Example of Category Blog layout (FAQs/General category)

Bartoneloza, opširnije

četvrtak, 04 februar 2010 10:40

Pogodaka: 26059

(Groznica mačjeg ogreba, eng. Cat Scrats Disease, CSD)

Bartoneloza je zoonoza koja kod životinja protiče u vidu asimptomatske infekcije ili u vidu blage infekcije. Kod ljudi oboljenje ima benigni tok, a bolest se u tipičnom obliku manifestuje bakterijemijom, pojavom papula i pustula na koži, regionalnim limfadenitisom, blagim povećanjem telesne temperature, malaksalošću, glavoboljom, apatijom, angiomatozom, bolovima u mišićima itd. U nekim slučajevima može doći do komplikacija i pojave Parinaudovog sindroma, encefalopatije, osteomijelitisa, hepatitisa i dr.

Etiologija

Uzročnik bolesti mačjeg ogreba je Bartonella henselae koja pripada familiji Bartonellaceae i rodu Bartonella . U rodu Bartonella se nalazi 16 vrsta

B. elizabethae

B. henselae

B. vinsonii subsp. arupensis

B. vinsonii subsp. berkhoffi

B. washoensis

B. bacilliformis

B. quintana

B. talpae

B. peromysci

B. grahamii

B. taylorii

B. doshiae

B. coehlare i dr.

Neke od ovih vrsta uzrokuju širok spektar oboljenja kod ljudi, mada bartonele uopšteno izazivaju perzistentne infekcije. B.bacilliformis i B.quintana su prirodni domaćini za čoveka i izazivaju perzistentne infekcije, dok B.henselae, B.elizabethae, B. vinsonii subsp. arupensis, B. vinsonii subsp. berkhoffi i B. washoensis izazivaju zoonoze.

B.henseale :

Na osnovu razlika u 16S rRNK genskim sekvencama razlikuju se 2 tipa (tip I i tip II) i 4 varijante (I – IV) izolata B.henselae. B.henselae je fakultativna intracelularna (intraeritrocitna) , gram-negativna, pleomorfna štapićasta ili kokoidna bakterija veličine 500-950 µm. Raste u aerobnim uslovima na krvnom agaru obogaćenim konjskom ili zečijom krvlju. Bartonele se najbolje izoluju iz krvi ako se krvne ćelije liziraju pre inokulacije na ploče sa krvnim agarom. Na kulturi rastu sporo i primarni izolati B.henselae se mogu dobiti za 12 do 24 dana, a nekada i mnogo duže zbog čega inkubaciju treba produžiti za 4 do 6 nedelja na temeperaturi od 35°C u sredini sa nikom koncetracijom ugljen-dioksida (5-10% CO2). Kolonije su tipično hrapave i duboko uvučene u agar, presađivanjem postaju glatke. Kultivacijom dolazi do slabljenja sojeva. Bartonele mogu da rastu “ in vitro “ u mnogim ćelijskim kulturama. Identifikacija kultura na nivou vrste može se izvoditi IFA metodom sa poliklonskim serumima ili sa monoklonskim antitelima.

Epizootiologija

Bolest je raširena po celom svetu, a najčešće se javlja u vlažnim i toplim predelima. Prirodni rezervoari infekcije su sisari (mačke, psi, kunići, glodari, jeleni, majmuni i dr.) , a mačke su najznačajniji izvor infekcije za čoveka. Bolest se prenosi direktnom transmisijom preko vektora (buve, krpelji) i indirektno preko pljuvačke koja sadrži uzročnike .Čovek se inficira kontaktom sa zaraženom mačkom prilikom ujeda ili ogreba mačke i prilikom kontakta mačje sline sa oštećenom kožom, sluzokožom ili konjuktivom. Među mačkama bolest prenosi buva Ctenocephalides felis. Nema zabeleženih slučajeva prenosa infekcije preko buve sa mačke na čoveka. Bolest se ne prenosi interhumano. Smatra se da su najčešće inficirane mačke mlađe od 1 godinu i opisane su duge bakterijemije kod mačaka bez kliničkih simptoma bolesti. Bartonele se nalaze intracelularno u eritrocitima i oni su značajni rezervoari uzročnika. Nakon prezdravljenja ostaje doživotni imunitet.

Patogeneza

Nakon ulaska uzročnika kroz kožu, za 3 do 14 dana na mestu ulaska uzročnika formira se primarni afekt u vidu papule, makule ili infiltrirane ogrebotine koje prelaze u vezikule, pustule i ulkus, a zatim se na kraju formira krasta. Uzročnik putem limfe dospeva do regionalnih limfnih čvorova i podstiče ćelijski imuni odgovor koji je bitan za savladavanje bolesti. Promene na regionalnim limfnim čvorovima i limfadenopatija nastaju za 3 do 5 nedelja nakon infekcije.Ukoliko se proces nastavi može doći do nekroze, apscediranja i fistuliranja limfnih čvorova. U slučaju dužeg toka bolesti promene mogu da se jave i na limfnim čvorovima koji su udaljeni od ulaznih vrata infekcije. U atipičnom obliku bolesti uzročnici mogu krvlju da se prošire u jetru, slezinu, kosti, srčane zalistke i izazovu granulomatozni hepatitis i pojavu granuloma u slezini i kostima.

Klinička slika

Životinje:

Bartonele kod sisara uzrokuju hroničnu bakterijemiju bez kliničkih simptoma bolesti ili sa blagim simptomima bolest. Većina inficiranih mačaka ne pokazuje simptome bolesti (asimptomatski nosioci zaraze) iako bakterijemija može biti prisutna duže vreme. Kod nekih mačaka se može javiti groznica, limfadenopatija, umerena anemija, miokarditis, nefritis, reproduktivne smetnje, neurološki ispadi, nedostatak ravnoteže i dezorijentacija koje nestaju za par dana. Promene se uglavnom javljaju kod imunokompromitovanih životinja, naročito kod mačaka obolelih od FIV-a.

Promene takođe mogu da se zapaze i na jetri, slezini, bubrezima, kardiovaskularnom i urogenitalnom sistemu ali su ta oštećenja privremena i uglavnom bez simptoma bolesti. Kod mačaka sa uveitisom, konjuktivitisom i horioretinitisom su izolovane bartonele.

Kod pasa može nastati miokarditis, sinkopa i smrt. Bartoneloza u nekim slučajevima može istovremeno da se javi sa erlihiozom i boreliozom ukoliko krpelj prenese ove uzročnike istovremeno.

Ljudi :

Kod ljudi se bolest može javiti u tipičnom i atipičnom obliku. Tipični oblik bolesti javlja se kod 90% bolesnika i manifestuje se pojavom papula, pustula i vezikula i taj proces traje 1 do 3 nedelje, a 2 do 3 nedelje posle toga nastaje limfadenopatija . Limfni čvorovi su bolni i mogu biti veličine 10 cm u prečniku. U nekim slučajevima može doći do apscediranja i fistuliranja limfnih čvorova. Kod polovine bolesnika javiće se opšti simptomi bolesti u vidu povišene telesne temperature, umora, glavobolje, gubitka apetita, bolova u mišićima i zglobovima i dr. Bolest ima hroničan tok i može da se povuče spontano za 2 do 4 nedelje bez upotrebe antibiotika kod imunokompetentnih osoba.

Kao najblaži atipični oblik bolesti kod ljudi, javlja se Parinaudov sindrom koji nastaje kada se uzročnik naseli na konjuktivi oka, a manifestuje se jednostranim konjuktivitisom i limfadenitisom preaurikularnog limfnog čvora. Kao komplikacije tokom bolesti mogu nastati hepatitis, splenomegalija, osipi po telu, trombocitopenija, encefalopatija, konvulzije, osteomijelitis, neuroretinitis, fokalni horioretinitis i dr. Zbog naseljavanja uzročnika u pojedinim organima dolazi do dugotrajnog povećanja telesne temperature. Encefalopatija je dramatična ali se retko javlja. Pored groznice mačjeg ogreba B.henselae kod ljudi može uzrokovati bacilarnu angiomatozu i bacilarnu peliozu. Klinička slika je teža kod imunodeficijentnih bolesnika.

Patomorfološke promene

Na patomorfološkom nalazu kod mačaka mogu se zapaziti limfadenopatija, anemija, oštećenje bubrega, miokarditis i hepatitis pelioza (oštećenje krvnih sudova jetre).

Dijagnoza

Sigurna dijagnoza postavlja se izolacijom i identifikacijom uzročnika direktnim i indirektnim metodama. Uzorci za laboratorijska ispitivanja su krv, bioptati limfnih čvorova, jetre i slezine. Direktne dijagnostičke metode su : detekcija uzročnika u obojenom krvnom razmazu po Giemsa (često se uzročnici ne mogu detektovati zbog malog broja bakterija u krvi), tkivni preparati obojeni po Warthin-Starryu i IHH metode. U tkivnim preparatima uzročnici se vide samo u ranim fazama limfadenopatije dok kasnije preovlađuje granulomatozna upala. Uzročnici mogu da se izoluju na hranljivim podlogama (krvni agar) i mogu da rastu u mnogim ćelijskim kulturama.
Metode molekularne dijagnostike: koriste se za identifikaciju i diferencijaciju uzročnika, a to su PCR, DNA hibridizacija, southern blot, gel i kapilarna elektroforeza, RFLP (restriction fragment lent polymorphism) i analiza genskih sekvenci. Ovi testovi su specifični i veoma osetljivi.
Serološka ispitivanja: određuje se titar antitela metodom IFA (indirektni test fluorescentnih antitela). Detekcija antitela se vrši 1 do 2 nedelje nakon infekcije. IgM klase rastu do 4. nedelje, a zatim titar opada. IgG se pojavljuju za kratko vreme posle IgM i najveći titar postižu za 7 do 8 nedelja. IgM mogu dugo da perzistiraju. Ukoliko je titar antitela ≥64 rezultat je pozitivan. Ako prvi uzorak ima nizak titar antitela treba ponoviti testiranje nakon 2 do 3 nedelje i dokazati najmanje četvorostruki titar da bi se rezultat proglasio pozitivnim. Za potvrdu akutne infekcije neophodno je da se dokaže jedan titar od 512 ili više, najmanje četvorostruki porast titra ili serokonverzija.
Imunoenzimski testovi nisu u upotrebi jer nije pronađen idealni antigen koji bi pravilno potvrdio dijagnozu. Postoji i dijagnostički kutani Hanger-Rose test.

Diferencijalna dijagnoza

Kod životinja : borelioza, babezioza, erlihioza i hemobartoneloza (infektivna anemija uzrokovana mikoplazmama).
Kod ljudi : sifilis, bruceloza, toksoplazmoza, mononukleoza i tularemija.

Terapija

Terapija podrazumeva upotrebu antibiotika, a u nekim slučajevima i aspiraciju limfnih čvorova ili njihovu ekstripaciju. Bartonele su osetljive na peniciline, cefalosporine, aminoglikozidne antibiotike ( gentamicin ), makrolidne antibiotike (osim klindamicina ), tetracikline (doksiciklin ), rifampin, sulfametoksazol-trimetoprim i dr.

Profilaksa

Potrebno je izbegavati kontakt sa slinom mačaka, izbegavati ugrize i ogrebe od mačaka i prati ruke nakon kontakta sa mačkama. Životinje treba redovno tretirati ektoantiparaziticima u cilju uništavanja vektora infekcije.

Piše : dr vet. med Miroslav Radić

Izvori sa interneta :

http://hpps.kbsplit.hr/hpps-2005/pdf/D33Djakovic_Rode.pdf

http://www.stetoskop.info/Bartonella-henselae-1933-c57-sickness.htm

http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0042-84500611971V

http://en.wikipedia.org/wiki/Bartonella_henselae

http://www.ebi.ac.uk/2can/genomes/bacteria/Bartonella_henselae.html

http://web.mst.edu/~microbio/BIO221_2002/bartonella.html

http://emedicine.medscape.com/article/213169-overview

http://www.2ndchance.info/catscratch.htm

http://web.mst.edu/~microbio/BIO221_2000/Bartonella_henselae.html

http://kidshealth.org/parent/infections/bacterial_viral/cat_scratch.html