pasa.
Procenat proteina u obroku pasa treba da bude 20 do 30% suve materije u zavisnosti od kategorije životinje. Psima se u obroku mora obezbediti dovoljna količina proteina visoke biološke vrednosti. Proteini životinjskog porekla imaju najveću biološku vrednost za ishranu pasa i oni se nalaze u ribljem brašnu, obranom mleku, mesu, sirevima i dr. Od hrane zivotinjskog porekla najcešće se upotrebljavaju goveđe i jagnjeće meso, retko konjsko (moze izazvati dermatoze i prolive), svinjsko meso (sadrzi mnogo masti),  mleko (obavezno se daje štencima; odraslim psima nije nužno), svež sir, jaja, riba (kuvana i očišćena od kostiju), mesno  brasno,  krv i iznutrice. Živinsko meso se mora očistiti od kostiju. Neki psi su alergicni na srce (sadrzi u vecem procentu neke aminokiseline) pa ga stoga treba davati oprezno.  Jetra sadrzi velike kolicine aminokiselina, vitamina, minerala i ugljenih  hidrata. Kuvanjem ovih namirnica smanjuje se njihov kvalitet i vrednost proteina pa se preporučuje davanje mesa i iznutrica u svežem stanju ukoliko smo sigurni da potiču od zdravih životinja, a ukoliko su to klanični konfiskati oni se obavezno moraju termički obraditi.
Od proteinskih hraniva biljnog porekla u ishrani pasa se koriste sojina i kikirikijeva sačma, zrnevlja leptirnjača ( mogu dovesti do nadimanja), sačma od pšeničnih klica i dr. Proteinska hraniva biljnog porekla  imaju manju biološku vrednost od životinjskih jer ih psi slabije iskorišćavaju.

MINERALNE MATERIJE:

Pored organskih materija za život i zdravlje pasa neophodni su i pojedini mineralni elementi. Oni ulaze u sastav organa (kosti i zubi), učestvuju u prenosu nervnih impulsa, ulaze u sastav enzima, učestvuju u održavanju acido-bazne ravnoteže itd.
Esencijalne mineralne materije u ishrani pasa su kalcijum, fosfor, kalijum, natrijum, hlor,magnezijum,sumpor,gvožđe,bakar,cink,mangan, jod, kobalt,fluor,molibden i selen. Štenci i psi u porastu su naročito osetljivi na nedostatak kalcijuma i fosfora zbog razvoja kostiju, a osetljivi su i na nedostatak nekih mikroelemenata (gvožđe, bakar, kobalt, jod, cink,mangan i sumpor). U obroku odnos pojedinih mineralnih materija mora biti izbalansiran., a previše mineralnih materija u obroku može dovesti do trovanja. Najvažnija mineralna hraniva su so, koštano brašno, stočna kreda, kosti, krv,  dikalcijumfosfat i dr. Premiksi i gotova hraniva za pse (granule,briketi) koja se danas nalaze na tržištu sadrže potrebne količine mineralnih materija .
Kalcijum i fosfor su dva najbitnija minerala u organizmu. Kalcijum je neophodan za mnoge procese u organizmu, ukljucujuci pravilan razvoj i formiranje kostiju, koagulaciju krvi, rad misica i prenos nervnih impulsa. Fosfor je drugi mineral koji mora da bude zasupljen u ishrani u relativno velikoj kolicini. Meso je veoma bogato fosforom ali izuzetno siromasno kalcijumom. Kod pasa se retko javlja deficit fosfora s obzirom das u mesojedi. Češći problem je suficit fosfora koji dovodi do disfunkcije bubrega. Mnoge namirnice su siromasne kalcijumom a bogate fosforom, a desava se i da su vrednosti kacijuma i fosfora, u pojedinim namirnicama, jednake. Zbog toga, odgovarajući odnos kalcijuma i fosfora u ishrani, moze biti veliki problem, ukoliko se ne dodaju odredeni minerali i vitamin D koji reguliše taj odnos. Veoma je vazno da ova dva minerala budu u zastupljena u odgovarajucem odnosu, tj. 1,2:1 u korist kalcijuma. Deficit kalcijuma se javljao kao rezultat ishrane bogate mesom, koje sadrzi puno fosfora a jako malo kalcijuma. Kalcijum i fosfor deluju zajedno u organizmu u cilju pravilnog rasta i formiranja strukture skeletnog sistema. Deficit ili suficit jednog od ova dva minerala, mogu da dovedu do problema u razvoju skeleta, narocito kada su u pitanju štenci. Veoma je vazno da su kalcijum i fosfor u ishrani zastupljeni u pravilnom odnosu. Ovakvi problemi se retko kada dogadaju u poslednje vreme zbog pristupacnosti komercijalne hrane koja je dobro izbalansirana i prilagodena za svaki period razvoja psa.

Preporučen odnos kalcijuma i fosfora u obroku:

1. odrasle životinje: 0.5:1-2:1
2. životinje u porastu: 1.0:1-1.5:1
3. gestacija i laktacija: 0.80:1-1.5:1

VITAMINI:
Vitamini su organske materije koje su neophodne u metabolizmu i katalizatori su hemijskih reakcija u organizmu. Vitamin A je značajan za zaštitu organizma i rast, vitamini B grupe imaju značajnu ulogu u prometu ugljenih hidrata, proteina i masti, vitamin E je značajan za reprodukciju, vitamin K je značajan za koagulaciju krvi itd.
Neke vitamine psi dobijaju isključivo hranom, a neke sopstvenom sintezom (vitamin C). Preko hrane im se mora obezbediti dovoljna količina vitamina B i K s obzirom da im je mikroflora digestivnog trakta siromašna i ne sintetise ova dva vitamina. Način pripreme hrane utiče na zastupljenost pojedinih vitamina u obroku jer se termičkom obradom hrane neki vitamini gube. U ishrani pasa i mačaka danas se upotrebljavaju posebni vitaminski dodaci (premiksi) ili gotove smeše koje sadrže dovoljno vitamina. Od sirovih hraniva jetra predstavlja izvor vitamina.

 

POTREBE PASA U HRANLJIVIM MATERIJAMA U BRAŠNASTOJ HRANI

 

1) Potrebe proteina za održavanje života                    12%

2) Potrebe proteina za rast                                           20%

3) Potrebe proteina kod štenaca koji sisaju                 30% (sitne rase),

37-38% (krupne rase)

4) Potrebe proteina kod skotnih kuja                          16%

5) Potrebe proteina u dojnih kuja                                20-22%

6) Potrebe proteina kod mladih pasa u porastu           18-20%

7) Potrebe proteina kod radnih pasa                            20%

8) Potrebe za mastima                                          min 5%

9) Potrebe za uhgljenim hidratima                          do 70%

10) Celuloza                                                         max 5%

11) So                                                                           0.5%

12) Kalcijum                                                                0.6-1%

13) Fosfor                                                                     0.5-0.8%

14) Bakar                                                                     6mg/kg hrane

15) Gvožđe                                                                   50mg/kg hrane

16) Kobalt                                                                    0.2mg/kg hrane

17) Mangan                                                                  20-30mg/kg hrane

18) Cink                                                                      20-30mg/kg hrane

19) Jod                                                                                    0.3mg/kg hrane

20) Vitamin A                                                             5000 ij/kg hrane

21) Vitamin B1                                                           1.5mg/kg hrane

22) Vitamin B2                                                           2mg/kg hrane

23) Vitamin B6                                                           1mg/kg hrane

24) Vitamin B12                                                         10mg/kg hrane

25) Vitamin D                                                             800 ij/kg hrane

26) Vitamin E                                                             50 ij/kg hrane za rast

27) Niacin                                                                   10mg/kg hrane

28) Pantotenska kiselina                                             2mg/kg hrane

29) Holin                                                                     1200mg/kg hrane

30) Vlaga                                                                     10%

 

VODA:

 

U nedostatku vode život može da se nastavi nedeljama dok organizam bez vode može da izdrži samo nekoliko dana ili časova. Voda obavlja mnoge vitalne funkcije u telu pa je potrebna svakodnevna nadoknada gubitka koji nastaje putem mokraće, izmeta, pluća, kože ili prilikom produkcije mleka.

 

INTERAKCIJE IZMEĐU HRANLJIVIH MATERIJA

 

Nedostaci hranljivih materija u organizmu mogu nastati ne samo zbog smanjenog unosa određenih materija putem hrane nego i zbog interakcije određenih hranljivih sastojaka u iz obroka. Rezultat interakcije nekih hranljivih materija može biti njihova smanjena ili potpuna neiskorisljivost ili neprobavljivost za organizam. Na primer, preterane količine fitata u obroku (kojeg nalazimo u prehrani baziranoj na žitaricama) utiču na crevnu apsorpciju cinka, visok procenat kalcijuma u obroku smanjuje apsorpciju bakra i cinka. Na apsorpciju gvožđa takođe utiče veliki broj faktora. Dostupnost biotina je smanjena prisustvom belančevine avidina iz sirovog belanca jajeta u obroku. Tiamin (vitamin B1) razgrađuje se pomoću enzima tiaminaze koji se nalazi u nekim vrstama sirove ribe. Vitamin E je prirodni antioksidans i njegova količina se drastično može smanjiti ukoliko hrana sadsrži užegnutu mast.

 

 

PREHRAMBENE POTREBE U ISHRANI PASA

 

Potrebe pasa  za hranljivim materijama menjaju se kroz celi njegov život i zavise od faktora kao što su starost, reproduktivni status, fizička aktivnost, stanje zdravlja , uslovi okoline i dr. U zadovoljavanju specifičnih potreba vlasnik mora vlasnik mora osigurati potrebnu količinu i uravnoteženost energije i neophodnih hranljivih stvari u količini hrane. Iz tog razloga posebno će biti opisane potrebe u hranljivim materijama:

-za održavanje života psa

-za štence koji sisaju

-za štence bez majke

-za pse u porastu

-za kuje u estrusu (teranju)

-za gravidne kuje

-za kuje u laktaciji

-za radne pse

-za starije pse

 

Literatura: 

 

Ševković N., Pribićević N., Rajić I., Ishrana domaćih životinja, Beograd,1991.

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.balkankinology.net/pricaonica/index.php

http://dogchampions.info/polez/yu/ishrana.php

http://www.dog-best.com/

http://www.scribd.com/doc/14947575/Walthamprehrana-pasa